Izvor: Politika, 31.Okt.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veštačenje – stručni dokaz na sudu
Ono je obavezno kada postoji sumnja ili je očigledno da je smrt nastupila izvršenjem krivičnog dela, kada se sumnja da je ona posledica trovanja, telesne povrede...
Optužnicom nadležnog tužilaštva, S. M. se teretio za ubistvo iz koristoljublja. U dokumentu se navodilo da je okrivljeni na spavanju, sekirom,usmrtio svog prijatelja, a potom iz ladice u predsoblju njegovog stana uzeo novac.
Iznoseći odbranu, S. M. je tvrdio da je prijatelja usmrtio u stanju razdražljivosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i to pošto ga je on prethodno verbalno vređao. Veštaci koji su „obradili” dokaze na licu mesta, međutim, utvrdili su suprotno. Na osnovu načina nanošenja rana, tragova krvi, odsustva defanzivnih rana i drugih dokaza, utvrđeno je da od ubistva namah, kako su to želeli da prikažu branioci okrivljenog, nema ni govora.
Kao i u ovom i u mnogim drugim slučajevima, veštačenje je bilo važno dokazno sredstvo. Predstavljalo je zapažanje činjenica važnih za postupak i davanje mišljenja o njima. Da je bilo potrebno obaviti veštačenje u konkretnom postupku ocenio je sudija. Veštačenje je, međutim, obavezno kada postoji sumnja ili je očigledno da je smrt nastupila izvršenjem krivičnog dela, kada se sumnja da je ona posledica trovanja, telesne povrede...
– Veštačenje određuje sudija i to pismenom naredbom u kojoj su navedene činjenice u odnosu na koje se ono sprovodi. Ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova, a naročito kada je veštačenje složenije, ono joj se poverava. Sud se prilikom izbora veštaka uvek rukovodi stručnošću i efikasnošću. Veštak je dužan da se odazove pozivu i sudu dostavi svoj nalaz i mišljenje u određenom vremenskom roku. U suprotnom, može da bude novčano kažnjen – objašnjava Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu.
Veštaku mogu da se daju razjašnjenja u vezi sa konkretnim slučajem, a može mu biti dozvoljeno i da razmatra spise. S druge strane, on može aktivno da se uključi u postupak: da predloži da se izvedu dokazi ili pribave predmeti i podaci koji su od važnosti za davanje njegovog nalaza i mišljenja. Ipak, kao što sud ne može da se upušta u stručna i tehnička pitanja veštačenja, tako ni veštaku nije dozvoljeno da se upušta u pravnu ocenu činjenica.
Pre početka veštačenja, onaj koji ga obavlja se opominje da predmet „na kojem radi” treba brižljivo da razmotri, da tačno navede sve što opazi i nađe, kao i da njegovo mišljenje mora da bude nepristrasno. Takođe se upozorava da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo.
– Svoj nalaz i mišljenje veštak može da dostavi u pismenom obliku ili usmeno, kada se sve što kaže unosi u zapisnik. U zapisniku ili u pisanom nalazu i mišljenju, obavezno se navodi ko je izvršio veštačenje, njegovo zanimanje, stručna sprema i specijalnost. U dokumentu se, takođe, navodi i metoda i tehnički uređaji koji su korišćeni tokom veštačenja. Po obavljenom veštačenju, strankama se mora omogućiti uvid u zapisnik, odnosno moraju da im se dostave pismeni nalaz i mišljenje, da bi, ukoliko smatraju da ima razloga, mogli da iznesu primedbe na njih. Ako proceni da je nalaz veštaka nepotpun, sud može da zatraži njegovu dopunu ili dodatna razjašnjenja. U slučaju da u mišljenju veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka ili se pak pojavi sumnja u njegovu tačnost, a ti nedostaci se ne mogu otkloniti njegovim ponovnim saslušanjem, traži se mišljenje drugih veštaka – navodi dalje Ramićeva.
Pregled i obdukcija leša, prema rečima naše sagovornice, preduzima se uvek kada postoji sumnja ili je očigledno da je smrt prouzrokovana krivičnim delom ili je u vezi sa njegovim izvršenjem. U slučaju da je leš zakopan, određuje se njegova ekshumacija.
– Pre obdukcije, identitet leša mora nesumnjivo da bude utvrđen. Isprave koje su pronađene uz beživotno telo nisu nesumnjiv dokaz identiteta, a u slučaju sumnje u identitet, obavlja se prepoznavanje od strane lica koja su poznavala nastradalog. Prilikom požara, utopljenja i dugog boravka u vodi ili u drugim situacijama, kada ne može da se utvrdi identitet leša, sačinjava se njegov opis po spoljašnjim i unutrašnjim oznakama: visini, uzrastu, polu, spoljnim znacima, hroničnim oboljenjima, ožiljcima... Takođe se opisuju i stvari koje mogu da posluže za identifikaciju kao što su nakit, odelo. Pošto pregledaju telo i urade obdukciju, veštaci u svom mišljenju navode koji je neposredan uzrok smrti, šta ga je izazvalo i kada je smrt nastupila. Ako je na lešu pronađena neka povreda, utvrđuje se da li ju je nanela druga osoba, čime, na koji način, koliko vremena pre smrti, kao i da li je ona prouzrokovala smrt. Veštak će, takođe, utvrditi da li suta povreda i njena priroda prouzrokovalesmrt ili je ona nastupila iz drugih razloga – kaže naša sagovornica.
Veštak je dužan i da obrati pažnju na biološki materijal koji pronađe (krv, pljuvačku), da ga opiše i sačuva za biološko veštačenje, u slučaju da ono bude određeno. Ako postoji sumnja da je smrt nastupila trovanjem, sumnjive materije se šalju na toksikološko veštačenje u specijalizovanu ustanovu. Pored sumnjivih materija koje se nalaze u lešu (sadržinaželuca, creva...) na veštačenje se šalju i drugi organi koji su mogli da resorbuju otrov.
Telesne povrede veštače se pregledom povređenog i na osnovu medicinske dokumentacije ili drugih podataka iz spisa (iskaza svedoka, fotografija). U ovom slučaju, veštak daje mišljenje o vrsti i težini svake pojedine povrede i njihovom ukupnom dejstvu, čime su povrede nanetei na koji način.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 01/11/2009]
