Izvor: Blic, 08.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Video-snimci s mesta zločina
Video-snimci s mesta zločina
HAG (Beta) - Suđenje Slobodanu Miloševiću u Hagu nastavljeno je juče iskazom svedoka optužbe Sabita Kadrijua iz Brusnika kod Vučitrna, nastavnika i predsednika Saveta za ljudska prava u Brusniku, kojeg je pre rata policija više puta hapsila, uglavnom zbog nelegalnog održavanja nastave za albanske đake.
Sudija Ričard Mej zatražio je od tužioca Džefrija Najsa da ispituje svedoke što je kraće moguće, kako bi vremenska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ograničenja jednako važila za obe strane.
Kadriju je juče rekao da je, prema podacima kojim raspolaže, tokom 1999. godine u opštini Vučitrn ubijeno 594 albanskih civila, više od 300 ranjeno, a 109 nestalo. Na razne načine je oštećeno 8.000 kuća, od čega je 4.000 potpuno uništeno. Kadriju je govorio o većem broju konkretnih zločina i naveo primere ubistva porodice Grdžaliju iz Donjeg Studime i Uikani iz sela Reznik. Prikazane su i fotografije s mesta zločina. Pomenut je i zločin od 24. maja u blizini Gornjeg Studima, kada su srpske snage, kako je kazao, presrele osam žena i devojčica koje su silovane i ubijene.
U regionu Vučitrna stanovništvo je, kako je rekao, od februara 1998. godine u više navrata bilo primorano da napusti domove zbog sukoba između srpskih snaga i 'OVK'.
Do najvećeg egzodusa došlo je 1. aprila 1999. godine, a 2. aprila je policija počela da obilazi kuće i proteruje preostale Albance. Policija ih je okupila kod groblja u Vučitrnu gde je bilo nekoliko autobusa koji je trebalo da ih prebace u Makedoniju. Pošto Kadriju nije hteo da napusti Kosovo, s porodicom se uputio u Donje Slavkovce.
Kadriju je ispričao kako je 2. maja kolona sa velikim brojem izbeglica, među kojima je bio i on, napadnuta na putu kod mesta Donje Studime gde su oko 21 sat 'počela ubistva koja su trajala sve do posle ponoći'. 'Te noći ubijeno je više od 100 ljudi koji su sahranjeni na groblju u Donjem Studimu', rekao je svedok i dodao da su ubijene sahranjivali civili, ali i da su im pomagali i pripadnici 'OVK'. U sudnici je prikazan i video-snimak te kolone i posledica napada.
Posle toga okružili su ih vojska i policija, svedok je video veliki broj vojnih vozila među kojima i tenkove i oklopne transportere, pa su sprovedeni do poljoprivredne zadruge u Donjem Studimlju.
Sutradan su muškarci odvojeni od žena i većina je odvedena u zatvor u Smrekovnici, gde je policija prema njima postupala 'veoma loše' i gde su ih pripadnici 'tajne policije' ispitivali.
Svedok je ispričao da su njih šeszdesettrojica bili smešteni u ćeliji od oko 20 kvadrata u kojoj su držani tri dana bez hrane i vode. Tužilaštvo je predstavilo nekoliko dokumenata kriznog štaba opštine Vučitrn u kojim se navodi da je 'tokom razbijanja terorističkih bandi' uhapšeno 837 ljudi i da je područje Vučitrna 'dobrovoljno napustilo' između 17.000 i 18.000 ljudi, kao i da je bila obezbeđena velika količina hrane za izbeglice i uhapšene. Svedok je, međutim, rekao da od namirnica ništa nisu dobili.
Kadriju je ispričao kako su sve vreme odvodili ljude iz ćelije, kako su ih tukli, maltretirali i vređali, kao i da je jednom prilikom video kako iz podruma zgrade iznose telo umotano u ćebe. Prema njegovim rečima, u zatvoru je bilo oko 3.000 ljudi.
Uhapšeni su 23. maja odvezeni do Štimlja gde im je policija uzela dokumenta i sav novac, a potom su prebačeni do groblja u selu Žur odakle su otišli do granice sa Albanijom. Kadriju je u Albaniji ostao do 19. juna kada se vratio na Kosovo.
Suđenje je, na predlog tužioca, kasnije bilo zatvoreno za javnost radi rasprave o redosledu saslušanja narednih svedoka. Milošević će danas ispitivati Kadrijua. Izvršiocima zločina suditi i 'kod kuće'
HAG (Srna) - Predsednik Haškog tribunala Klod Žorda istakao je u razgovoru sa američkom diplomatskom delegacijom da je za ispunjenje mandata ovog suda neophodno da se počiniocima ratnih zločina, koji su izvršavali naređenja, sudi na sudovima u bivšoj Jugoslaviji.
Žorda je naveo da se suđenja van Tribunala mogu odvijati samo uz garancije da će domaći sudovi imati sva neophodna sredstva i da će poštovati principe humanitarnog prava i zaštite ljudskih prava. On je napomenuo da je osnovna pretpostavka za ispunjenje mandata suda bezrezervna međunarodna saradnja pri hapšenju optuženih i predaji dokaznih materijala, kao i primena svih reformi koje su neophodne za pravična i ekspeditivna suđenja.
Žorda je napomenuo da Tribunal mora računati na podršku svih država međunarodne zajednice kako bi ispunio svoju misiju u određenom vremenskom okviru. Dužan da sačuva identitet svedoka
HAG (Beta) - Slobodan Milošević dužan je da poštuje sudsku odluku o zaštiti svedoka, rekao je juče portparol sudskog dela Tribunala Džim Lendejl. Odluka o zaštiti svedoka obavezuje svakoga, uključujući medije, i nikakvi podaci ili elementi na osnovu kojih bi zaštićeni svedok mogao biti identifikovan ne smeju da dospeju u javnost, rekao je Lendejl na pitanje novinara šta će sudije preduzeti pošto Milošević 'otkriva identitet zaštićenih svedoka'. Milošević je pre tri dana na pretresu naveo neke podatke o zaštićenim svedocima koji su, u skladu s pravilima Tribunala, brisani s video-snimka suđenja i iz stenograma. Na pitanja da li su i Miloševićevi saradnici, koji mu pomažu u odbrani, dužni da čuvaju tajnu o zaštićenim svedocima Lendejl je odgovorio da jesu.
