Izvor: Blic, 02.Feb.2002, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

'Vojo Amerikanac mnoge ljude pobio, roknuo i Popa'

'Vojo Amerikanac mnoge ljude pobio, roknuo i Popa'

ZAGREB - Početkom 1997. godine hrvatske obaveštajne službe snimile su razgovor Slobodana i Mire sa sinom Markom, koji im se u Karađorđevo javio iz nove porodične kuće sa bazenom u koju su se Miloševići, nakon preuređenja, uselili. Ocu je rekao da je vodu u bazenu ugrejao na 38 stepeni, na šta mu je on odgovorio da je 'budala', jer je to 'nezdravo'.

Slobodan: 'Pa ne sme preko 30, bre, šta se, bre, zezaš?'
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Marko: 'Što da ne sme? Kupam se na 40!' Slobodan odustaje, a u razgovor se uključuje majka Mira.

Mira: 'Mili, kuco moja slatka...'

Marko: 'Zagrejao sam, Cicko, vodu u bazenu na 38 stepeni. Znaš kako je divno. Mama, 72 sata nisam izašao iz kuće. I znaš šta? Zaključio sam da u ovakvim uslovima ne može da nemaš apetit ili da imaš nesanicu, a to su moji bivši problemi. Prvo, ovde ću da se ugojim jer jedem kao provalija. Mogu da jedem kad ‘oćeš. Druga stvar, ne mogu da imam nesanicu niti može da mi bude dosadno jer imam toliko oblika animacije da je to divno. Uopšte ne izlazim iz kuće. Cico, znaš kakva je milina ovo podno grejanje u kupatilima i svuda okolo. Nema ono: staneš bos nogom pa se zalepi stopalo. Niotkud ništa ne duva, ne bije hladno, ma lepota...'

Mira: (smeje se) 'Uživaj dušo!' Marko: 'I uradio sam jednu pametnu stvar. Pošto ne nosim papuče, Ljubiša me pitao pred Novu godinu šta da mi kupi i ja sam mu rekao da mi kupi neke mnogo lepe patike koje će mi i ovako i onako trebati za po kući i kad izlazim napolje. Sad imam nove patike i nisam im skinuo etiketu, i onda kad uđem u kuću, odmah se izujem pa uđem u patike i po kući sam u čistim patikama.'

Mira: 'Ali nosi papuče, molim te.'

Marko: 'Kako, bre?'

Mira: 'Pa, uveče, kad legneš, onda moraš da imaš papuče pored sebe kad ideš da piškiš.'

Marko: 'A onda ne moram jer imam podno grejanje pa mogu bos.' Mira: 'Nemoj, to je nepristojno, to je seljački. To je džukački. To je kao Marinko Rokvić.'

Marko: 'Dobro, mama'

Mira: 'Mamica te voli.'

Marko Milošević je imao poseban odnos prema oružju. Telefonski razgovor s izvesnim Nešom (pretpostavlja se da je reč o pripadniku službe obezbeđenja predsednika Miloševića) to potvrđuje. Razgovor je snimljen 26. aprila 1997. godine, a najzanimljiviji deo je kada Marko priča o nekom ubistvu u Beogradu. Marko: 'Jao, slušaj. Znaš što sam hteo da ti kažem. To je glavna stvar. Sinoć, j... kad te nisam hteo da zovem u tri ujutro. Pa da li znaš od koga sam ja sinoć čuo, na primer, celi kompletnu varijantu koju mi smatramo kao strogo poverljivu?'

Neša: 'Ne.'

Marko: 'Verovao ili ne, od Lile.'

Neša: 'Au!'

Marko: 'Pazi, ti znaš koji je Lila idiot.' Neša: 'Da.'

Marko: 'On nije kalibar, on nije tigar koji je upućen. E, kao potpuno javnu stvar mi je ispričao: ‘Evo, jebo te bog, ovaj gadan tip Vojo Amerikanac mnogo ljudi pobio. Al, dobro roknula ga murija’. Ja njega gledam belo, reko’, izvini o čemu pričaš? Nisam čuo za čoveka nikad u životu. I tako ispriča meni Liki da su našli sinoć leš u Savi i da je najverovatnije on jer da je nestao te da je roknuo Popa (još jedan od ubijenih u seriji beogradskih obračuna, op.a.) i ovo i ono. Da je ubio nekog važnog tipa u Americi. Nasra se Lila. Ja muvam Ljubišu, reko, je l’ čuješ ti ovoga što priča, razumeš?. Pa, sine, u ovoj zemlji ne može ništa da se sakrije, bre.'

Neša: 'Nije Vojo Amerikanac ubio njih. On je samo Popa.'

Marko: '... ja nikad nisam čuo za tog čoveka...' Neša: 'Vojo Raičević, zvani Vojo Amerikanac.'

