Izvor: Politika, 04.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrelina "okidač" za labilne
Tropske vrućine utiču na povećan broj ubistava i samoubistava duševno obolelih ljudi, ali i zdravima pada prag tolerancije
Tropske vrućine imaju fatalan uticaj na pogoršanje psihičkog stanja mentalno labilnih osoba, uglas govore lekari koji su na prvoj liniji odbrane mentalnog zdravlja. Oni tvrde da visoke temperature utiču na povećan broj ubistava i samoubistava koje čine ove kategorije bolesnika. U zagrljaju vrelog vetra psihijatrijski bolesnici se, metaforično govoreći, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jednom nogom nalaze u psihozi, a drugom nogom na – kori od banane. Dr Mirjana Isailović, specijalista urgentne medicine i načelnik Centra za stručno-medicinski rad i edukaciju u Hitnoj pomoći ističe da od svih godišnjih doba leto ima najfatalniji uticaj na mentalno labilne osobe.
– Naši pacijenti su najčešće psihotične osobe koje iz hronične faze bolesti ulaze u akutnu psihozu i postaju agresivni, razdražljivi, suicidalni i opasni po bližnjeg svog. Vrućine predstavljaju veliki stres za mentalne bolesnike, jer i organizam zdravog čoveka nema dobre adaptacione mehanizme za toplotu. Kod mentalno labilnih osoba ovi simptomi su neuporedivo izraženiji. Vreline mogu uticati na povećanu agresivnost čak i kod onih pacijenata koji se nalaze pod medikamentnom terapijom. Zbog toga je neophodno da psihijatri prilagode standardnu terapiju "nestandardnim" vremenskim uslovima – objašnjava naša sagovornica.
Dr Dragiša Ranđelović, direktor Instituta za neuropsihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", ističe da dolazak najvrelijeg godišnjeg doba u psihijatrijskom kalendaru označava pune ruke posla za zaposlene u ovoj medicinskoj ustanovi.
– Visoka temperatura utiče na povećanu razdražljivost, povećanu impulsivnost i gubitak kontrole kod psihijatrijskih pacijenata. Čak i kod zdravih osoba toplota povećava razdražljivost i psihičku tenziju, ali i snižava prag tolerancije. Kod latentno suicidalnih pacijenata velike vrućine mogu da pritisnu obarač odluke da dignu ruku na sebe – ističe naš sagovornik.
Zbog čega nervno labilne osobe mogu da reaguju veoma burno i teško kontrolišu svoje postupke i agresivnost kada temperatura u hladu pređe 30 stepeni? Važno je razumeti da mozak ovakvih osoba reaguje naglo zbog poremećaja metaboličkih procesa u njegovim ćelijama, kao i zbog negativnog dotoka kiseonika i ostalih hranljivih materija. Budući da čak i relativno zdrave osobe, koje se dobro prilagođavaju na tropske vreline, reaguju neraspoloženjem i blagom depresijom, razumljivo je zbog čega su nervno labilne osobe posebno osetljive na više od 30 u hladu.
Drugim rečima, ni organizam psihički stabilnih osoba nije opremljen rashladnim "uređajima" koji bi ublažili uticaj vreline na psihosomatsko funkcionisanje, budući da se za vreme tropskih vrućina u atmosferi nalaze aerozagađivači koji padaju na nivo homosfere (deo atmosfere koji se nalazi na nivou ljudskih udisaja) i litosfere (koja se nalazi na površini zemlje). Nepovoljna koncentracija jona, odnosno koncentracija pozitivnih (tzv. teških) jona dovodi do izmene kvaliteta udišućeg vazduha u gradskoj sredini i takođe uzrokuje iritaciju sluzokože disajnih puteva i onemogućava udisaj kvalitetnog vazduha sa najvećom koncentracijom kiseonika. To se odražava na razmenu gasova u plućima, kao i na prenos kiseonika u vitalne organe, zbog čega nastaju teškoće u radu srčanog mišića, posebno kod kardiovaskularnih bolesnika.
Iako se proučavanjem vremenskih nepogoda na zdravlje najviše bave lekari i meteorolozi, pogled u srednjovekovne zakonike otkriva da je vreli letnji vetar fen često uziman kao olakšavajuća okolnost kod osoba optuženih za teška krivična dela. U zakonicima primorskih gradova srednjeg veka ostalo je zabeleženo da se vetar jugo ili šilok, kako ga nazivaju, uzima kao olakšavajuća okolnost u slučajevima počinjenog ubistva. Nemački kriminolozi su svojevremeno izdali obimnu studiju pod nazivom "Fen i kriminalitet" koja objašnjava uticaj vrućeg vetra na vrele misli.
Iako su iz Krivičnog zakonika Srbije odavno "oduvani" meteorološki faktori, jer se takvim "alibijem" može lako manipulisati, advokat Goran Petronijević ističe da sudska praksa pokazuje da meteo uslovi, a pre svega letnja vrelina, pun mesec i nagli pad atmosferskog pritiska imaju fatalan uticaj na "spuštanje roletne".
Katarina Đorđević
[objavljeno: 04.07.2007.]
.jpg)
