Izvor: Blic, 22.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon protiv zloupotrebe
Zakon protiv zloupotrebe
BEOGRAD- Iako sumnjam sa su stvoreni preduslovi za otvaranje tajnih policijskih dosijea, zalažem se da se to, ipak, učini po strogo preciziranoj zakonskoj proceduri-kaže za 'Blic' Biljana Kovačević-Vučo, predsednika Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava(JUKOM).
- Nedopustivo je da samo predstavnici vladajućeg establišmenta mogu da zavire u policijske dosijee. Izgleda da političari ne razumeju suštinu problema. Otvaranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tajnih arhiva nije pitanje revanšizma i osvete ljudima koji su sarađivali sa policijom. Cilj ovog posla je zaštita privatnosti, odnosno ljudskih prava, demokratizacija i prekid sa starom praksom. Da bi se sprečile zloupotrebe tajnih dosijea, ovu materiju treba regulisati zakonom. JUKOM već radi na takvom projektu, koji je sličan zakonu koji je svojevremeno donela Istočna Nemačka - kaže Kovačević - Vučo.
Advokat Miroslav Todorović takođe upozorava da obelodanjivanje tajnih policijskih dokumenata nosi opasnost od mnogih zloupotreba, jer se u njima nalaze uglavnom isfabrikovani podaci. To može ne samo da kompromituje pojedince, nego i da ugrozi mnoge lične i porodične odnose, smatra Todorović.
- Nedavno sam imao priliku da vidim svoj dosije od dvadesetak stranica. Dobio sam ga od čoveka koji je bio zadužen za moju likvidaciju. Kada bi se objavila sadržina ovog montiranog 'dokumenta' stvorilo bi mi nebrojene probleme. U njemu se nalaze podaci iz kojih ne mogu da prepoznam sebe. Zbog toga smatram da bi svim građanima koji imaju policijske dosijee nova vlast trebalo da omogući uvid u ove materijale. Istovremeno, građanima valja dati priliku da dematuju ono što tamo stoji, kao i da sami odluče da li da se njihovi dosijei obelodane ili unište- smatra Todorović.
Beogradski advokat Branislav Tapušković kaže da bi imalo smisla otvarati samo dosijee u kojima postoje tragovi za neko krivično delo, ali veruje da su takvi podaci odavno sklonjeni na neko skrovito mesto.
Milenku Radiću, predsedniku Fonda za razvoj demokratije nije jasna namera zagovornika ideje otvaranja tajnih dosijea.
- Političari prvo moraju da objasne šta podrazumavaju pod ovom akcijom i šta je njen cilj. Nemam ništa protiv ako je ona usmerena na zaštiti građana i i onemogućavanju ponavljanja ranije rđave prakse. Međutim, ni u jednu vlast ne treba imati mnogo poverenja. Da bi se sprečile eventualne zloupotrebe s dosijeima treba doneti propise s jasnim kriterijumima, koristeći pri tom iskustva drugih zemalja-ističe Radić.
Početkom februara ove godine predstavnici MUP-a uručili su 'otporašima' preko 1600 dosijea načinjenih prilikom hapšenja.
- Dobili smo samo dosijee iz Javne bezbednosti, ali su nedostajali podaci za oko 300 naših najaktivnijih ljudi. Pa tako, navodno, ne postoje dosije o čoveku koji je hapšen 21 put, ili o momku koga je prethodni režim optužio za ubistvo Boška Peroševića i slično, kaže za 'Blic' Peđa Lečić, aktivista 'Otpora', i dodaje da su dosijei bili novi i 'očišćeni' od podataka ili izjava.
Prema rečima Nataše Kandić, direktora Fonda za humanitarno pravo, u zemljama gde je postojala dugogodišnja diktatura, tajna policija je dosijee građana pravila na osnovu potpuno iskrivljenih pravila i svesti o tome šta je u interesu nacionalne bezbednosti. Podaci u takvim zemljama nisu prikupljani da bi se saznalo šta neko stvarno radi već je unapred bilo zadato kakvu sliku o nekome treba stvoriti.
-Ne verujem u izjave o otvaranju dosijea naše Državne bezbednosti. To ne vodi stvaranju bolje policije ili boljeg društva, jer bi mnogo poznatih ljudi bilo dovedeno u neprijatnu situaciju zato što u takvim dosijeima, sasvim sigurno, ima falsifikovanih podataka koji su ubačeni da bi se izgradila slika da je neko špijun, kriminalac ili izdajnik. Mislim da bi od otvaranja dosijea najviše koristi imali psihijatri koji bi izvršili analizu ljudi iz policije koji su pravili dosijee. Mene lično ne zanima da vidim šta su o meni pisali - kaže Kandićeva.
Božo Prelević, bivši sudija i jedan od trojice ministara policije u prelaznoj Vladi rekao je za 'Blic' da ne zna da li će se tajni dosijei otvarati i ukoliko do toga dođe, na koji način i ocenio da je taj posao u stilu 'ako otvoriš pogrešićeš, ako ne otvoriš, ponovo ćeš pogrešiti'. On smatra da je najbolji trenutak za otvaranje tajnih dosijea bio neposredno posle 5. oktobra kada je mogućnost 'formiranja' ili uništavanja dosijea bila smanjena.
Prelević naglašava da postoji mogućnost da se dosijei daju samo lično građanima, ali da postoje i oni koji su od istorijskog značaja, i sa kojima bi trebalo upoznati javnost. Takođe, postoje i neki dosijei koji se jednostavno, ističe Prelević, ne smeju otvoriti, a to su 'kontakti u inostranstvu'.
Svetozara Cvetkovića, upravnika 'Ateljea 212' njegov dosije u tajnoj policiji uopšte ne interesuje. 'Siguran sam da u takvom dosijeu, ako postoji, nema ničega što bi me kompromitovalo. Ako i postoji nešto prljavo to je sigurno izmišljeno, a to me ne zanima', kaže Cvetković.
Nebojša Bradić, član UO G17 i upravnik Beogradskog dramskog pozorišta tvrdi da bi sigurno pogledao u svoj dosije. 'U poslednjih 20 godina, od kad se bavim javnim poslom, sigurno neko 'brine' o mom ponašanju i zapisuje moje 'greške'. Zanimalo bi me da vidim šta su 'balkanski špijuni' mislili i pisali o meni', kaže Bradić. M. I. - Z. D. - A. A.
