Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Dec.2021, 17:02

Više od 7000 prijava prognanih bez krova nad glavom

Više od 7.000 prognanih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH, koji nemaju krov nad glavom, prijavilo se na sajtu prognani.rs kako bi se utvrdio tačan broj tih porodica i počelo rešavanje tog problema, izjavila je danas predsednica Odbora za rešavanje stambenog pitanja proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH Slađana Roža i navela da je sutra poslednji dan za prijavljivanje.

Roža je za Tanjug rekla da Odbor od 1. novembra sprovodi elektronsku anketu o broju proteranih sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << područja Hrvatske i Federacije BiH koji imaju status podstanara, nisu vlasnici nekretnina ili su nezadovoljni dosadašnjim stambenim zbrinjavanjem.

Kako kaže, procene su da je oko 12.000 takvih porodica, ali da je, ako se uzme u obzir da su u proseku porodice tročlane, više desetina hiljada proteranih Srba 30 godina bez krova nad glavom.

Roža navodi da će Odbor do 20. decembra analizirati prikupljene podatke i da će uvažiti i naknadne prijave, a da će se nakon toga obratiti predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić sa apelom da se nastavi sprovođenje Regionalnog programa za rešavanje stambenog pitanja prognanih koji je, podseća, pre 10 godina pokrenut uz podršku Evropske unije i Evropske komisije.

''Taj program je prekinut i mi postavljamo pitanje zašto je to učinjeno, s obzirom da nam je pre deset godina obećano da će do 2017. godine svi prognanici dobiti svoj krov nad glavom. Te odgovore nismo dobili ni u Komesarijatu za izbeglice ni u Upravi Grada Beograda, zbog čega smo se samoinicijativno organizovali'', navodi Roža.

Ukazuje da se proterani Srbi iz Hrvatske i Federacije BiH suočavaju sa brojnim problemima, da su u statusu podstanara, pod jednim krovom, porodice sa 10 ili 12 članova, do toga da mnoga prognana lica nemaju stalan posao, zdravstveno osiguranje, nisu kreditno sposobni...

''Mnogi do 2000. godine nisu imali državljanstvo Srbije i nisu mogli da se zaposle i integrišu u društvo. To su porodice koji plaćaju kiriju za stan i pitaju zašto se ne napravi ugovor između države i banaka da prognani imaju povoljnije uslove za stambene kredite'', kaže Roža.

Ukazuje i da mnogi imaju nerešena imovinska pitanja u Hrvatskoj i predlažu da postoji Kancelarija ili slična institucija u Srbiji koja bi bila posrednik između Hrvatske i Srbije i rešavala takva pitanja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...