Izvor: Blic, 18.Mar.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagradio pećinu da bi hladio piće
Zavod za zaštitu prirode u Nišu dobio je prvu parnicu u svojoj istoriji kojom je okrivljeni sudski kažnjen za namerno uništavanje prirode. Saša Branković, rukovodilac zavoda, ističe da je to prva pravosnažna presuda na jugoistoku Srbije koja bi trebala da smanji broj „surovih poigravanja" bezobzirnih pojedinaca sa prirodom na tom prostoru.
Branković svedoči da postoji 34 evidentirana prekršaja gde je zavod u prošloj i ovoj godini zajedno sa inspekcijom i policijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << reagovao kako bi sačuvali prirodu.
- Parnica koju smo dobili odnosi se na M. S. koji je, verovali ili ne, nadgradio potporni zid i bazen u Sićevačkoj klisuri, odmah pored staništa Ramonde serbike, jedinstvene biljke u svetu koja se samo u Sićevu održala. On je kažnjen sa 100.000 dinara odštete i dužan je da poruši sve bespravno izgrađeno, kao i da vrati plac u pređašnje stanje. Okrivljeni M. S. nije čupao Ramondu, ali je poremetio tlo gde se održava ova poznata biljna vrsta - kaže Branković.
On tvrdi da je sve to moglo da se spreči, ali da okrivljeni nije želeo da sluša savete stručnjaka iz zavoda i nadležnu inspekciju.
- Predali smo inspekcijskim organima građanina iz Sokobanje koji je na Lepteriji, prirodnom dobru u jednom delu Soko-grada, bespravno dogradio već postojeću kafanu, ali je i zagradio pećinu gde je hladio piće!? Potom imamo slučaj gde je čovek bespravno počeo gradnju pored Poganovskog manastira. Tamo je sprečena gradnja Bungalovskog kompleksa sa bazenom i pratećom infrastrukturom. Zavod nije protiv gradnje i razvoja turizma, ali se priroda mora čuvati - dodaje Branković.
On takođe kaže da se masovno grade kuće i vikendice u Sićevačkoj klisuri i Staroj planini.
- Svi ti ljudi su otkupili placeve od meštana, ali su počeli da grade bez građevinske dozvole i regulacionog plana što je direktno ugrožavanje prirode. Inspekciji smo predali papire, čime je pokrenuta prijava protiv nekih građevinskih preduzeća koja su minirala neke delove Sićevačke klisure i otpad razbacivali svuda, a izričito im je zabranjeno da prilikom miniranja odlažu šut po svom nahođenju - napominje Branković.
