Izvor: Blic, 26.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za tragediju dece saznali iz novina
Za tragediju dece saznali iz novina
OPOVO - Nikada više neću videti svoja sunašca Dragana, Milicu i Nikolu. Neću moći ni da im dam poklone koje sam im kupila u Sokobanji. Evo, stoje tu na stolu, lepo spakovani. Čekala sam da se vrate i da ih obradujem. A sada... Za šta i za koga da živim - brišući suze sa obraza priča Vladislava Vlajnić, majka Dragane Dejanovski (34), baka Nikole (4) i Milice (6) i tašta Zorana Dejanovskog (36), koji su pre tri dana prilikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << povratka s letovanja poginuli kod bugarskog grada Plovdiva.
Vladislava, zvana Seka, njen suprug Čedomir i sin Dragan, Draganin mlađi brat, tek juče pre podne su saznali za tragediju koja je zadesila njihovu porodicu. Obavestili su ih prijatelji i komšije, koju su stravičnu vest pročitali u novinama. Od tog trenutka u njihovom domu su zavladali tuga, plač i lelek. Brojni prijatelji i rođaci došli su da im izraze saučešće i ponude pomoć.
- Deca su bili kao anđeli. Dragana nikada nije imala problema: ni s njima, ni s mužem koji je bio izuzetno vredan. Moja ćerka, inače, nije radila, čuvala je decu. A pravila je cvetne aranžmane. I sada je trebalo da jednoj našoj rođaci za svadbu napravi cvetiće - jecajući priča Vladislava, dok njen suprug, skrhan bolom, sve vreme ćuti, briše suze i gleda u jednu tačku.
Vladislava kaže da je poslednji put videla Draganu i decu pre nego što je otišla u banju, 1. jula. Oni su posle dve nedelje otputovali na more u Bugarsku odakle je trebalo da odu u Makedoniju kod Zoranove porodice.
- Milica se mnogo radovala letovanju. Stalno je pričala: 'Idemo na more, idemo na more'. A sada mi je žao što su uopšte napuštali Opovo - kaže Vladislava.
Dragana i Zoran, zvani Dimče, venčali su se pre šest godina. Zoran je pre dve decenije došao iz Makedonije. Radio je po nekoliko poslova da bi porodici omogućio dobar život. Mladenci nisu želeli nikome da budu na teretu, pa su živeli kao podstanari, prvo kod Katice Nikolić u Ulici Lole Ribara, a zatim u kući jedne gastarbajterke koju su čuvali.
Dušan Vukas ne može da shvati da su se životi porodice njegovog druga Zorana ugasili na nekom drumu u Bugarskoj.
- Toga dana, oko podneva, zvao sam ga i rekao mi je da se spremaju da krenu uveče i da će prvo otići do njegovih u Makedoniju. Planirao je da se iz Prohora Pčinjskog vrate najkasnije do 1. septembra. Automobil je, inače, kupio pre nekoliko godina, i koliko znam, nikada nije imao problema u vožnji. Dimče je bio dobar i iskusan vozač. Jedina mana mu je bila što je vozio malo prebrzo. Ne verujem, međutim, da bi Dimče s decom u kolima brzo vozio. Šta im se dogodilo, to samo Bog zna - kaže Vukas.
Aleksandra Ž. Adžić
