Izvor: Politika, 01.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakasnela provera "Bagzijeve istine"
Detalje Milenkovićevog svedočenja policija proverava tek sada, a trebalo je to da uradi pre javnog svedočenja pred sudom
Četiri iskusna policajca iz radne grupe Službe za borbu protiv organizovanog kriminala proveravaju iskaz Dejana Milenkovića Bagzija, svedoka saradnika u procesima protiv optuženih za ubistvo Zorana Đinđića i niz drugih teških zločina "zemunskog klana", rečeno je našem listu u MUP-u Srbije. Detalji istrage za sada su službena tajna, jer je reč >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o najdelikatnijim proverama Milenkovićevih navoda. U MUP-u kažu da je radna grupa u svakodnevnom kontaktu sa specijalnim tužiocem Slobodanom Radovanovićem i da se sve radi po njegovom nalogu.
Milenković je u novembru prošle godine na suđenju za ubistvo Zorana Đinđića izneo mnogo do tada nepoznatih detalja, koji se ne navode u optužnici, ali mogu biti veoma važni za utvrđivanje svih okolnosti atentata. On je u javnom svedočenju pred Specijalnim sudom optužio Nebojšu Čovića i Vojislava Šešelja da su bili upoznati sa pripremama atentata na Đinđića. Rekao je i da je svedok saradnik Ljubiša Buha Čume lično likvidirao Požarevljanina Zorana Petrovića Šempu 1997. godine u Surčinu. Milenković je pričao i da Dušan Spasojević i Mile Luković Kum nisu imali oružje kada su ubijeni u policijskoj akciji u Meljaku. Optužio je Čedomira Jovanovića da je tražio od članova "zemunskog klana" da ubiju Sredoja Šljukića Šljuku i da je savetovao "zemunce" da izbrišu brojeve sa oružja koje je ukradeno iz policijske stanice "Stari grad" tokom petooktobarskih demonstracija.
Povratak pamćenja
Specijalni tužilac je zbog ovih tvrdnji zatražio formiranje radne grupe za proveru svih Milenkovićevih navoda. Pitanje je, međutim, zašto to nije urađeno ranije, pre glavnog pretresa. Specijalni tužilac je sa njim prvi put razgovarao još u leto 2005. godine, kada je sudu, posle višednevnih razgovora u zatvoru, predložio da optuženi dobije status svedoka saradnika. Bagzi je zatim sve ponovio na zatvorenoj sednici sudskog veća, koja je trajala pet dana, krajem jula 2005. godine. Sud je tada odbio da mu dodeli povlašćeni status, ali se Bagzi u januaru 2006. godine iznenada setio novih detalja koje je ispričao tužiocu, pa je sud u junu prošle godine konačno doneo odluku da Milenković postane svedok saradnik i izađe iz pritvora. Dakle, od prvog iskaza do svedočenja na suđenju prošlo je više od godinu dana, a tužilac je tek posle javnog svedočenja naložio formiranje radne grupe za proveru "Bagzijeve istine".
Tomo Zorić, portparol Specijalnog tužilaštva, kaže za "Politiku" da je Slobodan Radovanović proverio Bagzijeve tvrdnje, ali samo one koje se odnose na optužnicu. Kao primer za to Zorić navodi tvrdnje Milenkovića o tome ko je planirao atentat na Đinđića, kakvu su ulogu imali optuženi članovi "zemunskog klana" i pripadnici "crvenih beretki", šta se dešavalo kod "Beogradske arene" prilikom neuspelog pokušaja ubistva tadašnjeg premijera...
Zorić navodi da se informacije koje je Milenković izrekao na suđenju u potpunosti poklapaju sa iskazima drugih svedoka saradnika i ostalim spisima koji se nalaze u predmetu.
Maja Kovačević-Tomić, portparol Specijalnog suda, kaže da je situacija sa Bagzijem potpuno jasna. Jer, sud ceni samo deo iskaza koji se odnosi na optužnicu. Ostale navode treba da proveri tužilaštvo. Ona, međutim, nije želela da se izjašnjava o tome da li je te detalje trebalo proveriti pre nego što su izrečeni na glavnom pretresu.
