Izvor: Politika, Beta, 18.Jun.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zanimanje robijaš
Razbojnici, lopovi, prevaranti i preprodavci droge najčešće se ponovo nađu iza rešetaka
Od ukupnog broja osuđenika primljenih u srpske zatvore tokom 2008. godine njih 61,88 odsto su povratnici. Od tog broja skoro 90 odsto dominiraju počinioci razbojništava, krađa, prevaranti i oni koji odgovaraju za zloupotrebu droga. U preostalih 10 odsto najviše je onih koji su počinili krivično delo silovanja, bludne radnje i nasilje prema drugima.
Damir Joka, načelnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Odeljenja za tretman i alternativne sankcije Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde, kaže za „Politiku” da je povrat izuzetno redak kod teških krivičnih dela kao što su ubistva.
– Povrat se uglavnom pojavljuje kod krivičnih dela za koja je zaprećena niža kazna. Povrat je najkarakterističniji za imovinske delikte, odnosno razbojništva, krađe, prevare, krađu vozila i zloupotrebu droga. Retko se događa da neko ko zbog ubistva u zatvoru provede 15, 20 i više godina to delo ponovi. U međuvremenu on se odvojio od socijalne sredine, pa je već zaboravio na neku svađu ili uzrok zbog kojeg je počinio krivično delo – objašnjava Joka.
Ipak, kako napominje naš sagovornik, dešava se i to da neko ko je izdržavao zatvorsku kaznu zbog ubistva to delo opet i počini. O tome, nažalost, svedoči slučaj koji se dogodio početkom juna, kada je Božidar Nikolić iz sela Kamendo kod Grocke, koji je već bio u zatvoru zbog dva ubistva, u kafani „Ilić” ubio Miodraga Savića. Nikolić je ispalio tri hica iz pištolja u Savića, naočigled šestoro gostiju kafane.
– Krivična dela koja su karakteristična po povratu su i ona koja su motivisana seksualnim napadom na drugu osobu, jer se smatra da u samom počiniocu postoji psihološki problem. Izvršioci silovanja ili bludnih radnji su na neki način bolesni ljudi, jer imaju opsesivnu težnju da to čine. Tako da ukoliko oni po izlasku iz zatvora nisu dobro praćeni od nadležnih službi i policije, velika je verovatnoća da će to delo ponoviti – ocenjuje Joka.
Jedan od napasnika povratnika uhapšen je u junu ove godine. Naime, Vitomir Vučinić je u maju ove godine, lažno se predstavljajući kao policajac, odveo sedamnaestogodišnju devojku, koja je stajala na tramvajskoj stanici u Požeškoj ulici, u obližnji park i navodno zbog pretresa je dodirivao po telu i polnom organu. Vučinić je zbog serije silovanja maloletnica osuđen 1989. godine na kaznu zatvora od 15 godina, od čega je na izdržavanju bio dvanaest.
Povratnici su, prema rečima našeg sagovornika, uglavnom osobe iz marginalnih društvenih kategorija.
– To su najčešće osobe koje imaju vrlo nizak stepen obrazovanja. Zatim, kod svih je evidentiran poremećaj ponašanja od ranog uzrasta, uglavnom su porodično prilično zapušteni i po pravilu imaju bolest zavisnosti bilo od alkohola ili od droge. Sve ovo praktično znači da društvo u celini uvek ima nepokrivene zone koje generišu kriminalitet – smatra Joka.
Kriminologija kao nauka se, kako ocenjuje naš sagovornik, ne samo kod nas već i u svetu ceo vek bavi time kako da spreči povrat i „nije pronašla efikasan odgovor”.
– Nažalost, kao i svugde u svetu, povrat je u velikoj meri definisan kapacitetima osuđenika za mogućnost promene. Ukoliko osuđeni nema uslove i mogućnosti da se na zadovoljavajući način socijalno uklopi, on se posledično opredeljuje za vršenje krivičnih dela. Drugi i veoma bitan faktor koji utiče na zatvorenika koji je prvi put u zatvoru jeste njegov blizak kontakt sa osobama koje već imaju kriminogenu strukturu, gde dolazi do takozvane kriminalne infekcije – ocenjuje Joka.
Jedan od uzroka povrata je, smatra naš sagovornik, i taj što je većina zatvorenika zavisna od narkotika ili alkohola te im je potreban i medicinski tretman.
Osim toga, kako on tvrdi, negativan faktor je i ekonomska kriza, koja će za nekoliko godina dovesti do porasta kriminaliteta, „jer će sve više ljudi ostajati bez sredstava za život”, a to je za labilne kategorije okidač za vršenje krivičnih dela.
Povratu u prilog ide, mišljenja su mnogi, i blaga kaznena politika.
Ona mora biti izbalansirana tako da pomogne onima koji prvi put učine lakše krivično delo, ali i da, sa druge strane, efikasno ukloni iz društva one koji čine teška krivična dela. Sama represija, ocenjuje naš sagovornik, nigde se nije pokazala kao efikasan način za suzbijanje kriminaliteta.
– Istraživanja u Italiji su pokazala da od osoba koje su bile u zatvoru 70 odsto ponovo učini krivično delo. Sa druge strane, kod onih nad kojima su primenjene vaninstitucionalne sankcije povrat je 10 odsto. To praktično znači da je pravilno odmeravanje vrste kazne prema počiniocu isto tako jedan od preventivnih načina da se spreči recidiv, sa kojim generalno sve zemlje na svetu imaju problem. Mora postojati održiva politika društva da bivše osuđenike uklopi u socijalnu zajednicu i da na taj način spreči povrat. Koliko god povećali kazne, ljudi kad-tad izađu iz zatvora – zaključuje naš sagovornik.
-----------------------------------------------------------
Priprema zatvorenika za otpust
U srpskim zatvorima, prema rečima Damira Joke, postoji priprema zatvorenika za otpust, ali je ona „vrlo ograničena”.
– U zatvoru može da funkcioniše dobar program resocijalizacije i da osuđenik shvati da je to što je uradio pogrešno i da stekne određene veštine i znanja prolazeći razne kurseve koje imamo. Problem je u tome što nadležnost zatvorskog sistema prestaje onog trenutka kada ta osoba izađe na slobodu, gde nailazi na prepreke i žigosanje. Upravo zbog toga bi ovaj problem trebalo sistemski i institucionalno rešavati. Na Zapadu, recimo, poslodavci dobijaju poreske olakšice ako zaposle bivšeg zatvorenika a postoji i služba koja prati osuđenog i pomaže mu – naglašava Joka.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 19/06/2009]
