Izvor: Politika, 16.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučko Manojlović postao "slobodnjak"
Svojevremeno najpoznatiji osuđenik na smrt u Srbiji, osuđen zbog pogibije tužioca, izlazi iz KPZ u Nišu na vikende
Niš – Posle dvadeset dve i po godine provedene iza rešetaka u pritvorskim i zatvorskim ustanovama, najpoznatiji osuđenik na smrt u Srbiji, Vučko Manojlović iz Leskovca, nedavno je osetio dah slobode. Ovaj, sada već šezdesetdvogodišnjak, čija krivica još od decembarskih dana 1984. godine izaziva brojne polemike u krugovima pravosuđa, koji se trenutno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nalazi u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu na izdržavanju zatvorske kazne od maksimalnih 40 godina, zbog primernog osuđeničkog ponašanja dobio je status "slobodnjaka".
Vučko Manojlović je, rekla je juče za "Politiku" advokat Tanja Minčić Marković, kao "slobodnjak" KPZ-a Niš, od početka marta ove godine koristio je tri izlaska na slobodu. Dobio je jedan izlazak mesečno. I već je bio kod svoje porodice i prijatelja: jednom na jedan dan, potom na dva, a onda i ceo vikend, tri dana – od petka po podne do ponedeljka. I uvek se vraćao na vreme da nastavi da izdržava kaznu. Ni jednom nije zakasnio...
U međuvremenu Vučko Manojlović očekuje i pomilovanje. Ipak je, prvi put od kada robija, odlučio da napiše i poslao je zahtev da mu se oprosti kazna. Pomilovanje očekuje od predsednika Srbije Borisa Tadića.
Ono što se dogodilo u noći između 28. i 29. decembra 1984. godine dilema je i nepoznanica i, iako je prošlo više od dve decenije, još predstavlja događaj bez mnogo objašnjenja i dokazane krivice. Vučko je pet godina pre toga, od kraja sedamdesetih robijao za, utvrđeno je kasnije, silovanje koje nije izvršio. Kada je izašao sa robije pronašao je ženu koja ga je teretila, i ispostavilo se, po nečijem nagovoru optužila za silovanje. Po izlasku iz zatvora sa njom u automobilu krenuo je kroz Leskovac tražeći sudiju koji ga je osudio, i tužioca koji je zastupao javnu tužbu. Sa mačetom u rukama u gluvo doba noći odveo ih je iz njihovih stanova. Policija je obaveštena o tome i pokrenuta je potera. U pucnjavi za "fićom" u kome su bili Manojlović, navodno silovana žena, sudija Gavrilović i tužilac Dragomir Krstić, automobil je zapaljen i u njemu je smrtno stradao tužilac Krstić. Uhapšen je Vučko Manojlović i posle toga je u Nišu (jer je zbog toga što su radnici pravosuđa iz Leskovca bile žrtve kidnapovanja Okružni sud u Leskovcu izuzet u odlučivanju) osuđen na 20 godina zatvora.
I tada, na prvom suđenju, a i svih godina kasnije, Vučko je tvrdio da nikoga nije ubio, niti da je imao nameru da nekoga povredi. Nekoliko meseci kasnije, početkom 1986. godine Vrhovni sud kaznu od 20 godina niškog suda preinačuje u smrtnu kaznu. Tada Vučko postaje osuđenik na smrt. Ali i osuđenik nad kojim se smrtna kazna ne izvršava.
Četiri i po godine posle hapšenja proveo je Vučko vezan, u bukagijama (lancima). Najpre je bio u istražnom zatvoru, odakle je uspeo čak i da spektakularno pobegne, potom u pritvorskoj jedinici nekadašnjeg Kazneno-popravnog doma u Nišu, a potom je prebačen u zatvor.
Sedam puta je Vučko Manojlović zvanično tražio od državnih organa i najviših rukovodilaca Srbije da se nad njim izvrši smrtna kazna. I, nikada mu nije udovoljeno. Čak nikakve odgovore na zahteve da bude pogubljen nije dobijao. Kao osuđenik na smrt bio je u zatvoru dugo sam, a potom i sa zatvorenicima koji su izdržavali vremenske kazne.
Na njegov zahtev u niškom zatvoru posetio ga je srpski patrijarh, gospodin Pavle. Vučko se ispovedao pred patrijarhom.
Nikada, međutim, Manojlović nije tražio pomilovanje. Kada smo krajem devedesetih godina razgovarali sa njim u zatvoru u Nišu i pitali ga zašto ne zatraži pomilovanje, odgovorio je: "To znači da bih priznao krivicu, a ja ni za šta nisam kriv, nikoga nisam ubio!" I ostao je da čeka izvršenje smrtne kazne.
U avgustu 2002. godine, izmenom odredbi Krivičnog zakona Srbije po službenoj dužnosti tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović pomilovao je Vučka Manojlovića i smrtnu kaznu, koja je novim zakonom ukinuta zamenio mu vremenskom. Ali, ne od 20, kako se očekivalo, već od 40 godina zatvora. I to je, tumači se, bilo protivzakonita i nelogična odluka. Imao je tada 57 godina i iza sebe 17 zima, jeseni, proleća i leta provedenih u zatvoru.
Pomirio se i sa tom odlukom i nastavio i posle toga Vučko Manojlović svoj robijaški život iza rešetaka i zidina kaznione niškog zavoda. I, nikada nije pravio probleme. Poštovao je kućni red, bio disciplinovan, primerno se ponašao. Zato je i nagrađen – dobio je status "slobodnjaka" i izlazi iz zatvora, koristi vikend dane za posete porodici.
Iako je ozbiljno oboleo raduje se Vučko Manojlović svakom vikendu. Kaže, ima gde i kod koga da ode.
I čeka pomilovanje...
Toma Todorović
[objavljeno: 16.05.2007.]
