Izvor: S media, 04.Apr.2011, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za tri godine oteto 60 mališana
Za poslednje tri godine u Srbiji se dogodilo 60 otmica dece, a njihovi roditelji mesecima, pa i godinama vode očajničku borbu da ih vrate. Najčešće se radi o slučajevima kada jedan od supružnika, posle razvoda, odvede dete u inostranstvo bez saglasnosti drugog roditelja, a posebno su drastični primeri kada su roditelji različitog državljanstva.
Posle pisanja o drami porodice Nastić, P r e s s u su počeli da se javljaju ljudi koji ne mogu da vrate svoju decu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ili bar ostvare pravo da ih viđaju onako kako je regulisano sudskim odlukama.
Kolike su razmere ovog problema shvatili smo tek kada smo za samo nekoliko dana dobili više od 20 ovakvih poziva, a iza svakog od njih krije se po jedna velika drama.
Ćerku su mi oteli i odveli u Ameriku!
Skandalozno: Policija kriva za otmicu deteta
Prema zvaničnim podacima, u prethodne tri godine evidentirano je 60 slučajeva međunarodne otmice dece u Srbiji, a pretpostavlja se da je ova brojka i znatno veća, jer je mnogo slučajeva koji nisu prijavljeni.
Srbija je ove godine postala potpisnica Haške konvencije o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece, koja se primenjuje u 84 zemlje, i to bi u perspektivi trebalo da omogući lakše rešavanje ovakvih slučajeva. To je, međutim, trenutno slaba uteha za ojađene roditelje kojima je bitan svaki dan, a mesecima nemaju nikakav kontakt sa decom i često čak ne znaju ni gde su.
Zašto policija ne traži potvrde?
Ono što sve roditelje najviše muči jeste kako je moguće da maloletno dete napusti zemlju bez njihove saglasnosti. Očigledno je da granična policija ne proverava detaljno dokumenta, pošto dete po zakonu mora da ima saglasnost oba roditelja kako bi napustilo Srbiju. Kako je za Preš ispričala majka četvorogodišnje devojčice, inače advokat u Beogradu, nije retko da dete izvedu bez problema čak i treća lica.
Vladimir Jelesijević iz Beograda više od dve godine pokušava da vrati trogodišnjeg sina iz Švajcarske, gde ga je odvela bivša supruga Žaklina, državljanka te zemlje. Kako priča za P r e s s, Žaklina i on su u braku dobili sina Mira, o kome je uvek brinuo više nego ona.
- Još dok je bila trudna, Žaklina je nekoliko puta pokušala da izađe iz kola u pokretu, u čemu sam je jedva sprečio. Bio sam šokiran, ali voleli smo se i nisam ni slutio da će sve poći nizbrdo. Ipak, kako se stvari nisu popravljale ni kada se porodila, 2008. godine sam podneo zahtev za razvod braka - priča Vladimir i priseća se da je njegova agonija počela u oktobru te godine, kada je Žaklina bez njegovog znanja odvela šestomesečnog sina u Švajcarsku:
U Sremčici nađen kidnaper iz Holandije!
Gradjani pronašli oteto dete
- Četiri meseca nisam ništa znao o njima. Podneo sam zahtev za razvod u Srbiji, a pred sudom u inostranstvu pokrenuo parnicu zbog otmice deteta, koju sam i dobio. Odlukom Vrhovnog suda imala je obavezu da se vrati u Srbiju, ali neposredno pre vraćanja, u dogovoru sa Ministarstvom pravde Švajcarske, ponudio sam sporazum da ona i dete ne moraju da se vrate u Srbiju dok ja ne dobijem papire da živim u Švajcarskoj, odnosno da do tada dete bude pola u Srbiji, pola tamo i da dobijemo zajedničko starateljstvo. Sve institucije su smatrale da je to najbolje rešenje. Međutim, na dan kada je taj sporazum trebalo da se potpiše, ona se javila da je u Beogradu i tu počinju veliki problemi - priča Vladimir.
U Beogradu je nastavljen razvod i po zahtevu suda uključio se Centar za socijalni rad na Voždovcu, koji je rešio da dete privremeno dodeli majci.
- Od tada sam sina viđao jednom nedeljno u Centru, a pre četiri meseca Žaklina ga je opet odvela iz zemlje - kaže Vladimir.
