Izvor: S media, 04.Apr.2011, 19:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vučurević: Nisam zločinac!

Ratni gradonačelnik Trebinja Božidar Vučurević, kojeg je juče uhapsila srpska policija na graničnom prelazu Karakaj, tvrdi da nije kriv za granatiranje Dubrovnika. S media portal prenosi jedan od poslednjih Vučurevićevih intervjua u kojem objašnjava zašto su ga Hrvati "uzeli na zub".

U intervjuu listu "Slobodna Dalmacija" oktobra 2008. godine, Božidar Vučurević priča o bombardovanju Dubrovnika i negira svoju krivicu.

- Pre 26 dana imao sam težak >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << infarkt i sad ovom optužnicom valjda žele da me dotuku. To je pokušaj sramnog ubistva, ali ničim me nisu uznemirili. Tome ne pridajem važnost jer nemam na duši ništa što bi se moglo zvati zločinačkim. Uostalom nisam bio, kao što pišu, predsednik ratnog predsedništva iako sam po službenoj dužnosti kao predsednik SAO Hercegovine to trebao da budem. Nisam hteo ratne uloge i nisam to prihvatio. Predsednik ratnog predsedništva je bio drugi čovek kojeg neću da imenujem, jer nisam špijun – komentariše optužnicu Vučurević.



Ako niste Vi, ko je naredio granatiranje Dubrovnika?

- Niko od civilnih struktura, pogotovo lokalne vlasti nije mogao da utiče na JNA koja je granatirala Dubrovnik, pa tako ni ja. Tada sam se čak usprotivio što je JNA zauzela dom penzionera u Trebinju pa su mi zapretili hapšenjem. Nisam mogao da im zabranm ni zauzimanje tog objekta, a kamoli da sam mogao da im naredim granatiranje. Čim je Hrvatska priznata JNA se povukla, a onda je Trebinje napadnuto. Zato je nakon JNA Dubrovnik granatirala vojska Republike Srpske da bi odbranila Trebinje. Kad bi palo nekoliko granata na Dubrovnik, prestalo bi i granatiranje Trebinja. To je bilo u okviru strategije vojske Republike Srpske, a ne strategije Božidara Vučurevića.

Da li je Vaša strategija bila "humano preseljenje stanovništva"?

-Ko god je od ljudi, od manjinskog naroda u Trebinju zatražio da mu se izda pasoš da ide, Vučurević je, evo papira ovde, to odobrio. Tako je to izdavano dok je bilo pasoša, a kad je nestalo obrazaca onda smo izdavali potvrde. Isto tako, onaj ko je hteo da iznese imovinu, auto ili nešto drugo, mogao je to da uradi.

Ali, odgovaralo Vam je da Hrvati i Muslimani napuste Trebinje da bi imali etnički čisto područje.

- Čekajte, moglo je meni da odgovara ili ne, ali to nije zločin. To je moja privatna stvar da li je meni odgovaralo ili nije. To je čoveče humano, pustiti čoveka da ide gde hoće. Nisam dopustio ni kad je JNA htela da otvori logor u Petrovom polju. Kasnije je to prešlo u druge opštine, ali neću sad bilo koga da optužujem. Krajišnik, Plavšićka, verovatno i Karadžić odgovaraće za navodne zločine, ali se terete za zločine u svim opštinama Republike Srpske izuzevši Trebinje gde nije bilo ni silovanja ni pljačkanja ni paljenja kuća, sve zahvaljujući meni. Mene je Haški tribunal oslobodio svake optužnice. Umesto da zahvale, sad Hrvati podižu optužnicu protiv mene.

Da li treba da vam "zahvale" i za izjavu da ćete izgraditi lepši i stariji Dubrovnik? Jednom ste rekli da je to bio odgovor na rušenje mostarskog mosta, ali vaša izjava datira dve godine pre rušenja mosta.

- Ne sećam se datuma. Ja ne znam da li je ta izjava tada bila. Da se distanciram, reći ću da nisam siguran kad je to bilo.



Kažete da niste hteli ratne uloge, a bili ste ratni pregovarač.

- Nikad nisam pregovarao s nikakvim vojnim licima. Pregovarao sam s tadašnjim gradonačelnikom Dubrovnika Poljanićem i ljudima iz civilne vlasti, Lukom Šiljegom i ljudima iz elektroprivrede da Dubrovnik dobije struju. Ma gledajte, hrvatska strana je tražila moju odgovornost pred haškim tribunalom i ja sam se odazvao dva puta razgovorima. Na svu sreću ja sam sačuvao svu dokumentaciju. Posle upada SFOR-a na Pale odneseni su svi papiri. Posle toga je nastalo besomučno paljenje tih naredbi i papira. Ja to nisam uradio. Ja sam sve sačuvao.

I navodno sklonili u metalnu kutiju i zakopali...

- E sad da li zakopao, da li zazidao, to je već tajna. Prvo sam zamolio komandu korpusa da mi daju duplikat svake naredbe da to ja sačuvam. Pitali su šta će mi, da će to sve biti u vojno istorijskom arhivu. Odgovorio sam da ne znam hoće li biti njih i arhiva. Sačuvao sam papire koji sada mnogo vrede. Kad bude trebalo ja ću povaditi sve pa i one da sam spasio 480 Hrvata i Hrvatica za vreme hrvatsko muslimanskog sukoba i to na molbu Mate Bobana koji je tražio da ih preko naše teritorije prevedemo do Stoca. I Karadžić je to podržao. To smo morali da uradimo bez znanja naše vojske. Iako ratni i politički protivnici, Boban i ja smo se slagali.

Božidar Vučurević: Uhapšen sam, ali čist pred Bogom!

Slagali ste se i s obnovom Dubrovačke republike i odcepljenjem Dubrovnika od Hrvatske?

- Dubrovnik nikad nije bio Hrvatska. Tražili su neki građani bivše Dubrovačke republike da se ona obnovi. Dolazili su kod mene, valjda da vide da li nama kao susednoj opštini to odgovara. Aleksandar Aco Apolonije mi je doneo statut republike. Rekao sam da to nema veze sa mnom. Popili smo kafu i rakiju i razišli se.



Navodno ste bili u Dubrovniku posle rata.

- Jesam, 1996. godine. Hteo sam sebe da testiram. Seo sam i popio pićence, verovatno niko nije ni obraćao pažnju na mene. Neko me je ipak prepoznao pa se pojavilo u novinama kako policija u Hrvatskoj ne radi svoj posao, da je bio Vučurević i da nije uhvaćen. Pošao sam da vidim kakav će biti odnos prema meni, ali kad sam pročitao to u novinama više nisam išao.



Više i nećete.

- Hoću čim ga se uželim.



A poternica i optužnica, ne zabrinjavaju Vas?

- Rekao sam čim ga se uželim. Pošto ga se neću uželiti, onda više neću ići.



Pa ni pred sud?

- Taj sud samo bi sprovodio politiku hrvatske vlasti da svaki viđeniji Srbin mora biti optužen za ratna događanja.

(Slobodna Dalmacija)

Nastavak na S media...

Radio Televizija Vojvodine: Vučurević: Uhapšen sam na osnovu lažnih optužbi

Radio 021: VIDEO: Uhapšen ratni gradonačelnik Trebinja