Marko: 'Vojo Amerkanac, da. Čuo sam samo... kažu da je s Bojanom Petrovićem držao ‘Stupik’. Pa je l’ to neki lik, je l’ to opasan tip?'

Neša: 'Mnogo opasan tip! Reći ću ti za koga je sve radio i ko je njega držao na vezi.' Marko: '... ali hoću da ti kažem da je to neverovatno nešto. Mi kao da baratamo nekim podacima. Idioti, bre, time na ulici ispiraju usta.'

Neša: 'On je prvo radio za Boška Bojevića.'

Marko: 'Pa dobro, to je isti kurac. Hoću da ti kažem generalno, je l’ mi to otkrivamo rupu na saksiji? Jesi li čuo za pejdžer ram?'

Neša: 'Jesam.' Marko: 'I šta kažeš na to?'

Nešo: 'Ništa.'

Marko: 'Je l’ možeš da veruješ da se nešto tako može da desi?'

Po daljem toku razgovora može da se zaključi kako Marko Milošević vodi računa o vlastitoj sigurnosti. U nekoliko navrata, na primer, priča o osobama koje ga prate i osiguravaju premda mu se ne čini 'svetla budućnost sa pet tipova oko njega i da se vozi u ovom blindiranom automobilu do kraja života'. 'Ja bih da prebrinemo te probleme pa da se vratimo normalnom životu, liku i delu'. Te iste večeri, priča mlađi Milošević, neko ga je pitao 'je l’, brate, dokle će ovo da traje?' Odgovorio je: 'Dok ne budemo nekom skinuli glavu...' M. Babić-Šuvar Razgovor o kučetu

Zanimljivo je da u svim dokumentima ima vrlo malo svađa u porodici Milošević. Tek u stenogramu telefonskog razgovora oca i sina Miloševića 15. marta 1997. godine oni razgovaraju o, po njima, čudnom ponašanju Marije.

Slobodan: 'Marija sada ima dva kučeta! Ima onu Zeldu njenu, što je našla na ulici, što je neko čudo od kučeta, fantazija, i onaj Željko joj je za 8. mart poklonio crnog kokera.'

Marko: 'Divno. Imam i ja da joj dam 15 dalmatinera ako hoće.'

Slobodan: 'Marko, znaš šta je ona počela da radi? Sećaš se naše babe Jele?'

Marko: 'Sećam se, ona je imala mačke.'

Slobodan: 'E, sad, Mariju je počeo da vata sindrom usedelice, samo to nemoj nikad da joj kažeš.'

Marko: 'Naravno, naravno.'

Psi su, očigledno, bili Marijina snažna preokupacija. O tome je i razgovarala sa majkom Mirjanom Marković.

Marija: 'Mama, Zelda samo ne govori još. Ona me sve razume. Ja sanjam noću da ona govori. Ona je, mama, neverovatna. Ona je mene poljubila. Ona je meni rekla - nemoj da mi rušiš kuću. E, danas je Daba doneo božanstven natpis na žutoj plastici, piše: ‘Zelda’. Naručio od gravera.'

Mira: 'Da.' Marija: 'Ja uzela ekser i da zakucam, kad je ona mene počela... Na rame mi stavi šapu...'

Mira: 'Majke ti?!'

Marija:'... I poljubi i grize mi kosu i liže uvo. Ja, ono, bam-bam, udaram, a ona samo što mi nije rekla - nemoj da mi rušiš kuću, molim te.'

Mira: 'Majke ti?!' Marija: 'Da. Onda je ušla unutra i, ovaj, grickala me. Igrala se, ali mene boli. I ja se sklonim i kažem: 'Boli meeeee', a ona dođe, mama, popne se na mene i liže mi obraz.'

Mira: 'Majke ti?'

Marija: 'Kao da je rekla - izvini...' Ministar dao stenograme?

ZAGREB - U Hrvatskoj niko ne dovodi u pitanje verodostojnost stenograma telefonskih razgovora koje je objavio 'Globus', ali svi pokušavaju da otkriju ko je sa njih skinuo oznaku tajnosti i dao ih zagrebačkom nedeljniku. Ured za nacionalnu sigurnost najavio je da će istražiti odakle su 'procurili' stenogrami. Prema pisanju riječkog 'Novog lista', oznaku tajnosti 'najverovatnije je skinuo' ministar odbrane Jozo Radoš, a njegov pomoćnik za sigurnosno-obaveštajne poslove Mladen Rožman 'očigledno se nije protivio njihovom objavljivanju'. Namera je bila da se hrvatskoj javnosti da 'nova slika o Miloševiću kao psihotičnoj osobi i ubici s kojim su neki svetski, pa i naši političari, bez obzira na to, hteli sarađivati'.

Nastavak na Blic...