Izvor: Politika, 17.Maj.2010, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto nismo odbranili Bajrakli džamiju

Šest godina kasnije, general policije Milan Obradović, nekadašnji prvi čovek SUP-a Beograd, ekskluzivno za „Politiku” kaže da je tada, 18. marta 2004. godine, naredio da se Bajrakli džamija posebno obezbedi kao i kuća muftije Jusufspahića

Ponovno suđenje optuženima za paljenje Bajrakli džamije u noći između 17. i 18. marta 2004. godine u centru Beograda, odloženo je juče i zakazano za 11. jun ove godine.

General Milan Obradović, tadašnji prvi čovek >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << SUP-a Beograd, smenjen je posle ovog događaja, pod objašnjenjem da nije upotrebio sve zakonske mere da spreči nasilje. General Obradović, koji sada obavlja funkciju direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, prvi put u javnosti za „Politiku” govori o svim detaljima, u vezi sa ovim događajem.

– Tog dana, 17. marta 2004. godine, kada je bio pogrom Srba na Kosmetu, sazvao sam kolegijum između 13 i 14 časova, na kojem su bili prisutni načelnici OUP-a i uprava i naredio im podizanje nivoa bezbednosti na celoj teritoriji Beograda. Naredba se posebno odnosila na mesta na kojima je potencijalno moguće da dođe do terorističkog akta, a to su železnička stanica, mostovi, aerodrom. Zatim sam u pratnji sa još jednim načelnikom uprave, obišao sva ta mesta, kao i rečnu policiju sa dodatnim naredbama da čamci plove i gledaju mostove – kaže general Obradović, napominjući da je reč o bezbednosnim predviđanjima i da je to bila njegova obaveza.

U trenutku dok je obilazio železničku stanicu, pozvali su ga na sastanak u MUP. Već je bilo predveče.

– U MUP-u zatičem Miroslava Mišu Miloševića, tada načelnika Resora javne bezbednosti, generala Simića, načelnika Uprave policije MUP-a, Srbu Ranđelovića, pomoćnika za kriminal, Milutina Mitrovića Geru, načelnika Uprave kriminalističke policije. Milošević je pitao šta se dešava i rekao da postoji mišljenje da možda nešto malo treba uraditi na temu podizanja stepena bezbednosti. Rekao sam da sam održao kolegijum, izdao naredbe, obišao sva mesta, na šta je on odreagovao kao da sam ja to sve preozbiljno shvatio – prepričava naš sagovornik.

Budući da su ljudi već počeli da se okupljaju u centru grada, general je, kaže, predložio da odmah ode u SUP i formira štab, koji će rukovoditi situacijom.

– Milošević je na to rekao: sve je u redu, sedimo ovde neformalno, pijemo kafu. Rekao sam da će se situacija pogoršati. Za to vreme, ministar Jočić je bio na sednici vlade. Pitao sam gde je Goran Radosavljević Guri, najstariji po činu i najiskusniji. Odgovor je bio neodređen i shvatio sam da nešto nije uredu. Nisam znao da je Guri već bio smenjen. Insistirao sam tri puta da sa mojim pomoćnikom Novovićem, koji je takođe bio prisutan na sastanku u MUP-u, idem i da pravim štab. Milošević mi nije dozvoljavao. Insistirao sam i na pomoć Gurija. General Simić je izašao iz kancelarije i zvao ga, jer Milošević nije hteo sa njim da komunicira. Po povratku je rekao da je on u svojoj kancelariji. Shvatio sam da će biti problema – kaže naš sagovornik.  

Zatim je stigla vest da je u Nišu zapaljena džamija.

– Odmah sam naredio da se džamija u Beogradu posebno obezbedi, kao i kuća muftije Jusufspahića. On je u intervjuu jednom dnevnom nedeljniku posle tog događaja to i potvrdio. Naredio sam i da se doveze vatrogasno vozilo u blizini džamije. Sve je tako i urađeno. Četvrti put, na moj zahtev, Milošević mi daje dozvolu da idem i da sastavim štab. Novoviću sam naredio da, pre nego što dođe u SUP, obiđe grad i prođe pored džamije, da bi me informisao o dešavanjima. Rekao sam Miloševiću i da mi treba još ljudi i da ću da zovem sve koji nisu u smeni. Rekao je da nema potrebe – tvrdi general Obradović.

I pored toga što je svaki treći policajac stanovao na više od 100 kilometara udaljenosti od Beograda, naš sagovornik kaže da ih je zvao na dužnost.