Koji su problemi u sprovođenju Haške konvencije
u zemljama potpisnicama
- sporo sprovođenje sudskog postupka za povratak deteta
- nedelotvornost državnih organa prilikom pronalaženja dece u mestu različitom od mesta stalnog boravka
- nedelotvornost državnih organa u obezbeđenju kontakta roditelja od kojeg je dete odvedeno i deteta
- neodgovarajući angažman državnih organa u sprečavanju štetnog uticaja roditelja koji je odveo dete
- neizricanje sankcija roditelju koji je odveo dete
u Srbiji
- neujednačeno i konfuzno postupanje sudova
- nesnalaženje u izboru metoda pravne zaštite (parnični, vanparnični ili izvršni postupak)
- nepoštovanje zahteva hitnog postupanja i rokova utvrđenih konvencijom
- sporost u sprovođenju postupaka za obezbeđenje kontakata deteta sa roditeljem od koga je protivpravno odvedeno
U većini slučajeva centri za socijalni rad dete dodeljuju majci, ali sud je taj koji donosi konačnu odluku.
- Problem je što procesi dugo traju, a posledice su najteže upravo za decu. Ne znam ni kako je Žaklina uspela da dobije starateljstvo, s obzirom na to da nema prihode, nema stalan posao. Ja, s druge strane, ne znam ni da li je moje dete zdravo jer me ni o čemu ne obaveštava - očajno priča Vladimir koji je pre nekoliko dana otišao u Švajcarsku, ali Žaklina i Miro nisu bili ni na jednoj od adresa koje su njemu poznate.
Slaviša Stanojević iz Aleksinca ima isti problem. On od Nove godine nije video Teodoru (3), koju je bivša supruga odvela u Nemačku.
- Čim se Slavica ponovo udala, pretpostavio sam da bi mogla da ode u Nemačku, gde živi njen novi suprug. Zato sam i tražio unapred od suda zabranu da odvede dete iz zemlje. Slavica je tada rekla sudu da nema nameru da dete vodi u inostranstvo, ali je ipak odvela Teodoru još pre tri meseca. Najgore od svega je što su mi, u Centru za socijalni rad u Aleksincu, umesto da mi pomognu, poručili da pravim drugo dete - očajno priča Slaviša.
On se, kaže, obraćao i tužilaštvu, kao i policiji, ali do danas nije došlo ni do kakvog pomaka.
Naši poznati advokati, koji se bave slučajevima otmica dece, slažu se da su to najteži slučajevi koji se retko reše pozitivno po roditelja od koga je dete odvedeno. Advokat Goran Petronijević ističe da su iskustva u Srbiji sa ovim slučajevima veoma loša.
- Država je pasivna i uglavnom sve zavisi od samih roditelja i njihovih finansijskih mogućnosti u toj borbi. Nažalost, najveću ulogu u tome ima neadekvatna primena propisa, a u konkretnom slučaju Vladimira Jelesijevića, kog zastupam, to je loš rad Centra za socijalni rad. Smatram da kod nas pod hitno treba da se izvrši reforma tih centara - ističe Petronijević.
Advokat Sava Anđelković potvrđuje da slučajeva odvedene dece ima mnogo.
- Amerika je jedina zemlja koja to radi ozbiljno i dostojanstveno. Kod nas, ali i u drugim evropskim zemljama, institucije koje su nadležne za to da odrede kome dete treba da pripadne, kao i da urgiraju da se dete vrati u svoju zemlju, ne rade ni časno, ni stručno. Donose odluke i zaključke iz neprofesionalnih razgovora sa roditeljima i zato se vrtimo u krug - navodi Anđelković.
Nastići će tražiti odštetu
Mali Nastići postali povučeni i stidljivi
Slučaj Nastić - Priča koja je sve pokrenula
Čitavu seriju poziva P r e s s u pokrenula je priča o drami Vuka i Verice Nastić, srpskih iseljenika u SAD, kojima je Američka agencija za zaštitu dece oduzela Damjana (8) i Nastasiju (5) pod lažnim optužbama. Mesecima su se njihovim slučajem bavile srpska i američka štampa (prvi je o njima pisao Preš), da bi se sve na kraju završilo hepiendom.
.jpg)
