Izvor: Blic, 01.Jun.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za greške pravosuđa plaćeno 120 miliona
Od 2002. do kraja 2006. godine komisiji Ministarstva pravde je 3.450 građana podnelo zahtev za naknadu štetu zbog neosnovanog lišavanja slobode ili neosnovane osude, a država je zbog grešaka policije, tužilaštva i suda isplatila oko 120 miliona dinara.
- U odnosu na broj stanovnika i pokrenutih postupaka, neprihvatljivo je veliki broj lica koji traže naknadu štete zbog neosnovanih osuda ili zbog neosnovanog lišenja slobode. Bliska prošlost i svakodnevica upozoravaju na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << opasnost od olakog i nepažljivog posezanja za krivičnopravnom represijom, čak i onda kada postoji veliki rizik da kasnije neće doći do pokretanja krivičnog postupka prema uhapšenom licu ili da će postupak prema njemu biti obustavljen - kaže za "Blic nedelje" dr Nataša Mrvić-Petrović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta "Union" i jedan od autora nedavno objavljene knjige "Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode ili neosnovane osude".
Prema podacima iz pomenute knjige, među zahtevima za naknadu štete prednjače oni koji se odnose na sudski pritvor.
- Činjenica da su najbrojniji slučajevi sudskog pritvora nameće utisak da se pritvori određuju po automatizmu i da se, umesto u izuzetnim slučajevima, za ovom najtežom merom obezbeđenja prisustva okrivljenog poseže i dalje redovno. Taj utisak pojačava i podatak da se pritvor određuje i za najlakša krivična dela (kao što su, na primer, sitna krađa ili oštećenje tuđe stvari), za koja je mogla da bude primenjena i druga mera, poput jemstva ili oduzimanja pasoša - ističe dr Mrvić-Petrović.
Najkraći neosnovani pritvor trajao je dva dana, a najduži 670 dana. Gotovo polovinu neosnovanih sudskih pritvora čine oni do mesec dana, a trećinu lišavanja slobode ona koja su trajala od jednog do do tri meseca.
- Rezultati istraživanja pokazuju da su neosnovani pritvori većinom vezani za prvu odluku istražnog sudije o određivanju ove mere, kao i za kasnije produženje za još dva meseca odlukom vanraspravnog veća - kaže dr Mrvić-Petrović.
Zahteve za odštetu su najčešće podnosili oni koji su bili neosnovano hapšeni ili optuživani zbog krađa, teških krađa, razbojništva, zloupotrebe službenog položaja i krivična dela protiv privrede, a od 2004. do 2006. uočen je i porast zahteva koje su uputili građani koji su se iza rešetaka ili na optuženičkoj klupi obreli zbog droge ili raznih vrsta nasilja.
Najmanji zahtev za obeštećenje iznosio je 9.800 dinara, a maksimalni 4.500.000 dinara. Polovina građana (oko 53 odsto) koji su se obratili Ministarstvu pravde tražili su najviše do pet miliona dinara, a 28 odsto je zahtevalo da im se isplati od 500.000 do 2.000.000 dinara. Zahtevi za odštetu preko 2.000.000 dinara bili su dosta retki i zabeleženo je 36 takvih slučajeva. U 40 odsto slučajeva komisija je oštećenima ponudila predlog sporazuma o visini naknade štete, ali su iznosi bili, po pravilu, manji od traženih.
- Iznosi naknade koje je ponudila komisija Ministarstva pravde varirali su od 5.000 do 1.362.000 dinara, pri čemu je prosečni iznos ponuđene naknade iznosio 177.374 dinara. Najbrojnije ponude komisije glasile su na iznose do 200.000 dinara, dok su ponuđene naknade preko 500.000 dinara bile retke. Ponuda za naknadu iznosa preko milion dinara bilo je samo četiri - kaže dr Nataša Mrvić-Petrović.
Gotovo polovina oštećenih prihvatila je ponudu komisije, dok su ostali presavili tabak i tužili državu sudu. Nažalost, još niko nije prikupio podatke o ovim sporovima, pa se još ne zna tačan broj građana koji je tražio odštetu niti ukupan iznos koji je država platila zbog neosnovanog hapšenja, odnosno pritvora.
Naknade za pritvorenički dan
Komisija Ministarstva pravde je za svaki dan neosnovanog pritvora nudila od 2.800 do 3.000 dinara. Sudovi su, međutim, bili "darežljiviji" i oštećenima su dodeljivali od 7.000 do 10.000 dinara.
- Komisija se isključivo rukovodila brojem dana provedenih u pritvoru, a sudovi su prilikom odlučivanja uzimali u obzir i druge kriterijume, kao što su, na primer, duševni bol, pretrpljeni strah i povreda časti i ugleda - objašnjava dr Mrvić-Petrović.
Isplaćena odšteta
Godina
Iznosi
2002.
3.481.000 dinara
2004.
27.676.258 dinara
2005.
48.155.980 dinara
2006.
40.016. 500 dinara
.jpg)
