Izvor: Blic, 14.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlasnik privatnog zatvora u Zemunu
Vlasnik privatnog zatvora u Zemunu
O Zemuncu Dušanu Spasojeviću (35), zvanom Duća i Šiptar, javnost je prvi put pričala posle atentata na Vuka Draškovića, lidera SPO, 15. juna 2000. u Budvi. Crnogorska policija je za njim i njegovim kumom Miletom Lukovićem raspisala poternicu i osumnjičila ih za učešće u atentatu na lidera SPO. Decembra iste godine, Spasojević se, nakon skrivanja, javio Višem sudu u Podgoricu, s lekarskom dokumentacijom da je u vreme atentata bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u bolnici. Nakon njegovog pojavljivanja u sudu u Podgorici, obustavljena je potraga, a Spasojević se nakon saslušanja vratio u Beograd. Po povratku je izjavio da je poternica za njim raspisana 'na osnovu računa za mobilni telefon', koji je nađen u budvanskom stanu Vladimira Jovanovića Japanca, takođe osumnjičenog za učešće u atentatu. Spasojević je tvrdio da 'Draškovića niti poznaje, niti ga je ikada video', kao i da ne poznaje nikoga iz vrha srpske policije, iako ga je Drašković stalno dovodio u vezu s generalima policije Radomirom Markovićem i Brankom Đurićem.
U vreme dok je za njim bila raspisana poternica, Spasojević se skrivao i odlagao neophodnu operaciju srca. On je tada najavio da će po završetku istrage podneti odštetni zahtev protiv Vuka Draškovića. Istraga protiv njega je, naposletku, 'zbog nedostatka elemenata krivične odgovornosti' obustavljena, a u avgustu prošle godine i protiv ostalih osumnjičenih za učešće u budvanskom atentatu.
Samo nekoliko meseci po stišavanju 'budvanske afere', mediji su ponovo pisali o Spasojeviću, sada zbog sumnje da je bio umešan u otmicu Miroslava Miškovića, prvog čoveka 'Delta holdinga'. Početkom maja 2001. godine, Spasojević, njegov kum Mile Luković, braća Miloš i Aleksandar Simović i Vladimir Milisavljević, uhapšeni su u Francuskoj s lažnim pasošima i pod jakim obezbeđenjem deportovani u Jugoslaviju.
I novinar Milovan Brkić optuživao je Spasojevića i Dejana Milenkovića Bagzija da su ga 1996. godine, predstavljajući se kao radnici Državne bezbednosti, odveli u Surčin, gde su se članovi 'surčinskog klana', među kojima su bili i Zoran Šijan i Ljubiša Buha Čume, iživljavali nad njim.
Poslednju buru u javnosti oko Spasojevića je izazvao njegov dojučerašnji 'ortak' Ljubiša Buha Čume, optužbama iznetim krajem januara ove godine. Buha ga je optužio da skupa s Legijom stoji iza njegovog pokušaja ubistva u avgustu 2002. godine, kada je stradao Čumetov telohranitelj Ivica Nikolić, zatim za dizanje u vazduh njegove firme 'Difens', nestanka njegove supruge Ljilje i njenog držanja u Spasojevićevoj kući, u 'privatnom zatvoru u Šilerovoj ulici'. Neposredno posle ovih optužbi Ljubiše Buhe, novinarima nekih dnevnih listova je omogućeno da posete pojedine delove objekta u Šilerovoj ulici. U tim delovima u koji je novinarima omogućeno da uđu nije, međutim, primećeno ništa što bi moglo da asocira na postojanje bilo kakvog privatnog zatvora o kojem je Buha govorio.
Pored toga, prema optužbama Buhe, Spasojević i Legija odgovorni su i za trgovinu drogom - preko 100 kilograma mesečno - otmice poslovnih ljudi, kao i plaćena ubistva.
On je naveo i da iza pisama Ljilje Buhe, u kojima ona optužuje Čumeta za razne kriminalne aktivnosti u kojima ima podršku vlasti, stoje Spasojević i Legija, te da je njihov cilj pokušaj stvaranja političke krize u Srbiji i rušenje svih trenutno političkih opcija u zemlji, sa željom da se vrate na vlast ljudi bliski Miloševiću i Šešelju, a 'oni ponovo postali vlast i radili šta hoće'. Buha je tvrdio da oni otvoreno mrze novu vlast zbog hapšenja njihovog zaštitnika Radeta Markovića, otkrivanja atentata na Ibarskoj magistrali, hapšenja Legije u 'Stupici', tri hapšenja Dušana Spasojevića i deportaciju iz Pariza, Legijinog otkaza u JSO... Čume je optužio Spasojevića i Legiju da su naredbodavci ubistava Sredoja Šljukića Šljuke, Jovana Guzijana Cunera, nestanka Ivana Stambolića, otmice Miroslava Miškovića i Milije Babovića... E.B.
