Izvor: Politika, 25.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojvoda od reketa
Lik i delo "narodnog čuvara" Slobodana Miloševića moglo bi da podstakne politikologe da uvedu novi izraz koji bi definisao još jedan oblik političkog delovanja - "vučinićevizam". Izraz bi, podrazumeva se, dobio ime po Siniši Vučiniću, čoveku koji je protekle nedelje uhapšen u Novom Sadu, zbog sumnje da je iznuđivao novac od jednog lokalnog biznismena.
Izraz "vučinićevizam" mogao bi da se definiše ovako: politički karijerista koji u 17 godina političkog delovanja doživi metamorfozu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od ultradesničara do krajnjeg levičara, u međuvremenu mora da bude monarhista, vojvoda, metafizičar, radikal i umerenjak, a na kraju da postane neka vrsta "tenisera". Onih koji ne udaraju reketom, već udaraju reket. Uz pomoć bosanskih i crnogorskih kriminalnih struktura.
Eventualni karijeristi koji žele da prate "vučinićevizam" trebalo bi da pažljivo prostudiraju lik i delo "tenisera" po kojem je izraz nastao. Karijeru političara počeo je članstvom u SNO kod Mirka Jovića, ali je od njih otišao posle samo nekoliko meseci. Zatim postaje predsednik omladine Konzervativne stranke, koja je bila član Udružene rojalističke omladine. Osnovao je paravojnu organizaciju "Srpski sokolovi". U to vreme je u intervjuu "Špiglu" tvrdio da predvodi 1.500 "srpskih sokolova", da je u "borbi ubio na stotine muslimana i Hrvata", a da je kao komandir streljao "stotine zarobljenika".
Kada je Tanjug preneo taj intervju, "vojvoda", kako je voleo sam sebi da tepa, bio je toliko unezveren da je obilazio beogradske redakcije tvrdeći da je sve izmišljeno i da će zbog toga tužiti nemački list. Od tužbe je odustao kada su mu iz "Špigla" javili da imaju magnetofonski snimak razgovora.
Maja 1993. pozivao je stare devizne štediše na demonstracije. Ako ih država ne isplati, obećavao je, otimaće bogate Jevreje i komuniste zarad otkupa. Osnovao je i "Zlatnu ruku" čiji je cilj bio likvidacija Genšera, Klasa, Dola i drugih "srbomrzaca". U istom periodu, smetali su mu i crnci u Beogradu. Pamti se i da je prebijao Rome po Zelenom vencu uz obrazloženje da "to nisu Cigani već dileri i da je sve to bilo u cilju odbrane nacionalnog interesa".
Na izbore 1996. izlazi kao kandidat koalicije Rojalista i Radikalne stranke "Nikola Pašić", a u decembru iste godine dolazi na čelo "pašićevaca". Odmah je promenio naziv stranke u Radikalnu stranku levice "Nikola Pašić". Verovatno je zaboravio da je Nikola Pašić govorio: "Ko je u mladosti bio levičar, taj ima srce, a ko postaje levičar u starosti, taj nema mozak".
Umesto toga, Vučinić stranku s Pašićevim imenom temelji na svojim ideološkim postulatima zasnovanim na naučnoj i političkoj misli profesora dr Mirjane Marković, kako je Vučinić naziva "jedne od najpoznatijih svetskih naučnika". Ubrzo i zvanično postaje član Direkcije JUL-a.
Posle petooktobarskih promena, donekle je održao obećanja da će ostati poslednji uz predsednika. Slobodana Miloševića, naravno. Pre toga je uporno ponavljao da je Milošević odbranio srpstvo i da ga treba braniti svim sredstvima. Pominjao je 50.000 "dugih cevi". Novinari su izveštavali da je u predsedničkoj rezidenciji zatečen u pijanom stanju, krvavih očiju, s redenicima preko ramena i dva mitraljeza u rukama, a sigurno je samo to da je uhapšen zbog pripremanja oružane pobune. Neki su primetili da je Milošević mogao u Vučiniću pre da primeti Don Kihota nego Stevana Sinđelića.
[objavljeno: ]
