Izvor: Blic, 01.Feb.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vozače vreba 260 crnih tačaka
Pored prebrze vožnje, nepropisnog preticanja, nepoštovanja saobraćajnih pravila i pijanih vozača, i „crne tačke" na putevima Srbije imaju udela u tome što se prošle godine dogodilo oko 68.000 saobraćajnih nesreća u kojima je 897 ljudi poginulo, a više od 22.000 povređeno.
Poslednje istraživanje opasnih mesta na putevima u Srbiji, koje je sprovelo Javno preduzeće „Putevi Srbije" u saradnji sa stručnjacima Ministarstva za infrastrukturu i saobraćajne policije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pokazalo je da vozače na domaćim saobraćajnicama vrebaju 262 „crne tačke". Epitet opasnih mesta prvog ranga dobilo je 79 tačaka na kojima postoji velik rizik od saobraćajne nezgode s teškim posledicama. U drugoj kategoriji se našlo 106 mesta, gde je takođe velik rizik od saobraćajne nesreće, ali s manjim posledicama. Sa nižim rizikom od moguće nezgode ima 77 mesta, koja su svrstana u treći rang.
Epitet opasnih mesta prvog
ranga dobilo je 79 tačaka
na kojima postoji velik rizik
od saobraćajne nezgode s
teškim posledicama
(uvećaj)
Stručnjaci su uočili da se 184 opasna mesta nalaze na magistralnim putevima i 78 na regionalnim saobraćajnicama. Najveći broj „crnih tačaka", tačno 187, registrovano je van naseljenih mesta, dok je u naseljima evidentirano 75. U krivinama, takvih mesta je čak 167, na raskrsnicama 129, na putnim objektima 64 i 10 na pružnim prelazima.
U opasna mesta spadaju deonice na Ibarskoj magistrali i autoputu Horgoš–Niš–Preševo, zatim deonica Niš–Dimitrovgrad, kao i deonica do Šimanovaca na autoputu od Beograda do Batrovaca. „Crne tačke" na autoputu od Horgoša do Beograda evidentirane su kod Horgoša, Bikova, između Žedenika i Bačke Topole, kod Malog Iđoša, motela „Braća Mandić", na temerinskoj raskrsnici, benzinskoj pumpi „Minut", kod beščanskog mosta, na „Gazeli" i Mostarskoj petlji. Nažalost, lista opasnih mesta se time ne završava.
Od Javnog preduzeća „Srbija putevi" dobili smo informaciju da su prošle godine naručili izradu pet glavnih projekta za saniranje 23 opasna mesta. U isto vreme rekonstruisano je i popravljeno nekoliko deonica državnih puteva koje su se našle na spisku opasnih mesta, kao što su, na primer, raskrsnica kod Ripnja i raskrsnica Jarčuljak .
Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, kaže za „Blic nedelje" da „crne tačke" moraju da se prate stalno jer kako se neke saniraju, tako se pojavljuju druge. Važeći Zakon o bezbednosti saobraćaja nikog ne obavezuje niti čini odgovornim za otkrivanje i saniranje takvih mesta. A kada se to i čini, ne radi se s planom i sistematski. Uz to, uvek je prisutan i problem obezbeđenja novca za tu namenu, primećuje Okanović.
– Nacrt novog zakona koji je izradilo Ministarstvo za kapitalne investicije i infrastrukturu, a koji je dva puta povlačen iz procedure, predviđa izuzetno visok stepen odgovornosti preduzeća koja je zaduženo za održavanje puteva. Po tom zakonskom projektu, „crne tačke" će morati neprestano da se prate i hitno otklanjaju. Štaviše, posle svake nesreće gde je makar jedno lice poginulo moraće u roku od 48 sati da izađe poseban tim koji će utvrditi da li je i put doprineo nesreći i da odmah predloži mere za otklanjanje eventualnih manjkavosti puta – ističe Okanović.
Dok pomenuti Nacrt novog zakona predviđa obavezu putara da svaku opasnost ukloni s puta u roku koji se meri minutima, po važećem zakonu putar je samo dužan da takvo mesto „obeleži". Ako taj znak u međuvremenu neko ukloni ili ga vetar oduva, putar sa sebe skida odgovornost objašnjenjem da je on postavio signalizaciju. Međutim, Nacrt novog zakona predviđa obavezu putara da neprekidno obezbeđuje opasnost dok se ona ne otkloni. Ukoliko to ne bi učinio, bio bi kažnjen do tri miliona dinara.
– Patrola Komiteta za bezbednost saobraćaja bila je u Valjevu na mestu gde su nedavno poginula četiri mladića. To je izuzetno opasna tačka koja ni pet dana nakon nezgode nije bila adekvatno obezbeđena. Baš zbog takvih stvari, Nacrt novog zakona predviđa hitnost, odnosno obavezu putara da neprekidno obezbeđuje opasnost dok se ona ne otkloni. Zato je neophodno da Nacrt zakona koji je izrađen još 2005. godine uđe u skupštinsku proceduru – kaže Okanović.
