Izvor: Glas javnosti, 12.Okt.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veruović zaklanjao Đinđića
BEOGRAD - Nakon svega navedenog, ostaje sumnja u zvaničnu verziju događaja, i to da li materijalni tragovi prate izjave svedoka saradnika, odnosno da li je uopšte moguća zvanična verzija iz optužnice. Naime, ugao putanje metka jednostavno je nemoguć iz Ulice admirala Geprata 14, jer bi u tom slučaju metak koji je pogodio premijera morao prvo da pogodi Milana Veruovića jer je on fizička prepreka između premijera i prozora odakle se navodno pucalo.
Rekonstrukcija
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Na fotografijama u predmetu se očigledno vidi da nema prostora i širine između vrata vozila kada se ista otvore i zida zgrade vlade, koje svojim telom ne zatvara i zaklanja oštećeni Milan Veruović. Dakle, Veruović samim svojim telom i visinom zatvara i pogled atentatoru na premijera Đinđića, gledano iz zgrade u Ul. admirala Geprata. Jednostavno, fizički je nemoguće da prvo bude pogođen premijer a tek onda oštećeni Veruović. Pri ovome napominjem da je oštećeni Veruović visok 192 cm i da je korpulentan.
Iz ovoga proizilazi i jasan razlog zbog čega je i tužilac u završnoj reči posebno insistirao na činjenici da Veruović i auto ne zaklanjaju pok. premijera.
Sa napred navedenog, kao logično se postavlja i pitanje šta dobija odbrana, a tužilaštvo gubi sa rekonstrukcijom?
Ukoliko se pokaže da odbrana nije u pravu, tj. da oštećeni Veruović ne zaklanja premijera, tužilac će moći da isprati svoju teoriju ubistva iz Gepratove. Ali, ako se pokaže da je nemoguće ubiti pok. premijera od oštećenog Veruovića, visokog 192 cm, tužilaštvo gubi sve.
Pod jedan, gubi izjavu Zvezdana Jovanovića, kao i Dušana Krsmanovića iz razloga što su ove izjave iznuđene i na prevaran način dobijene. Kompromitovane su i izjave svedoka saradnika Miladina Suvajdžića i svedoka saradnika Dejana Milenkovića jer nisu govorili istinu i veoma značajno - objašnjenje dr Dunjića i njegovo veštačenje postaje besmisleno. Imajući u vidu da se Vizbaden zasniva na nalazu veštaka Dunjića, i to veštačenje biva kompromitovano i neupotrebljivo. Pri čemu napominjem da su i stručnjaci iz Vizbadena sami preporučili da se izvrši rekonstrukcija koja bi dala odgovor na sve nedoumice.
Šta u tom slučaju ostaje tužilaštvu kao dokaz protiv okrivljenih, ako se ispostavi da je verzija atentata na premijera iz Ulice admirala Geprata nemoguća?
Nema više materijalnih dokaza koji povezuju okrivljene sa puškom, čaurama, mestom izvršenja, ćebetom, kolima i motalicom.
Po izjavama svedoka Lalić Dragana, Garić Miroslava, Koprivice Danila i drugih očevidaca, policija je pokušala da napravi nakon nekoliko dana rekonstrukciju ispred zgrade vlade i dovela je sve aktere ovog događaja. Naravno, rekonstrukcija je završena neuspešno, a razlog za to se vidi i po izjavi inspektora Dragana Lalića, koji kaže sledeće, citiram : „Nesuglasice između nas i tih kako je premijer stajao kada je pogođen pa su odustali od naše pomoći“.
KO JE UKLONIO NALAZE
Čarape koje je nosio pokojni premijer Đinđić sa tragovima krvi i njegove pantalone, te kravata (izbušena pri dnu) oštećenog Veruovića nalazili su se u Sekretarijatu unutrašnjih poslova u Beogradu u kasi sa oznakom „strogo pov.“. Tek na insistiranje odbrane i u više navrata ponovljenu naredbu predsednika Veća, pri samom kraju ovoga postupka, prvi put se ovi dokazi pojavljuju u krivičnom postupku. Zašto su se stvari nalazile u kasi i označene oznakom „strogo pov.“, i to u kasi Sekretarijata unutrašnjih poslova u Beogradu? Zašto ovim predmeti nisu dostavljeni kao corpore delicti u sastav sudskih spisa? Ovi predmeti nisu bili predmet analize i ocene niti veštaka Instituta iz Vizbadena, niti veštaka Dunjića i Kunjadića. Nismo uspeli da saznamo ko je dao nalog da se ovi dokazi uklone, a pojavili su se, da ponovim, pre par meseci na glavnom pretresu.
FORMIRATI KOMISIJU VEŠTAKA
U svojstvu branioca okr. Ulemeka, smatram da bi nalaz Komisije veštaka sigurno otklonio sve sumnje u vezi mehanizma nastanka povreda i, oko toga, kako je to i da li je uopšte moguće da isto oružje napravi dve različite rane na telima pok. premijera i oštećenog Veruovića. Takođe bismo dobili precizan odgovor na pitanje na koji način je telo pokojnog premijera upalo u zgradu vlade.
Tokom postupka smo utvrdili da su ulazna vrata na ulazu br.5 zgrade vlade uništena i da navodno više ne postoje.
- nestao je, takođe, hidraulični uređaj koji se nalazio na ulaznim vratima br.5 u zgradi vlade;
- izdat je nalog (i pored svih nastojanja nismo mogli da utvrdimo koje lice je izdalo nalog) da se poseče svo drveće - stabla koja su se nalazila između ulaza br.5 u zgradi vlade i objekta koji se nalazi u Nemanjinoj br.9, a gleda naspram ovih ulaznih vrata;
- štaka pokojnog premijera Đinđića se pojavljuje na glavnom pretresu sa oštećenjima koja su prikazana kao da su nastala za vreme kritičnog događaja, a sasvim je moguće da su nastala i kasnije ili da je uzrok ovim oštećenjima nešto sasvim drugo, a ne, kao što tvrde veštaci, usled prolaska metka.
Kome je ovo bilo potrebno? Naravno, inicijatorima ovog postupka i tvorcima zvanične verzije jer bi u slučaju postojanja napred navedenih, a uništenih predmeta, zvanična verzija bila apsolutno kompromitovana, bilo kroz rekonstrukciju, bilo kroz uviđaj, bilo veštačenjem od strane veštaka balističara i medicinske struke.
Nastaviće se
