Izvor: Politika, 28.Sep.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto nije primenjen zakon protiv huligana
Uz pooštravanje kazni, možda bi trebalo razmisliti i o primeni dosadašnjih rigoroznih propisa
U Beogradu je registrovano oko 2.300 ekstremnih navijača, pokazuju podaci policije. U tu brojku ne ulaze pravi navijači, oni koji vole i bodre svoj omiljeni tim, već su to uglavnom oni drugi, koji izazivaju tuče i ostale incidente na tribinama sportskih terena i van njih. Protiv svih tih huligana policija je do sada podnosila krivične i prekršajne prijave, na osnovu takozvanog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zakona o navijačima. Međutim, veliki broj prijava, kao po nekom nepisanom pravilu, ne dobije svoj epilog na sudu. Policija uhapsi huligana, napiše mu prijavu, dovede ga do nadležnog sudije, gde se sve završi na blagim kaznama.
Huligan ne samo da prođe slabo kažnjen, već se, što je najgore u celoj priči, takvim primerima ostali navijači „podstiču” na nasilje.
Zakon o navijačima, čiji je tačan naziv – Zakon o nasilničkom i nedoličnom ponašanju na sportskim priredbama usvojen je u julu 2003. godine. Većina je smatrala da će ovaj zakon u Srbiji rešiti problem sa navijačima i da će slika sa naših terena biti idilična, poput one u Engleskoj. Međutim, izgleda da su se svi prevarili, jer zakon se očigledno ne primenjuje.
Za sada se samo razmišlja o uvođenju oštrijih kazni. I kad je prvi zakon donet, kada se pokazalo da nije delotvoran u dva navrata su se dopunama i izmenama menjale odredbe prvobitnog propisa. Jednom 2005. godine, a drugi put ove. Koliko je zakon, za koji mnogo stručnjaka smatra da je dobar, neprimenjiv u praksi pokazuje i podatak da nijedan vođa navijača nikada nije procesuiran. A upravo su oni najodgovorniji za sve nerede i za njih su predviđene najveće sankcije.
Sada kada je problem huligana ponovo aktuelan, Savet za sprečavanje nasilja u sportu predlaže pooštravanje sankcija. U tom istom savetu, između ostalog, sede Mirko Cvetković, premijer Srbije, Ivica Dačić, ministar policije, Snežana Malović, ministar pravde, Nata Mesarović, predsednik Vrhovnog suda Srbije i Slobodan Radovanović, republički tužilac. Dakle, tu su svi oni koji u svojim rukama imaju poluge vlasti i mogućnost da se obračunaju sa huliganima. Možda bi, uz pooštravanje kazni, trebalo da se razmišlja o tome kako efikasno početi primenjivanje zakona.
D. Telesković
[objavljeno: 29/09/2009]
