Izvor: Glas javnosti, 18.Jun.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zamenili mrtvace
BEOGRAD - Telo Dragoslava Kneževića (75), koji je 8. juna usled srčanog udara sleteo sa puta „ladom karavan“ nedaleko od mesta Zaklopača kod Grocke i na mestu preminuo greškom je balzamovano na Institutu za sudsku medicinu! Da sve bude još šokantnije, na dan sahrane njegov leš se „zagubio“ pa je porodica prilikom preuzimanja sanduka u Gradskoj kapeli naišla na drugog čoveka!
Sin pokojnog Dragoslava, Sava Knežević još uvek je pod utiskom šoka koji mu se desio tog 12. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << juna kada je nekoliko sati pre sahrane, koja je bila zakazana za 12.30 časova na Novom groblju, došao u kapelu da preuzme očevo telo.
- Ne možete ni da zamislite u kakvom sam se čudu našao kada sam u sanduku na kome je pisalo ime moga oca video totalnog neznanca u njegovoj odeći. Odmah sam reagovao i rekao da se radi o greški, ali me je zaposleni u kapeli samo bledo pogledao i mrtvo-ladno upitao „da li sam siguran“!? U trenutku mi se pomračila svest od besa i neverice. Da li je moguće da neko bude toliko beskrupulozan? Zatražio sam da se vidim sa nadležnima, međutim, ni oni nisu bili u stanju da mi odgovore šta se desilo i gde je moj otac, sugerišući mi da ga potražim preko puta, na Institutu za sudsku medicinu. Usledilo je potom višečasovno „rovarenje“ po hladnjači i kompjuterskoj dokumentaciji, ali od tela ni traga. Tek oko 12 časova pronađen je leš mog Dragoslava u podrumu Instituta i to balzamovan! - s neskrivenim ogorčenjem priča Sava Knežević.
Naknadno je saznao da je čovek koji se nalazio u sanduku njegovog pokojnog oca tog istog dana trebalo da bude avionom prebačen u Ameriku i tamo sahranjen pa je njegova rodbina zbog toga morala da plati balzamovanje. A kako je umesto njega balzamovan Dragoslav i čijom greškom, ni do danas nije dobio objašnjenje, a kamoli izvinjenje!
- Na licu mesta morao sam brže-bolje da presvučem oca i prevezem do groblja kako bih stigao da ga sahranim. Srećom, stigao sam u zakazano vreme, nikome ništa ne govoreći od okupljene rodbine. Pri tom sam sve vreme bio u velikoj nedoumici da li da kažem svešteniku šta se desilo, pošto se po pravoslavnim kanonima balzamovanim ne služi opelo. Bio sam u sto muka, ali sam ipak odlučio da nikom ništa ne govorim. Evo, tek nedelju dana kasnije imao sam potrebu da javno otkrijem šta me zadesilo, kako bih bar drugim ljudima skrenuo pažnju da dobro vode računa koga preuzimaju iz kapele da ne bi prošli isto kao ja. Pitam se takođe šta se kasnije desilo sa onim nesrećnikom koji je bio u očevom sanduku, da li su ga uopšte balzamovali i poslali u Ameriku - rezignirano dodaje Sava.
U najskorije vreme, kako kaže, doneće odluku o narednim potezima i eventualnom podnošenju tužbe protiv odgovornih sa Instituta za sudsku medicinu i Gradske kapele.
