Izvor: Politika, 15.Jan.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon protiv detektiva – nema snimanja
Vlasnici pojedinih privatnih agencija smatraju da nacrt zakona o detektivskim poslovima ograničava njihov rad
„Mislim da me partner vara”, „Neko me već duže vreme potkrada u rođenoj kući” i „Da li mi se dete drogira ili ja to umišljam?” – najčešći su razlozi za traženje pomoći u detektivskim agencijama, gde je diskrecija zagarantovana. Pored toga privatni detektivi tragaju za nestalim osobama i stvarima, rasvetljavaju krivična dela, otkrivaju prislušne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uređaje, tajno prate, otkrivaju članove verskih sekti… Njihov posao dugog je staža u Srbiji, ali će tek uskoro, bar prema najavama nadležnih, on biti zakonski i regulisan.
Zagovornici nacrta zakona o detektivskim poslovima, koji bi uskoro u formi predloga trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri u prvi plan iznose upravo to da posao detektiva neće, kao do sada, moći da obavlja ko hoće i da će delokrug poslova biti precizno definisan. Detektiv će za pružanje svojih usluga morati da ima licencu.
Prema ovom nacrtu, da bi neko bio detektiv mora da bude državljanin Srbije, da ima najmanje višu stručnu spremu, da ispuni uslove za izdavanje odobrenja za nabavljanje oružja, da je psihofizički sposoban, da prođe obuku za detektiva i položi stručni ispit, da ima završen pripravnički staž od šest meseci, da je upisan u registar privrednih subjekata. Način obuke i polaganja stručnog ispita utvrđuje ministar unutrašnjih poslova.
Nacrt zakona o detektivskim poslovima izradio je stručni tim MUP-a Srbije, u saradnji sa Udruženjem privatnog obezbeđenja pri Privrednoj komori Srbije.
Sa druge strane vlasnici pojedinih privatnih agencija za pružanje detektivskih usluga smatraju da nacrt zakona u velikoj meri ograničava rad detektiva. Stevan Đokić, vlasnik Bezbednosnodetektivske agencije „Profesional” kaže za „Politiku” da će ukoliko ovakav nacrt uđe u formi predloga u skupštinsku proceduru i bude usvojen, dovesti do zatvaranja 90 odsto detektivskih agencija.
– Uslovi koji su potrebni da bi neko postao privatni detektiv sa licencom su skoro identični onima za policajce. Ako uzmemo u obzir da privatni detektivi zavise od toga da li će biti slučajeva, što znači da nema fiksne plate, pitanje je zašto bi neko postao detektiv kada može da bude policajac i da ima platu, beneficirani radni staž – kaže Đokić.
Naš sagovornik naglašava da je veliki problem i to što se ovim nacrtom zabranjuje rad detektiva na nekim poslovima.
– Zabranjeno je da obavljamo poslove, koji su u nadležnosti državnih organa. Konkretno, više nećemo moći da istražujemo krađe, razbojništva, sve što je prijavljeno policiji, a do sada smo bili vrlo uspešni u nekim situacijama. Takođe, nacrtom je zabranjeno korišćenje sredstava za audio i video snimanje, što je u našem poslu neizbežno. Sa druge strane zagovornici ovakvog nacrta se hvale time da će zakon omogućiti da se dokazi, koje prikupi detektiv, koriste na sudu. Diskutabilno je da li će biti moguće fotografisanje, jer i to može da se smatra ugrožavanjem privatnosti – kaže Đokić.
On ima zamerke i na odredbu, kojom je definisan odnos državnih službi prema detektivima.
– Navedeno je da organ državne uprave na zahtev detektiva može da mu da određene podatke. Znači, da nisu u obavezi. To nam i sada zadaje muke jer u nekim situacijama nailazimo na veliko nepoverenje i odbijanje svake saradnje, naročito u policiji – tvrdi naš sagovornik.
Sa druge strane nacrt zakona je predvideo da je na zahtev policije detektiv dužan da omogući uvid u sve prikupljene podatke i dokaze kojima raspolaže.
– U regionu i Evropi, da ne govorim o Americi, zakoni koji regulišu detektivske poslove su daleko bolji. U Americi detektivi, ne samo što imaju mogućnost da rade na slučajevima na kojima radi policija, već imaju dozvolu i da hapse. U Mađarskoj smo, radeći na slučaju, dobili i kancelariju u stanici policije uz napomenu da slobodno tražimo sve što nam treba. Ovde nemamo pravo da koristimo ni sredstva prinude, a po novom nećemo moći da koristimo ni elektronske naprave – napominje Đokić.
Nacrtom je, između ostalog, predviđeno i da detektiv prilikom obavljanja posla mora da nosi legitimaciju, koju mu izdaje nadležna agencija, i da je pokaže na uvid policiji, ukoliko mu je zatraže.
Kada je reč o vatrenom oružju, predviđeno je da detektiv može da dobije dozvolu za njegovo nošenje za samoodbranu na period od pet godina, koja se kasnije produžava. Privatnom detektivu biće zabranjeno da prilikom obavljanja poslova upotrebljava oružje i fizičku snagu, osim u situacijama kada štiti svoj život.
Kontrolu primene ovog zakona u detektivskim agencijama i samih detektiva obavljaće, prema nacrtu, MUP Srbije.
Danijela Vukosavljević
objavljeno: 16.01.2011