– Sudsko veće proverava iskaz tako što analizira svaku izrečenu tvrdnju i upoređuje je sa drugim spisima u predmetu. Na osnovu toga, veće sudija procenjuje da li treba verovati svedoku saradniku ili ne – kaže portparol Specijalnog suda.
Advokat Božo Prelević kaže za "Politiku" da je Milenković od kriminalca optuženog za ubistvo premijera postao čovek kome se apsolutno veruje iako Specijalno tužilaštvo nije u potpunosti proverilo njegov iskaz.
Ako tvrdnje koje se ne odnose na optužnicu nisu proveravane, onda se postavlja pitanje kako znamo da li svedok saradnik govori istinu ili laže. Po zakonu, on je dužan da govori istinu, a ako laže, onda gubi taj status.
Svedočenje ili prepričavanje
Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je svedok saradnik čovek "sa one strane zakona" koji na svaki mogući način želi sebe da oslobodi krivične odgovornosti.
– U zemljama koje imaju razvijen sistem borbe protiv organizovanog kriminala, navodi kandidata za svedoka saradnika proveravaju se pre nego što ih on iznese na glavnom pretresu. To znači odmah posle tajnih razgovora sa tužiocem i sudskim većem, a svakako pre dodele statusa svedoka saradnika. Tako je trebalo da bude i sa Bagzijem kod nas – kaže advokat Prelević, koji na suđenju zastupa premijerovog telohranitelja Milana Veruovića, teško ranjenog u atentatu.
Šta se dešava ako svedok saradnik o nekim događajima i detaljima priča istinu, a o nekima laže? Šta ako se posle donošenja presude utvrdi da je svedok saradnik lagao? To može da ugrozi opstanak presude jer će je Vrhovni sud zbog toga najverovatnije ukinuti, a to je, kaže Prelević, mnogo veći problem nego da svedok izgubi povlašćeni status.
– Upravo zato se u Italiji i SAD svedok saradnik strogo drži događaja koji se navode u optužnici. Da bi se sačuvao osnovni postupak, tužilaštvo mora da upozori svedoka saradnika da ne ide u širinu. Prva rečenica u Bagzijevom iskazu glasi: "Pripremala se akcija ubistva premijera, a to su znali i podržavali Čović i Šešelj". Za Šešelja nije prvi put da se to priča, ali suštinsko pitanje je zašto bi Čoviću odgovarao Šešelj na vlasti. Drugo, imate jasno delovanje Čovića posle atentata koje je išlo ka suzbijanju, a ne ka pomaganju "zemunskog klana". Tvrdnje koje su iz treće ruke, ovde se uzimaju kao apsolutna istina svedoka saradnika. To ne bi smelo da bude tako – kategoričan je Prelević.
Advokat napominje da se ubuduće moraju proveravati iskazi kandidata za svedoke saradnike, ali i da se vodi računa o tome da on svedoči samo o onome što je neposredno video i čuo, a ne da govori o tome što mu je neko prepričavao.
-------------------------------------------------------------------------
Svedoci saradnici
Tužilac predlaže da optuženi dobije status svedoka saradnika, ako proceni da je njegov iskaz od izuzetnog značaja za rasvetljavanje krivičnog dela, otkrivanje počinilaca i utvrđivanje istine. Sud o tome odlučuje tek kada sasluša optuženog kandidata. Zakon kaže da taj status ne može dobiti vođa organizovane kriminalne grupe.
U procesu protiv članova "zemunskog klana", optuženih za ubistvo Zorana Đinđića i niz drugih najtežih krivičnih dela, status svedoka saradnika dobili su Miladin Suvajdžić zvani Đura Mutavi, Ljubiša Buha Čume, Zoran Vukojević Vuk, koji je ubijen u junu prošle godine, i Dejan Milenković Bagzi. Nenad Šare, nekadašnji šef Legijinog obezbeđenja, dobio je status svedoka saradnika u procesu optuženima za ubistvo Ivana Stambolića.
Dušan Telesković
[objavljeno: 01.02.2007.]
