Izvor: Politika, 25.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Venčanje iza rešetaka
Đorđe Vasiljević odlučio je da na "ludi kamen" stane u zatvoru
Đorđe Vasiljević (24), zvani Atila, najinteligentniji pritvorenik Okružnog zatvora u Beogradu, o kome je "Politika" nedavno pisala, odlučio je da na "ludi kamen" stane upravo u zatvoru. Zbog specifične situacije, Maja i Đorđe su se jedno drugom na ljubav zakleli gotovo dve godine po rođenju ćerke Isidore.
– Koliko god sam bila srećna što ću konačno ozvaničiti vezu sa Đorđem, toliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sam bila umorna i tužna zbog mnogobrojnih nedaća sa kojima sam se susretala tokom priprema za venčanje. Đorđe je pravnosnažno osuđen na sedam i po godina zbog pljački pošti širom Beograda. Danima sam "obijala" pragove nadležnih i sakupljala dokumentaciju koja bi nam omogućila da brak sklopimo iza zidina Centralnog zatvora. Najpre sam morala da obezbedim dozvolu upravnika zatvora, a potom i sudije koja je vodila postupak protiv Đorđa. Sa dozvolama i neophodnom dokumentacijom otišla sam kod matičara Opštine Voždovac i zakazala venčanje. Taman kada sam mislila da je sve gotovo i da ću konačno čoveku svog života reći sudbonosno "da" ispostavilo se da mi nedostaje još jedna dozvola – dozvola upravnika zatvora. I to smo regulisali i venčanje je bilo zakazano za 9. mart u 13.25 – objašnjava Maja Vasiljević, Đorđeva supruga.
Sve je, prema Majinim rečima, trajalo izuzetno kratko. Iako je mislila da će sa suprugom provesti više vremena nego što je to bilo dozvoljeno prilikom "običnih" poseta, Maja se prevarila. Tek što su ona i Đorđe izgovorili "da", svako je morao na svoju stranu.
– Venčanje je trajalo izuzetno kratko. Isto toliko trajala je i moja radost zbog "vanrednog" viđenja sa suprugom. Sve je bilo gotovo za pet minuta. Najtužnija sam bila u trenutku kada sam sa Đorđeve ruke morala da skinem tek stavljenu burmu. Zbog zatvorskih pravila, nije mu bilo dozvoljeno da je zadrži. Od tada ja nosim obe – priča Maja.
Vasiljevićima nije bilo dozvoljeno da fotografišu svadbu. I sa kolačima, kao jedinom čašću za ovaj posebni događaj, bilo je problema. Da bi unela "vanredni paket", Maji je ponovo bila neophodna posebna dozvola.
– Na venčanju mi je kumovala drugarica iz detinjstva, a Đorđu prijatelj iz zatvora. Okolnosti venčanja su bile čudne, a mnogo je bilo i ružnih stvari koje su mu prethodile. U jednom trenutku sam čak zahvalila Bogu što je svemu došao kraj i što sam konačno i zvanično postala gospođa Vasiljević. Bez obzira na sve, pamtiću venčanje kao nešto najlepše što mi se dogodilo – ispričala je Maja.
Isidora, koja će uskoro napuniti tri godine, ne prestaje da spominje tatu. Pita kada će ga videti i ponovo pričati sa njim. Čak je i mačka kojeg je pronašla na ulici nazvala po njegovom nadimku – Atila.
– Niko ne beži od toga da je Đorđe pljačkao, niti odgovornosti koja je usledila posle toga. Đorđe je imao teško detinjstvo, koje ga je na neki način usmerilo u pogrešnom pravcu. Razvela sam se od njegovog oca Aleksandra kada je Đorđe imao samo godinu i po. Nedugo potom sam se ponovo udala i odlučila da sa suprugom odem u inostranstvo. Želela sam i sina da povedem sa sobom, ali njegov otac to nije dozvoljavao. Uprkos tome sam otišla, a u zemlju sam se vratila kada je Đorđe već krenuo u školu. Shvatila sam da ga je otac, dok ja nisam bila uz njih, fizički i psihički maltretirao. Aleksandar je bio major u gardi pokojnog Željka Ražnatovića Arkana. Često je bio na ratištima, a najstrašnije od svega je bilo to što je i Đorđa vodio sa sobom – govori Vasiljevićeva majka Snežana Hasena-Bubalo.
Sa trinaest godina Đorđe je došao da živi sa majkom. Već tada je, kako kaže Snežana, bio "mali buntovnik". Snežana je pokušavala da mu u svemu udovolji.
– Đorđe je imao 18 godina kada je došlo do prvog ozbiljnijeg sukoba između nas. Iz bunta je pokupio stvari i otišao u Hrvatsku – ispričala je Snežana, dodajući da posle toga tri godine nije bila sa sinom u kontaktu..
M. Derikonjić
[objavljeno: 25.07.2006.]
