Izvor: Blic, 26.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za užinu jedu hamburger, ručak preskaču
KRAGUJEVAC, NIŠ, KRUŠEVAC, KRALJEVO - Iako većina osnovnih škola ima organizovanu pripremu hrane gde se jelovnik sastavlja po savetima nutricionista, tu prednost koristi mali broj đaka i to uglavnom oni koji idu u niže razrede. Apeli lekara, naročito posle sistematskih pregleda koji pokazuju da je svako peto dete gojazno i nutricionista da brza hrana može da izazove anemiju, gojaznost ili neuhranjenost, visok krvni pritisak, dijabetes i druge bolesti - ne daje rezultate.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Svaki drugi kragujevački osnovac, od njih 14.711, užinu kupuje u kioscima brze hrane u blizini škola.
Učenici nižih razreda mahom jedu tople sendviče, kroasane sa viršlom i šunkom, kifle i pomfrit, a oni viših razreda burek, pice, hamburger sa majonezom, senfom, pavlakom i jakim začinima. Tek poneki đak od kuće nosi užinu.
U školi „Milutin i Draginja Todorović", u centru grada, od 700 školaraca oko 250 obeduje u školskoj kuhinji, za šta roditelji mesečno izdvajaju 600 dinara. U menzi svakoga dana užina 70 odsto učenika iz nižih razreda. Od onih koji idu u peti i šesti razred u menzi se hrani svaki četvrti a od onih koji idu u sedmi i osmi razred skoro niko - kaže Dragan Pavlović, direktor škole.
Pedagog Venka Stojanović iz OŠ „Radoje Domanović" navodi da se u kuhinji hrani 350 od 836 učenika, po jelovniku koji sastavlja posebna komisija.
- Za vreme velikog odmora dve kapije od školskog dvorišta i ulazna vrata od škole se zaključavaju, kako deca ne bi kidisala na kioske brze hrane i izlagala opasnostima od prelaženja dve ulice - kaže Venka Stojanović.
Nemanja S., učenik trećeg razreda jedne osnovne škole iz Kragujevca, kaže da tri puta nedeljno užina hamburger, sa pavlakom i kečapom, po jednom sendvič sa kobasiom i burek. Kaže da mu roditelji brane da se tako hrani i da će mu uskrartiti džeparac.
- Volim hamburger, pa šta? Za sada nemam nikakvih tegoba - kratko objašnjava on.
Većina osnovnih škola u Nišu ima organizovanu pripremu obroka za decu u nižim razredima, ali većina školaraca svakodnevno užinu kupuje u kioscima brze hrane, kojih ima u blizini svake od 35 niških osnovnih škola.
Primera radi, u jednoj od najvećih osnovnih škola u Nišu, u OŠ „Dušan Radović", od 1.300 učenika dnevnim boravkom je obuhvaćeno 140 đaka prvog i drugog razreda. Oni imaju tri obroka, doručak, ručak i užinu. Pored njih, učenici do četvrtog razreda mogu se dobrovoljno prijaviti samo za užinu u školi.
- Ipak, većina dece upućena je na kioske brze hrane, u okolini škole. Nisam pobornik ove vrste ishrane i moja deca traže džeparac za kupovinu užine u ovakvim objektima - kaže Aca Krstić, direktor OŠ „Dušan Radović".
Lekari u Nišu upozoravaju da je u „fast fud generacijama" gojazno svako peto dete osnovnoškolskog uzrasta. To praktično znači da bar povremeno povišenu telesnu težinu ima 4.600 od oko 23.000 osnovaca u Nišu.
Osnovna škola „Jovan Popović" u Kruševcu je jedna od nekoliko škola koje imaju kantinu.
- Tu se mogu naći peciva, jogurt, sokovi ali i zdrava hrana, kiflice od integralnog brašna i slično. Koliko sam mogla da primetim, u kantini uglavnom kupuju učenici mlađih razreda koji nemaju plaćenu užinu dok đaci starijih razreda češće kupuju hranu u objektima u blizini škole - tvrdi Tanja Stojanović, direktorka ove škole dodajući da nisu potrebne nikakve ankete i analize da bi se utvrdilo da je veći deo osnovaca gojazan.
Nevenka Ristić ima ćerku koja ide u sedmi razred.
- Od malih nogu navikavala sam je da se zdravo hrani. U našoj kući su supa za ručak i voće na kraju obroka obavezni. Sada je i u pubertetu i vodi računa o ishrani ne samo kada je u školi već i u kući. Vidim da za užinu obično nosi voće a izbegava grickalice - tvrdi Nevenka.
Jovana Aleksić, učenica osmog razreda kaže da ima više obroka dnevno a, kada je u školi, za užinu obično kupuje pecivo.
- Nemam naviku da sa sobom nosim hranu ili voće od kuće. Primetila sam da dosta mojih drugova iz odeljenja kupuje hranu u objektima pored škole, obično picu i hamburgere - priča Jovana.
Tek nekolicina gradskih škola u Kraljevu ima kuhinju, ali nijednu od pogodnosti koje ovaj prostor donosi ne koristi. Da nahrane đake kraljevačke škole uglavnom sklapaju ugovore sa pekarom koja dostavlja kifle, sendviče, parče pice, rol viršlu, jogurt po želji i mališani to pojedu za petnaestak minuta na velikom odmoru.
- Svesni činjenice da deci moramo da obezbedimo bar jedan bilo kakav obrok imamo ugovor sa jednom kraljevačkom firmom koja našim đacima isporučuje užinu koja se sastoji od sendviča, kifle, viršle - kaže Stanimirka Martić direktorka OŠ „Čibukovački partizani" u Kraljevu. Ova škola je klasičan primer kako funkcionišu i sve ostale škole u gradu, uključujući i one koje imaju svoje kuhinje i koje bi mogle da pripremaju hranu za đake uz pomoć stručnjaka.
Doručak najvažniji
Dr Dragan Vasiljević, nutricionista iz Kragujevca, ističe da je za decu školskog uzrasta najvažnije da doručkuju kod kuće pre časova. Taj obrok bi trebalo da se sastoji od kriške-dve crnog ili polubelog hleba, eventualno kifle, čaše mleka, lakog namaza ili domaće marmelade ili džema i sezonskog povrća. Za užinu valja uzeti jabuku ili drugo voće po želji. Takav doručak i užina školarcima obezbeđuju dovoljno energije do kraja nastave.
