Izvor: B92, 26.Okt.2010, 01:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoka stopa softverske piraterije
Beograd -- Stopa softverske piraterije u Srbiji je visoka i iznosi 74 odsto, što nas svrstava među države sa najlošijim rezulatom u regionu.
Piratske softvere ne koriste samo građani, već i preduzeća, koja na taj način čine ozbiljan privredni prestup.
Za razliku od većine evropskih zemalja, u Srbiji je i dalje trend da preduzeća posluju na nelegalnim softverima. Piratske softvere koriste privatne kompanije, ali i one koje su u vlasništvu države.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
U to se uveravaju poreski inspektori, koji u svojim redovnim kontrolama proveravaju da li preduzeća koriste originalne programe. Godišnje poreski inspektori obave oko 2000 kontrola.
"Mi ne ulazimo u pitanje da li se radi o malom ili velikom preduzeću, znači kontrolišemo u svim slučajevima i kada god uočimo nepravilnost mi podnosimo poresku prijavu, obaveštavamo nosioca prava intelektualne svojine, ukolko nam je on poznat, da bi ostvario svoje pravo u postupcima pred sudovima", objašnjava pomoćnik direktora Poreske uprave Zoran Vesić.
Kada se završi postupak pred sudom, preduzeće se novčano kažnjava od sto hiljada do tri miliona dinara, dok odgovorno lice u preduzeću može da bude kažnjeno od 50 000 do 200 000 dinara.
Takođe, ono mora da nadoknadi štetu proizvođaču softvera i plati sudske troškove. Međutim, sudska praksa je pokazala da se uglavnom izriču blage kazne, što dodatno otežava borbu sa piraterijom.
"Na svim nivoima na kojima bi trebalo da se sprovode ovi zakoni ne postoji dovoljan nivo svesti, jer nezavisno od toga što u MUP-u postoji odeljenje za VTK, u Tužilaštvu, u celom tom lancu postoje ljudi koji ne razumeju značaj tog problema i može doći do sudije koji će biti u tom lancu i koji će prosto reći, ajde vidite ovog čoveka, promet njegove firme je toliko mali da bi platio za prestup čija je kazna tako velika", kaže advokat Nikola Tomašević.
Kako bi se izborili sa gorućim problemom, pre 20 godina osnovana je međunarodna organizaciju BSA, koja štiti prava vodećih proizvođača i prodavaca softvera.
Dragomir Kojić, pravni zastupnik BSA u Srbiji, kaže da se sa većinom preduzeća postiže dogovor o poravnanju i ne ide se na sud. To znači da kompanija plaća za nastalu štetu i ima obavezu da kupi originalni softver.
"Sva velika preduzeća su manje - više legalna. Zašto kažem manje – više? Dešava se da kupe jedan deo softvera, a jedan im ostane nelegalan ili da zaključe razne ugovore o licenciranju koji isteknu, pa treba vreme da se obnove, nemaju novca u datom momentu. Ali preduzeća koja su veća ili srednja su po pravilu legalna apsolutno ili su legalana većinski. Većinom su mala preduzeća po unutrašnjosti Srbije kompletno nelegalna, ali imali smo prošle nedelje jedan slučaj, jedno vrlo veliko beogradsko preduzeće je bilo nelegalno", kaže Kojić.
Kako saznajemo i jedno veliko, javno preduzeće iz Leskovca koristilo je nelegalan softver i za to platilo odštetu. Preduzeće je, kao i sva koja se odluče na poravnanje štete, moralo javno da objavi da je koristilo nelegalan softver, odnosno da je uradilo reviziju i licenciralo program.
Suma novca koju je na kraju platilo bila je višestruko veća nego da je kupilo originalni softver. Za pojedina preduzeća visna kazne bila je čak tri puta veća od cene originalnog programa.
