Izvor: Politika, 08.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaposlene kontrolišu na poligrafu
Poslodavci uglavnom traže da se proveri lojalnost zaposlenih, da li rade za konkurentsku firmu, ali i da li su došli da ukradu neki računarski program
Zbog sumnje u lojalnost preduzeću sve više vlasnika firmi svoje zaposlene šalje na poligrafsko testiranje. Samo u toku prošle godine, poligrafista Dragiša Mališić, iz privatne beogradske detektivske agencije „Mikro”, testirao je 702 zaposlenih. „Pristanak” zaposlenih na ovakav vid provere, napominju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u agenciji, uglavnom je regulisan kolektivnim ugovorima ili kodeksima ponašanja zaposlenih u konkretnom preduzeću. Potvrdu da, ipak, dobrovoljno pristaju na poligrafsko testiranje, ispitanici potpisuju i pre samog testiranja.
– U slučaju da neko od zaposlenih ne želi da potpiše izjavu o dobrovoljnom pristanku na poligrafsko testiranje obaveštavamo poslodavca o tome. U toku prošle godine, međutim, samo je njih dvadesetak odbilo da se testira. Šta je posle toga bilo sa njima ne znamo s obzirom na to što se naš posao završava kada poslodavca obavestimo da je njegov zaposleni odbio da se testira – navodi Boro Banjac, penzionisani policijski general koji je sa Miletom Novakovićem, bivšim načelnikom Kriminalističke policije MUP-a, otvorio detektivsku agenciju „Mikra”.
Zahteva poslodavaca je, priznaje Banjac, mnogo. Najčešće im se obraćaju zbog nemilih događaja u preduzeću, uglavnom krađa. Poslodavci, međutim, traže i da se proveri lojalnost zaposlenih, da li zaposleni radi i za neku drugu firmu, da li su u firmu došli da ukradu neki računarski program ili neku drugu inovaciju"
Na pitanje da li je bilo slučajeva da neko od ispitanika „padne” na poligrafu, Banjac uz uzdah priznaje da jeste. Budući da sebe smatra profesionalcem, ali i zbog činjenice da svojim klijentima garantuje diskreciju, ne želi da govori koja preduzeća su zatražila usluge njegove agencije, ali ni da kaže na kojim pitanjima ispitanici obično „padaju”.
– Poligraf često potvrdi sumnje poslodavaca. Kada od deset zaposlenih, dvojica odbiju da se testiraju velika je verovatnoća da su baš oni učestvovali u izvršenju krivičnog dela. Usluge poligrafskog testiranja uglavnom traže vlasnici privatnih firmi i to širom Srbije. Idemo gde god nas pozovu. Uglavnom su to veći gradovi u Srbiji: Beograd, Novi Sad, Subotica, Kragujevac, Niš, Pirot – navodi Banjac.
Mališić, koji je ceo radni vek proveo testirajući osumnjičene, objašnjava da poligraf funkcioniše na principu straha koji u organizmu izaziva psihofizičke promene. Pisači u poligrafu, objašnjava Mališić, koji su jako osetljivi registruju svaku ovakvu promenu, bilo da se radi o radu srca, krvnom pritisku, znojenju ili protoku količine krvi. Ispitanik koji je psihofizički normalan oseća strah od otkrivanja učešća u izvršenju krivičnog dela i to je ono što poligraf registruje.
– Da bi rezultati poligrafskog testiranja bili tačni, testirana osoba mora da bude odmorna, sita, naspavana. Nagon za, recimo, hranom ili spavanjem jači je od straha, pa se rezultati testiranja u ovakvim slučajevima ne mogu uzeti kao merodavni. Osobe sa psihofizičkim smetnjama u razvoju se ne testiraju zato što ne razumeju pitanja koja im se postavljaju, pa samim tim izostaje osećaj straha. Takođe se ne testiraju ni osobe koje su pod dejstvom alkohola ili narkotika – objašnjava Mališić.
Rezultati testiranja se, prema rečima našeg sagovornika, očitavaju slično kao kardiogram. Pravila kada su u pitanju amplitude koje se tokom ispitivanja ocrtavaju na monitoru poligrafa nema. Može da se desi, navodi Mališić, da amplitude budu male, a da ispitanik govori istinu.
Rezultati poligrafskog testiranja očitavaju se u zavisnosti kako ispitanik odreaguje na kritično pitanje. U nekim slučajevima se, radi provere, postavljaju i dodatna, kontrolna, pitanja. Kada dobijene rezultate stavi u jednu ravan iskusni poligrafista, navodi Mališić, dobija merodavne rezultate.
– Najbitnije je da poligrafista na osnovu informacija koje je dobio od poslodavca, postavi odgovarajuća pitanja. Ukoliko poligrafista ne postavi odgovarajuće pitanje, krivac može da se „izvuče”. Rezultati poligrafskog ispitivanja su sto odsto tačni ukoliko je poligrafista postavio odgovarajuća pitanja – navodi Mališić.
Na pitanje da li je, ipak, moguće prevariti poligraf, Mališić odgovara da jeste, ali da o tome ne bi govorio da ne bi „sokolio” buduće ispitanike.
I dok poslodavci smatraju da će poligrafskim testiranjem sprečiti i otkriti učesnike u krivičnom delu u svom preduzeću, većina zaposlenih sa kojima smo razgovarali smatra da je ovo drastičan primer kršenja njihovih prava.
– Radnicima se ne ostavlja mnogo izbora. Kada ih poslodavci prime u radni odnos oni su, praktično, primorani da potpišu kolektivne ugovore u kojima pristaju na poligrafsko testiranje ukoliko poslodavac to od njih zatraži. Odlazak na poligraf je, sam po sebi, neprijatan, pa je to još jedna otežavajuća okolnost – navodi jedan od zaposlenih u privatnoj firmi koji je želeo da ostane anoniman.
-----------------------------------------------------------
Pali na poligrafu
Jedna firma u Srbiji tražila je poligrafsko ispitivanje magacinskih radnika zbog nestanka robe vredne 600 evra. Pošto su svi zaposleni radnici u magacinu ispitani na poligrafu, utvrđeno je da je čak 20 radnika učestvovalo u krađi. Deo ukradene robe pronađen je kod radnika na koje je poligrafista ukazao da su izvršili krađu.
-----------------------------------------------------------
Osveta zbog nezadovoljstva
Iz svoje prakse, zaposleni u „Mikri” izdvajaju i slučaj privatne tekstilne firme iz Vranja u kojoj je nestala programska kartica iz mašine za obradu tekstila. Kartica, sama po sebi nije bila vredna, ali je njen nestanak izazvao zastoj u proizvodnji i tako naneo štetu preduzeću. Testirano je 15 zaposlenih koji su imali dodira sa mašinom. Utvrđeno je da jedan od njih ne govori istinu, a u njegovoj kući je pronađena kartica. „Lopov” je bio nezadovoljan statusom u firmi i hteo je da se osveti gazdi.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 08/06/2009]
