Izvor: Blic, 21.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zar da nam dete tako nastrada?!
Zar da nam dete tako nastrada?!
Šta smo sve izdržali na Kosovu, odatle jedva žive glave izvukli i sve ostavili, i ovde da nam dete nastrada, kroz suze govori Slađana, majka Milana Vasića, učenika drugog razreda Vojne gimnazije u Beogradu, koji je prošle subote teško povređen pred početak utakmice na Partizanovom stadionu, kada ga je gumeni metak iz puške jednog od pripadnika Žandarmerije pogodio u jagodičnu kost.
Predstavnik Kruševačkog garnizona, potpukovnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Svetislav Pavlović ponudio je ovoj siromašnoj izbegličkoj šestočlanoj porodici, smeštenoj kod rođaka u selu Kapidžija kod Kruševca, svu potrebnu pomoć.
- Tata, nemojte da se sekirate, ja sam dobro - rekao je teško povređeni Milan roditeljima juče telefonom iz bolnice VMA, pokušavajući da ih smiri iako ga tek očekuje više operacija, objašnjava nam otac Radojica Vasić.
- U nedelju rano ujutro javio nam je načelnik Milanove klase da se dogodila nesreća i ja sam odmah krenuo za Beograd. Našao sam dete u šok-sobi. Pitao sam odmah da nije on slučajno nešto bio problematičan, iako znam kako su mi deca vaspitavana. Samo sam pohvale za sve njih mogao da čujem. Milan mi je rekao, koliko smo smeli da razgovaramo, možda su nam jedan minut dozvolili, da su on i njegovi drugovi bili izdvojeni i da nisu ni bili u nekoj gužvi. Njih četvorica su samo čekali da uđu. Kaže da je čuo da su pucali, okrenuo se da vidi, i tada ga je metak pogodio. Posle toga ničega se više ne seća, a kada i gde se osvestio, nisam uspeo da saznam - priča otac i dodaje da su mu pokazali i mesto događaja:
- Krvi je bilo na sve strane, mislim da su ga pogodili u neku arteriju. Vidi se da su krv grebali sa betona, jer to nije moglo lako da se opere. Ne znam kako to da se desi, da mi dete upropaste bez ikakvog razloga. Pa nije ovo vanredno stanje, i imaju li uopšte oni pravo da pucaju. On je skoro moje visine, a na utakmicu idu i deca od deset godina. Još ne mogu da verujem da se tako nešto događa.
Vasići su inače pre tri godine prebegli sa Kosova, iz Rabovca u Lipljanu. Sve su ostavili i, kako čuju, stan u Uroševcu i kuća u selu su obijeni i odneto je sve što su imali. Srećni su što su izvukli žive glave i spasili četvoro dece, Milana (16), Marijanu (15) koja je sada odlična učenica srednje farmaceutske, i Marka, koji ide u šesti razred. Najmlađoj Anđeli juče je bio peti rođendan.
- Nisam se u ovoj muci ni setila da je detetu rođendan. Nadoknadiće majka to sledeći put - priča Slađana, koja je i sama svojevremeno upisala Vojnu akademiju u Rajlovcu kod Sarajeva, ali se udala i prekinula školovanje.
Akademija je i Milanov životni san i već se pripremao da nakon druge godine gimnazije pređe na usmerenje za vazduhoplovce i da jednog dana postane vojni pilot. I pored odličnih ocena, samo je brinuo hoće li moći da prođe sve testove. Vasići su bili radnici ŽTP-a na Kosovu, sada su nezaposleni. Srećni su što su ih rođaci prihvatili, a izdržavaju se od poljoprivrede.
- Očekuje operaciju jagodične kosti i ugradnju plastike. Znam da među navijačima ima i huligana, ali red mora da se stvori. Šta sada kada mu je povređena jagodična kost, vilica, izbijeni zubi - brine otac, dok majka dodaje da su njena deca živela u takvim okolnostima da veruje da su spremna da sve izdrže, a u prilog tome navodi i strogost Vojne gimnazije:
- Posle prve godine, od 250 učenika trećina je otpala jer nisu mogli da izdrže ili jednostavno nisu odgovarali. Moja deca su toliko namučena, da Milanu ništa nije bilo teško - kaže Slađana.
Otac Radojica kaže da nije nikome javljao, ali da su ga zvali rođaci sa Kosova, Milanovi drugovi iz Kruševca, a sa Akademije, oni koji su u tom trenutku bili na stadionu, rekli su da svi hoće da svedoče o tome kako se Milan ponašao i gde se nalazio.
Pomoć je ponudio u ime Kruševačkog garnizona i potpukovnik Svetislav Pavlović. Nevena Erac