– Novović me izvestio da kod džamije ima 100 policajaca, što je bilo dovoljno za odbranu. Informisan sam i da je veliko vatrogasno vozilo u blizini. Sve je urađeno po propisu. O dešavanjima u gradu sve vreme sam obaveštavao Miloševića. Jočića nikada nisam zvao, već on mene, direktno na telefon „specijal”. Svi razgovori su snimljeni. To nije tajno snimanje, već redovno snimanje komunikacije za koje je Milošević i Jočić trebalo da znaju. Na taj način se kasnije utvrđuje da li je i ko je napravio grešku – objašnjava naš sagovornik.

Demonstranti su, zatim, počeli policajce da gađaju kamenicama o čemu Obradović, takođe, izveštavao Miloševića.

– Direktno mi je Jočić izdao naredbu da se ne upotrebljava nikakva sila. Ponovo kažem: pobiće mi ljude, a Milošević kaže: dobro videćemo – priča general Obradović.

Tadašnji načelnik OUP-a Vračar javio je generalu da je muftija Jusufspahić, čija je kuća obezbeđena, upalio automobil i otišao.

Obradović je naredio da se traga za njegovim vozilom, da mu se pruži zaštita i da se vrati u kuću. Vodio je, kaže, računa o svim detaljima.

– Jočić je apsolutno zabranio upotrebu sile. Na taj način, 100 policajaca protiv 2.000 demonstranata, koji ih gađaju kamenjem, nije moglo ništa da uradi. Tri policajca su bila ozbiljno povređena, jedan je bio u nesvesti. Džamija je zapaljena, srećom da je bilo postavljeno vatrogasno vozilo, pa su posledice ublažene – ocenjuje naš sagovornik.

On napominje da je posle toga usledio jedan bitan događaj, koji se do sada u javnosti loše interpretirao, a to je dolazak Miloševića u SUP.

– Milošević je došao u štab, što su kamere SUP-a koje su bile postavljene zabeležile, posle paljenja džamije i pitao šta se dešava. Referisao sam sve, rekao da smo pri kraju i da je požar lokalizovan. Zatim je zvao Jočić i rekao da odmah idem da gasim stan Miroljuba Labusa, koji se nalazi u blizini, jer je navodno imao građansku dojavu. Labusov stan nije goreo. Zatim, Jočić zove Miloševića, ovaj ustaje i govori hvala ministre, jer je na vladi izglasano da je postao njegov pomoćnik. Znao sam šta je sledeće – kaže general Obradović kroz poluosmeh, aludirajući na svoju smenu.

Policija je, prema njegovim rečima, ubrzo posle događaja uspela da identifikuje izgrednike, kojima uskoro počinje ponovno suđenje. 

Obradović kaže da je sa Goranom Radosavljevićem Gurijem, tadašnjim komandantom Žandarmerije, stupio u kontakt po paljenju džamije i u dogovoru sa njim obezbeđene su ambasade u Ulici kneza Miloša.

– Smenjen sam odmah i medijski satanizovan kao krivac. Krenulo je utvrđivanje odgovornosti, objasnio sam celu priču i rekao da je sve snimljeno, posle čega je slučaj završio u fioci Milorada Veljovića, – zaključuje general Obradović.

-------------------------------------------------

Guri: Bio je to razlog za smenu

Goran Radosavljević Guri, bivši komandant Žandarmerije, rekao je za „Politiku” da je 17. marta 2004. godine, već bio smenjen i da je čekao primopredaju dužnosti u kancelariji.

– Sedeo sam u kancelariji, dok me je Milan Obradović nekoliko puta zvao i tražio od mene pomoć. Video sam šta se zbiva, ali sam rekao da ne mogu ništa da uradim dok ne dobijem naređenje. Jočić me je posle svega zvao, oko dva ujutru, i pitao šta se dešava i zašto ne reagujemo. Rekao sam da čekam naređenje, a on je upitao – čije. Kažem, vaše, posle čega mi je on izdao naređenje – objašnjava Radosavljević.

On kaže da je to bila „klasična nameštaljka”.

– Tražili su razlog za smenu, mene i Obradovića, pod obrazloženjem da nismo uspeli da odbranimo džamiju. Sve vreme sam imao spremnu jedinicu u Beogradu, koju sam doveo iz Novog Sada. Posle toga sam ostao komandant još dva meseca – zaključuje Radosavljević.

Danijela Vukosavljević

[objavljeno: 18.05.2010.]

Nastavak na Politika...