Izvor: B92, 26.Nov.2010, 19:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je GSP meta nasilnika
Beograd -- Učestali napadi na vozače i vozila GSP-a dokaz su da građani sve teže podnose krizu, ocenjuju psiholozi.
Vozač Gradskog saobraćajnog preduzeća koji je zadobio teške povrede na liniji 612 samo je jedan od stotinu radnika ovog preduzeća koji se našao na meti huligana dok je obavljao svoj posao.
Napadi na vozače i na vozila gradskog prevoza poslednjih godina sve su učestaliji, a psiholozi upozoravaju da su poslednji slučajevi nasilništva pokazatelj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da kriza u našem društvu predugo traje i da je građani sve teže podnose.
Umesto da je na svom radnom mestu, za volanom autobusa, pretučeni vozač GSP-a sa polomljenim ramenom i frakturom lobanje čeka operaciju.
Grupa nasilnika prošle noći oko pola 10 najpre je verbalno, a potom i fizički nasrnula na vozača i to zbog toga što ih je u autobus pustio na stanici, a ne kako su oni zahtevali tridesetak metara ispred, objašnjava PR GSP-a Slavica Stevanović.
"To su ljudi između 20 i trideset godina, to nisu deca, kao sto se stalno navodi. Neko ko ima toliko godina i ko uđe svesno da napadne vozača to zaista nije dete", navodi ona.
Samo u ovoj godini dogodilo se više od stotinu napada na vozače i kontrolore GSP-a, a u porastu je i broj incidenata u kojima su huligani razbijali vozila gradskog prevoza.
Sve učestalije nasilništvo psihoškinja Dragana Koruga objašnjava padom tolerancije na frustriranost zbog nemaštine i teških uslova života.
"Naši su građani jako dugo izloženi patnjama, mi se kao društvo ne bavimo tim procesima kroz koje kao građani prolazimo jer gledamo da obezbedimo egzistenciju i onda se ta pitanja vezana za socijalno-psihološka doživljavanje krize ostavljau po strani, na marginama su celog društvenog trenutka u kome se nalazimo", objašnjava ona.
Osim učestalih fizičkih, sve je više i verbalnih napada koji su u ovom preduzeću postali svakodnevica.
PR GSP-a Slavica Stevanović kaže da se u tom preduzeću, pred nasiljem koje njihovi radnici doživljavaju, osećaju bespomoćno jer nasilnici nikada ne budu kažnjeni.
"Razmišljamo kako da zaštitimo. Mi možemo da uvedemo video nadzor, ali ako organi reda ne kažnjavaju te ljude, mislim da ništa taj video nadzor ne vredi", ocenjuje ona.
OFF I u ovom poslednjem slučaju očevici su samo posmatrali napad, a onda obavestili policiju i prijavili se za svedočenje. U ranijim slučajevima, kao što je bio napad na novinara Teofila Pančića u GSP-u, izostala je bilo kakva reakcija ostalih putnika sa njim. Ovakvo ponašanje psihološkinja Dragana Koruga objašnjava strahom i nepostojanjem osećaja solidarnosti za čije je jačanje i razvijanje potrebna sistematska akcija obrazovnih institucija i države.
