Izvor: Blic, 23.Maj.2011, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za pet meseci ostalo bez roditelja 14 dece

BEOGRAD - Troje dece Maksimovića od pre dve nedelje nemaju majku. Otac je te kobne subote uveče, oko 19 sati, došao do ulaza u zgradu u Cvijićevoj ulici, u centru Beograda, i nakon svađe hicima iz pištolja ubio suprugu Tatjanu. Policija ga je odmah odvela u zatvor. Njih troje ne znaju šta se desilo, osim onog najgoreg - da su ostali sami.

Ovo troje mališana treba dodati crnoj i teškoj statistici siročadi koja ostaju iza zločina u porodici. Od početka godine, prema podacima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mreže „Žene protiv nasilja", četrnaestoro maloletne dece ostalo je bez majke (23 ukupno) zbog nasilja u porodici. Ubijeno je 13 žena, Tatjana je četrnaesta.

I prošle godine bez majke je ostalo troje dece Radovanovića. Njihov otac Slaviša je, na sličan način, hicem iz pištolja na ulici kod autobuske stanice u selu Krnjevu ubio suprugu Kosanu.

U senci ovih stravičnih zločina ostaju deca čiji je život trajno obeležen. Šta se dalje s njima dešava, ko o njima preuzima brigu?

Stručnjaci centra za socijalni rad s kojima smo razgovarali kažu da je svaki slučaj poseban i da se svaki mora pojedinačno procenjivati.

- Najčešće ta deca odrastaju uz srodnike koji ih uzimaju kod sebe: ujake, tetke, stričeve, babe i dede - kaže sagovornik „Blica” iz centra za socijalni rad u unutrašnjosti.

Veoma retko, dodaje on, kad ne postoje bliski srodnici ili su oni neadekvatni, deca se smeštaju u ustanove socijalne zaštite, u zavisnosti od uzrasta. Država nastavlja da prati odrastanje dece u srodničkim porodicama ili ustanovama i da ih finansijski pomaže gde je to neophodno, ističe naš sagovornik.

Srbija se nasiljem u porodici, kao problemom u društvu, bavi poslednjih desetak godina. Najaktivnije su nevladine organizacije, finansijski često pomognute od država zapadne Evrope, koje problem nasilja u porodici ozbiljno tretiraju već više od 30 godina. Njihov cilj je da javnost što više senzibilišu za taj problem i da podstaknu prijavljivanje nasilja u porodici koje ne sme ostati u okviru porodice, nego mora biti vidljiv kao širi društveni problem.

Zvanična statistika beleži iz godine u godinu porast broja prijavljenih, optuženih i osuđenih nasilnika. Tako je broj prijava od 2002. godine (otkad ih prati Republički zavod za statistiku) porastao s tadašnja 192 slučaja, preko 1.389 u 2005. godini, do 3.384 slučaja u 2009. godini.

Paralelno s tim, raste i broj optuženih i osuđenih nasilnika. Godine 2003. optuženo je 175 nasilnika, a 157 osuđeno. Dve godine kasnije, 2005. godine, optuženo je 675 nasilnika, a 574 osuđeno, da bi 2009. godine bio optužen 2.251 nasilnik, a krivim je proglašeno njih 1.850.

Nasilje je neiskorenivo. Ono, međutim, može biti smanjeno i može biti sprečeno ako se više radi na prevenciji, smatraju u nevladinim organizacijama koje se bore protiv nasilja. Možda i nečije detinjstvo spaseno.

Nepodnošljivo

Deca su, nažalost, često direktne žrtve. Nasilnici ne prezaju ni od ubistva deteta da bi drugome naneli bol. Svaki primer je nepodnošljiv: jula prošle godine ubistvo male Tamare (4) u Boru, koju je otac nožem iskasapio jer je navodno bio ljubomoran, zatim smrt malog Alekse (3) iz Surčina, koji je prošlog marta nevin stradao jer je ubica hteo da „zatre sve muško”, do poslednjeg u maju, kada je otac udavio desetogodišnjeg sina da bi se osvetio ženi.

Nastavak na Blic...