Izvor: Blic, 21.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki zatvori, mala sigurnost
Veliki zatvori, mala sigurnost
Kolektivni sistem izdržavanja kazni u velikim zatvorima više nije bezbedan i zato bi prilikom gradnje novog kazneno-popravnog zavoda trebalo razmisliti o primeni savremenih trendova. Osim toga, potrebno je zaposliti izvestan broj novih pripadnika službe obezbeđenja. U poslednje vreme u zatvore u Srbiji dolazi sve veći broj osuđenika sa vezama u međunarodnom i organizovanom kriminalu, zatim psihopate, ljudi sa ratnim neurozama i drugim problemima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Njihov nivo tolerancije je nizak, agresivni su i izuzetno je teško raditi sa takvim osobama u kolektivnom smeštaju. Bilo bi poželjno da novi zatvor bude sagrađen po ugledu na slične ustanove u Španiji, građene 1995. godine, gde je masovno primenjena savremena tehnika u obezbeđenju, a kontakt čuvara i osuđenika sveden na najmanju moguću meru - kaže za 'Blic' Radovan Korać, savetnik u Ministarstvu pravde.
Zatvorski sistem u Srbiji
Sastoji se od 28 kazneno-popravnih zavoda, a šest zatvora na Kosovu kontroliše Unmik. Od toga, četiri ustanove su otvorenog tipa, četiri zatvorenog i strogo zatvorenog tipa, postoji zavod za žene poluotvorenog tipa, Kazneno-popravni dom 'Bolnica', vaspitno-popravni dom za maloletnike i 17 okružnih zatvora poluotvorenog tipa. Prema važećim zakonskim odredbama potrebno je osnovati i zavod za ispitivanje ličnosti osuđenika, psihijatrijski zavod za izvršenje mera bezbednosti i još jednu zatvorsku bolnicu.
* U zatvorima otvorenog tipa ne postoje prepreke za bekstvo i akcenat je na prevaspitavanju zatvorenika. U takvim zatvorima čuvari su malobrojni, a ograda slabija.
* U zatvorima poluotvorenog tipa služba obezbeđenja je jedina prepreka za bekstvo, a ogradni zidovi su obično od žice.
* Zatvori zatvorenog tipa su ograđeni visokim zidovima, naoružana služba obezbeđenja je pojačana, a koristi se savremena tehnika za nadzor, kao što su kamere, senzori i slično. Postoje i visoke karaule na zidovima u kojima se nalaze naoružani stražari.
* U ustanovama strogo zatvorenog tipa osuđenici se dodatno nadziru, a njihovo kretanje i ponašanje se posebno prate.
Prema trenutnoj klasifikaciji, otvorenog tipa su zavodi u Padinskoj Skeli, Somboru, Ćupriji i Šapcu, a u ovu kategoriju spada i ustanova u Kosovskoj Mitrovici. Zatvori u Nišu, Sremskoj Mitrovici i KPZ za maloletnike u Valjevu su zatvorenog tipa, dok su strogo zatvorenog tipa zavodi u Požarevcu, odnosno Zabeli kao i Istok na Kosovu.
Okružni zatvori su u Beogradu, Vranju, Gnjilanu, Zaječaru, Zrenjaninu, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Leskovcu, Negotinu, Novom Pazaru, Novom Sadu, Pančevu, Smederevu, Subotici, Užicu i Čačku. Zavodi u Peći, Gnjilanu, Prištini i Prizrenu su izvan kontrole srpskih vlasti. Jedina zatvorska bolnica je u Beogradu, a vaspitno-popravni dom za maloletnike u Kruševcu.
- Za upućivanje na izdržavanje kazne nadležan je opštinski sud prema mestu prebivališta osuđenog u trenutku pravosnažnosti presude, a na osnovu jedinstvenog rešenja ministra pravde. Pritvor se izdržava u okružnim zatvorima, a tu se, po pravilu, raspoređuju i osuđene osobe kojima je izrečena kazna do godinu dana zatvora. Ako je kazna veća odlaze u kazneno-popravne zavode. U zavode strogo zatvorenog tipa smeštaju se osuđenici za koje se utvrdi da bi ugrozili bezbednost ostalih zatvorenika, oni koji narušavaju kućni red, kao i osuđenici za koje se utvrdi da su prevaspitne mere bezuspešne. Žene bez obzira na dužinu kazne idu u Požarevac, a maloletnici u zatvor u Valjevu - kaže Korać. Z. Dojić Ćelije u centru grada
Najstariji KP zavod u Srbiji je Okružni zatvor u Pančevu, sagrađen 1804. godine.
- Ovaj zatvor još funkcioniše, ali je problem njegova lokacija. U vreme kada je građen bio je izvan Pančeva, a sada je na centralnom gradskom šetalištu. Slične teškoće postoje i u Novom Pazaru, Kruševcu i Užicu, i te zatvore bi trebalo izmestiti iz centra grada. Naši najveći zatvori u Nišu, Požarevcu i Sremskoj Mitrovici su uglavnom građeni tokom 19. i početkom 20. veka - kaže Radovan Korać.
Prema njegovim rečima, razvoj zatvorskog sistema u Srbiji mogao bi se podeliti u četiri faze.
-Do 1930. godine u Srbiji su postojala tri različita zatvorska sistema. Na Kosovu, u Crnoj Gori i Makedoniji je preovladavao takozvani turski sistem, gde su svi osuđenici, muškarci, žene i deca, zajedno bili smešteni u iste velike prostorije. U Vojvodini je postojao austrougarski sistem, koji je bio humaniji, a u centralnoj Srbiji je postojala srpska verzija turskog sistema. Od 1930. godine uvodi se jedinstven zatvorski sistem, a položaj osuđenika je humanizovan. Tokom Drugog svetskog rata, civilni zatvori praktično nisu ni postojali, a po završetku rata dolazi do brojnih promena. U ćelije se uvodi svetlo i ventilacija, ispituje se ličnost i klasifikuju osuđeni, kako bi se olakšala njihova integracija u društvo. Do 1968. godine zatvori su bili deo Ministarstva unutrašnjih poslova, a sada su svi organizacione jedinice u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde - kaže Radovan Korać.
