Izvor: Politika, 30.Apr.2008, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabela je ženskog roda
Dve stotine žena okajava svoje grehe u jedinom ženskom zatvoru, radi, pohađa kurseve i sprema se da ponovo oseti lepotu slobode
Škripa, a potom tresak i udar metala o metal. Odzvanja zvuk velike zatvorske kapije jedine srpske kaznionice za žene. A iza kapije mir i tišina. Da nije pravougaone, dvospratne zgradurine dole, bliže drugom kraju zida, po malo čemu drugome bi se moglo reći da je ovo zatvor. Bar ne onakav, kakvu sliku imamo u glavama"
– Molim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vas, ne slikajte osuđenice, ukoliko one to ne žele – napominju nam još dok se približavamo ulasku među sive zidine zdanja u centru Požarevca. – Ne insistirajte ni na pričama. Ako neka hoće da ispriča zašto je ovde i šta je muči, onda u redu. Sve su one već osuđene, primorane da budu tu. Nije im lako.
A u zatvorskom krugu stiglo proleće, zazelenelo drveće, procvetalo cveće. Sve je, nekako, čisto, podseća na park. Tridesetak isto obučenih žena za šivaćim i tkačkim mašinama u hali, pognule glave, sakrivaju poglede i rade. Čak ni ne šapuću.
– Bila sam narkoman – govori jedna od osuđenica, dok rukama levo-desno provlači konac kroz mašinu za pletenje. – Ovde sam zbog sitnih krađa, već 14 meseci, a osuđena sam ukupno na pet godina. Dok radim, dan mi brže prolazi. Radno vreme nam je od 8.30 do 14.30. Završila sam i kurs za izradu predmeta od gline. Prijavljujem se za svaki kurs.
S ponosom ističe da više „ne pije terapiju” i da se, od kada ne uzima drogu, oseća sjajno, i fizički i psihički. Rešila je, veli glasno, da stavi tačku na pređašnji način života. Ono što je tišti, a nerado priznaje, jeste da će u svom mestu, poprilično malom u unutrašnjosti Srbije, zauvek ostati „obeležena”.
– To je neminovnost. Napolju se teško dolazi do posla. Dobro je što ovde završavamo te kurseve, a i što na diplomama ne piše da smo ih stekle u zatvoru. Imaju pečat Instituta „Božidara Adžije” – objašnjava ova pritvorenica moleći da joj ne pominjemo ime, niti puštamo sliku.
I dok konac zapinje pod zupcima mašine, a ruke i dalje vešto idu levo-desno, uz uzdah nastavlja sa pričom. Najteže joj je, govori iskreno, što ne može da bude sa sinom. Osam mu je godina. O njemu brinu baba i deda. Sve zna. Da mu je mama zgrešila i da je zbog toga u zatvoru. Ali da ga zbog toga ne voli manje.
Domaćini nam objašnjavaju da je nedavno u okviru zatvora otvorena i pekara. I u njoj rade osuđenice. Tek ovlaž, bacamo pogled unutra. Mala je i čista. U njoj je mesta tek za tri do četiri radnice. A, sve su vredne i marljive. Kažu, vole ono što rade.
Sivim stepenicama, nalik onima u starim preduzećima, silazimo i spuštamo se u „odeljenje za najbolje”. Sobe su tu, prema rečima Verice Stojanović, načelnika Službe za prevaspitavanje, kao u studentskom domu.
– Osuđenice sa, da tako kažem, najboljim tretmanom smeštene su u ovaj, zatvorski deo otvorenog tipa – objašnjava Stojanovićeva i pokazuje rukom na sobe – Po zatvorskom pravilniku, osuđenice u ovom delu zatvora mogu da budu obučene u civilnu garderobu. Trenutno je ovde 13 zatvorenica. Sedam manje nego što je to predviđeno.
Na pitanje kao se određuje koja će osuđenica imati „povlašćeni tretman”, Stojanovićeva odgovara da se sve uzima u obzir: „lakoća” dela, primerno ponašanje, radno angažovanje.
– Mnoge od zatvorenica, ovih ovde i onih u drugim delovima zatvora, učlanjene su u dramsku sekciju – navodi načelnica. – Gostovale smo u beogradskom „Teatru T”, tamošnjem Pravnom fakultetu, ostalim zavodima...
Gotovo polovina osuđenica ubraja se u „povratnice”. Neke od njih na izdržavanje kazne dolaze i po treći ili četvrti put. Ni jednoj od njih se u ponašanju ne ogleda krivično delo zbog kojeg su tu. Jesu iza njih grozomorne scene najsurovijih zločina, a pred njima još godine pokajanja"
U poseban objekat smeštaju se osuđenice sa decom. Trenutno nema ni jedne.
– Osuđenice koje treba da stupe na izdržavanje kazne mogu tražiti odlaganje do nekog perioda. Mogu ovde da dođu na izdržavanje kazne u trudnoći. Porođaj se obavlja u zvaničnoj zdravstvenoj ustanovi. Posle boravka u porodilištu, osuđenice se smeštaju u posebnu zgradu – navode naši domaćini.
Tu su, tvrde, ispunjeni svi uslovi za boravak porodilja. Zakon propisuje da dete mogu uz sebe da zadrže do navršene godine. Posle toga, objašnjavaju, osuđenica i otac deteta zajednički odlučuju ko će nadalje brinuti o njemu.
Simbolika ili ne, tek odmah po izlasku iz dvorišta kazamata, primećujemo tamne oblake. Zatamneli se kao sudbina žena koje ostaju iza. I opet neprijatna škripa i udar metala o metal. Tek da nas podseti gde smo bili.
-----------------------------------------------------------
„Vord” i „eksel” među zidinama
Posle praznika, u ženskom zatvoru će početi obuka prve grupe polaznika za rad na računarima.. U grupi će biti od 10 do 12 osuđenica, a zatvorenice bi trebalo da steknu osnovna znanja iz „vorda” i „eksela”. Grupa će ima 12 polaznica, a kurs će držati predavači Instituta „Božidar Adžija”. Obuka traje oko dva meseca.
-----------------------------------------------------------
Lična karta zatvora
Ženski zatvor u Požarevcu izgrađen je davne 1874. godine i to po ukazu kneza Miloša Obrenovića. Smeštajni kapacitet mu je, kada je sagrađen bio samo 38 ležaja. Sada ih imadvesta. Kategorisan je kao ustanova poluotvorenog tipa sa zatvorenim, poluotvorenim i otvorenim tretmanom.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 30/04/2008]
.jpg)
