Izvor: Blic, 18.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštitimo decu
Zaštitimo decu
Kaznena politika domaćih sudova za seksualno zlostavljanje maloletnika, prema mišljenju pravnih stručnjaka, nije dovoljno oštra, ali je problem što je takva dela teško dokazati. U poslednjih nekoliko dana, dve presude suda u Požarevcu za slučajeve zlostavljanja dece privukle su pažnju javnosti zbog relativno blagih kazni za počinioce. U oba slučaja, radilo se o zlostavljanjima koja mogu ostaviti teške posledice na maloletne osobe, a počinioci su, po >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uverenju rodbine i organizacija za ljudska prava, dobili male kazne iako su obojica i ranije odgovarala za silovanje i obljubu maloletnika i kao takvi poznati su i policiji i sudu.
Draško Bogdanović (30), koji je bio optužen za seksualno zlostavljanje trogodišnjeg pastorka, osuđen je na dve i po godine zatvora. Njemu nije dokazano zlostavljanje već samo nanošenje povreda. Majka dečaka koja je sa Bogdanovićem živela u vanbračnoj zajednici obratila se bolnici za pomoć, a lekari su konstatovali teške povrede i gangrenozne rane na analnim organima, pa je dečak podvrgnut hitnoj operaciji. Početkom godine, policija je protiv Bogdanovića podnela prijavu za brutalnu obljubu dečaka. U optužnici je navedeno je da je Bogdanović u januaru seksualno zlostavljao svog pastorka. Ovo delo kasnije je preinačeno u nanošenje teških povreda koje su dovele u opasnost život dečaka. Veštaci koji su pregledali dečaka nisu mogli da utvrde da li je dete zlostavljano čvrstim predmetom ili polnim organom. Policija je u stanu majke dečaka pronašla mnoštvo porno-časopisa i masivan vibrator, pa se sumnjalo da je ta sprava služila nasilniku u seksualnim orgijanjima nad dečakom koja su trajala nekoliko meseci. Protiv Bogdanovića su ranije podnošene prijave zbog krađa, razbojništva i silovanja. Trogodišnjem dečaku je od januara ove godine tri puta rađena operacija na analnom otvoru i sada se dobro oseća.
Dragan Petrović, zamenik okružnog javnog tužioca, još nije odlučio da li će se žaliti na presudu. Punomoćnik majke trogodišnjeg dečaka, advokat Dušan Cvejić najavio je podnošenje privatne tužbe protiv Draška Bogdanovića za naknadu štete za pretrpljen duševni bol i patnju. Zbog presude je reagovao i Opštinski ogranak Odbora za ljudska prava u Požarevcu.
- Sud je trebalo da utvrdi da li postoji krivična odgovornost i da proceni društvenu opasnost takvog dela. Na osnovu ovakve presude može se zaključiti da se zaštiti dece u Srbiji ne poklanja dovoljno pažnje i da su mnogi državni organi koji se bave preventivnom zaštitom dece u ovakvim slučajevima - zakazali - rekao je Goran Petrović, generalni sekretar organizacije.
U drugom suđenju, zbog toga što je dva puta silovao trinaestogodišnjeg D. O. na pet godina zatvora osuđen je Vojkan Lazić (33) iz Dragovca kod Požarevca. Lazić je pre toga izdržao zatvorsku kaznu zbog silovanja maloletne devojčice.
Beogradski advokat Miroslav Vasić kaže za 'Blic' da su zakonom propisane odgovarajuće kazne za seksualno zlostavljanja maloletnika, ali da kaznena politika u praksi nije dovoljno preventivna.
- Kao roditelj mislim da bi najviše pažnje trebalo posvetiti zaštiti dece od siledžija. To su trendovi koji su zahvatili Evropu, pa verujem da će oštrije kažnjavanje stići i kod nas - smatra Vasić.
Za obljubu i protivprirodni blud sa maloletnikom mlađim od 14 godina, zakon predviđa kaznu od jedne do deset godina. Ukoliko je to delo izvršeno silom ili uz pretnju silom najmanja kazna je tri godine, a maksimalna 15 godina. Ako je maloletna osoba povređena ili je došlo do trudnoće minimalna kazna za siledžiju je pet, a maksimalna 15 godina. U slučaju da zbog seksualnog zlostavljanja dođe do smrti maloletnika, minimalna kazna za počinioca je deset godina zatvora.
- Za sudove je jedan od najčešćih problema dokazivanje ovakvih dela. Kod seksualnog zlostavljanja uglavnom ne postoje svedoci koji bi mogli da govore, već samo žrtve i osumnjičeni. Bludne radnje je teško dokazati, jer obično nema nikakvih tragova. I uzrast žrtava može biti problem, jer u vezi s motivom za laganje mala deca nisu kao odrasli ljudi. Oni obično nemaju razloga da lažu, ali u sudskoj praksi su zabeleženi slučajevi kada su deca na osnovu nekih priča koje su čula i na osnovu svoje mašte davali iskaze. U takvim procesima ključna je uloga psihologa, odnosno sudskih veštaka koji razgovaraju sa maloletnicima. Sud nema načina, odnosno nije dovoljno stručan da proceni istinitost dečjih iskaza i načina na koji su povređeni. Zbog toga, psiholozi imaju presudan uticaj na konačnu odluku - objašnjava Vasić.
Probleme dokazivanja u sudskom postupku, prema Vasiću, mogu izazvati i greške koje su počinjene u pretkrivičnom postupku. Moguće je i da policija počini greške dok obrađuje slučaj.
- Često je potrebno angažovati psihologa ili druge stručnjake dok je slučaj u policiji, a to se ne učini. To takođe može izazvati posledice i otežati dokazivanje u sudu - kaže Vasić. Z. D.
