Izvor: Blic, 16.Avg.2009, 02:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakonske odredbe koče izručenja begunaca od pravde
Zastarele odredbe u domaćem krivičnom zakonodavstvu, koje ne postoje u pravnim sistemima mnogih zemalja, sprečavaju izručenja odbeglih lica okrivljenih za organizovani kriminal.
Stanko Subotić, Slobodan Radulović
To se, pre svega, odnosi na osumnjičene, odnosno optužene za krivično delo zloupotrebe službenog položaja, kao što su, na primer, Stanko Subotić Cane i Slobodan Radulović, bivši direktor „C marketa".
– U ovakvim slučajevima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << državnim organima su prilično vezane ruke. Činjenica je da u većini zapadnih država nije jasan karakter krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, koji datira iz komunističkih vremena. Međutim, ukoliko bi u zakonu delo bilo promenjeno, odmah bi se postavilo pitanje retroaktivnosti. Jer, ne može neko da se teretiti za krivično delo koje u zakonu nije postojalo u vreme izvršenja – objašnjava za „Blic nedelje" profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić.
Profesor kriminolog Dobrivoje Radovanović takođe napominje da je zloupotreba službenog položaja relikt socijalističkog zakonodavstva.
– Ovo delo je ranije služilo kao „korpa" za sve utaje poreza, prevare i pod njegov udar su dolazili svi oni koji su ukrali društvenu, odnosno državnu imovinu. Neretko, ista zakonska odredba korišćena je i za preventivna hapšenja, ali i kao opomena biznismenima – kaže Radovanović.
Kakvu kočnicu za izručenje okrivljenih predstavlja ova zastarela odredba, najbolje se vidi na primeru Stanka Subotića Caneta.
Švajcarska je odbila zahtev Srbije da joj se Subotić izruči uz obrazloženje da u tamošnjem zakonu ne postoji zloupotreba službenog položaja u privatnoj firmi.
Slično je i sa Slobodanom Radulovićem, mada u njegovom slučaju nikada nije stiglo zvnično obrazloženje.
Profesor Škulić podseća da je Švajcarska specifična kada su u pitanju izručenja i podseća na neke primere.
– Švajcarska je, na primer, ranije odbila da izruči Dafinu Milanović, pod sličnim obrazloženjem kao i u slučaju Subotića. Podsetiću i na slučaj Milana Zarubice koji je pravosnažno osuđen za trgovinu drogom, a istom presudom mu je naloženo i da vrati novac. Ali, iako su otkriveni neki njegovi računi u švajcarskim bankama, povraćaj novca ide teško – navodi profesor Škulić.
Profesor Goran Ilić sa beogradskog Pravnog fakulteta podseća za naš list da smo imali problem i s Rusima, kada je bilo u pitanju izručenje Subotića.
– U svom zakonu i Rusija već dugo nema krivično delo zloupotrebe službenog položaja kako je ono definisano kod nas, gde se bez razlike odnosi i na privatna i na društvena preduzeća. Rusi su pokušali da nađu neko slično delo u svom zakonu, a kad su to uradili, ispostavilo se da je za to delo predviđena mala kazna i da je prošao zakonski rok da Subotić može krivično da se goni – navodi profesor Ilić.
On dodaje da bi jedan od načina da se ovaj problem prevaziđe bio taj što su se ljudima koji se traže zbog organizovanog kriminala na teret stavljala krivična dela koja su poznata u većini zemalja.
– Neplaćanje poreza predstavlja krivično delo i to bi teško koja država mogla da odbije iz pravnih razloga. Međutim, i ovde je Švajcarska posebna jer ona ne poznaje to krivično delo – kaže profesor Ilić.
On podseća da se protiv Subotića vodi postupak u Italiji, ali da njegovo izručenje još nije zatraženo.
– Italijanski tužilac strpljivo gradi slučaj i čeka priliku da traži ekstradiciju – objašnjava profesor Ilić.
Profesor Dobrivoje Radovanović kaže da bi, pored zloupotrebe službenog položaja, u novi zakon paralelno trebalo da se uvede i novo krivično delo, ali moderno definisano.
– To novo delo bi se odnosilo na sve nove slučajeve, tako da u budućnosti više nemamo ovakvih problema – kaže profesor Radovanović.
Profesor Škulić dodaje da će se predstojećim izmenama domaćeg krivičnog zakonodavstva razgraničiti i precizirati šta je krivično delo protiv privatne, a šta protiv državne svojine, i dodaje da više neće biti zabune.
Ekstradicija zavisi i od političke moći
Ekstradicija nije samo pravna, već i politička odluka, slažu se profesori Milan Škulić i Goran Ilić.
– Kada je reč o ekstradiciji, treba imati i u vidu kolika je politička snaga nekog ko traži izručenje. Tako je, na primer, Andrija Drašković izručen Italiji iz Nemačke, a obe zemlje su članice EU – navodi profesor Ilić.
Objašnjavajući proceduru za ekstradiciju, profesor Škulić podseća da prvo sud utvrđuje da li su ispunjene formalne pravne pretpostavke, a da onda organ političke vlasti, najčešće ministar pravde, donosi odluku da li se zahtev usvaja ili ne.
