Izvor: Politika, Fonet, 09.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Višak 400 sudija
Komisija Saveta Evrope za reformu pravosuđa 12. juna u Veneciji usvaja merila za opšti izbor delilaca pravde u Srbiji
Komisija Visokog saveta sudstva utvrdila je kriterijume za opšti izbor sudija, u sklopu reforme pravosuđa kojom naši zakoni treba da budu usklađeni sa evropskim. Ova merila i kriterijumi poslati su Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope.
Na sednici zakazanoj za 12. jun u Veneciji, kojoj će prisustvovati i ministar pravde Snežana Malović, trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi da i formalno budu izglasani kriterijumi za opšti izbor sudija. Visoki savet sudstva usvojiće zatim merila i kriterijume za izbor 2.453 sudije, koliko je procenjeno da je Srbiji potrebno. Prema rečima Slobodana Homena, državnog sekretara u Ministarstvu pravde, po ovoj proceni oko 400 sudija u Srbiji je višak.
Izbor sudija trebalo bi da bude završen do decembra, kako bi izabrani delioci pravde od 1. januara 2010. godine počeli da rade u novoj mreži sudova. Postavlja se pitanje da li će ionako neefikasno srpsko pravosuđe sa smanjenim brojem sudija moći da izađe na kraj sa brojem predmeta.
– Kod reforme pravosuđa nije najvažniji broj sudija, nego potpuno novi sistem pravosudnih organa. Umesto dosadašnjih opštinskih sudova, od 1. januara 2010. godine, uvode se osnovni sudovi, a umesto dosadašnjih okružnih sudova uvode se viši sudovi. Najznačajnija novost su apelacioni sudovi koji će biti isključivi drugostepeni sudovi. Svi upravni sporovi, iz nadležnosti Vrhovnog, prelaze u Upravni sud, a umesto dosadašnjih 70 sudija Vrhovnog suda, daleko veći broj će odlučivati u drugom stepenu – kaže Homen za „Politiku”.
Drugostepene postupke rešavaće 35 sudija Upravnog suda i 228 sudija četiri apelaciona suda, kao i 28 sudija Vrhovnog kasacionog suda. Nova organizacija, ističe naš sagovornik, ima za cilj da prvostepeni postupak ni u najkomplikovanijim slučajevima ne traje duže od dve godine, a drugostepeni od tri do šest meseci. Kompletnom reorganizacijom pravosuđa, tvrdi Homen, višestruko će biti ubrzan rad pravosudnih organa.
Umesto opštinskih sudova, kojih je u Srbiji bilo 138, biće ustanovljena 34 osnovna suda, kao prvostepeni sudovi za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština.
Beograd će imati dva osnovna suda – jedan za gradske i jedan za prigradske opštine. Viši sudovi biće osnovani umesto okružnih i sudiće u prvom stepenu u svim predmetima za koje nisu nadležni osnovni sudovi. Biće osnovano 26 viših sudova, što je četiri manje od broja okružnih sudova. Novina je i osnivanje apelacionih sudova koji će, kao drugostepeni sudovi, rešavati žalbe na odluke osnovnih sudova. Apelacioni sudovi biće osnovani u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
Umesto trgovinskih, osnivaju se privredni sudovi, kao prvostepeni za teritoriju jednog ili više gradova, a biće ih 16, koliko je i trgovinskih sudova. Privredni apelacioni biće osnovan umesto Višeg trgovinskog suda, za odlučivanje u drugostepenim postupcima.
Prvi put se osniva i upravni sud. On će rešavati upravne sporove koje su do sada rešavali Vrhovni i okružni sudovi. Imaće sedište u Beogradu a dislocirana odeljenja u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Najviši sud biće Vrhovni kasacioni sud, umesto Vrhovnog. Sedište će mu biti u Beogradu, odlučivaće o vanrednim pravnim sredstvima, a usvajaće i načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava.
Visoki savet sudstva odlučio je da će sudovi opšte nadležnosti, privredni sudovi, privredni apelacioni i upravni sud imati ukupno 1.838 sudija, a u prekršajnim sudovima i Višem prekršajnom sudu biće ukupno 615 sudija.
D. Čarnić
[objavljeno: 09/06/2009]
.jpg)
