Izvor: Blic, 17.Apr.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki brat „Zastavinog“ solitera
KRAGUJEVAC - U 116 stanova na petnaest spratova „Zastavinog" solitera u centru Kragujevca živi 350 Kragujevčana. Da se razlikuju od drugih višespratnica u gradu, primeti se čim se uđe u soliter.
Poštanski sandučići su celi, hodnici su čisti, sve sijalice su ispravne, a liftovi uvek rade. Komšije se poznaju, javljaju se jedni drugima, mlađi pomažu starijima. Priznaju da su mogli da žive kao i svi ostali, ali odlučili su da budu drugačiji.
Svoj krov >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nad glavom čuvaju zajedno, ali kažu da je za najuređeniju zgradu u Kragujevcu najviše zaslužan Zoran Jovanović, predsednik skupštine stanara, kome je pre nedelju dana poveren i treći mandat. U šali je od komšija dobio nadimak Veliki brat, i to s pravom, jer on „poznaje svakog stanara u dušu".
- Zajedno krečimo hodnike, o svemu se dogovaramo i pravimo planove. Ne plaćamo održavanje zgrade, već smo krov dali pod kiriju operaterima mobilne telefonije, a fasade izdajemo velikim firmama za reklame i bilborde. Od rente se održava cela zgrada. Sve je čisto i pod konac. Imali smo i ranije dobre predsednike, ali boljeg od Zorana do sada nismo birali. Kad sijalica u hodniku pregori, on je za pola sata zameni - kaže Radoslav Ilić, koji već trideset pet godina živi u najvišem soliteru u Kragujevcu.
Na ulazu u hodnik stoji spisak svih stanara, telefoni važnih službi u gradu i obaveštenje političkim partijama s moblom da ne lepe predizborne plakate na stakla i zidove zgrade. Osim osnovnih pogodnosti, koje bi trebalo da se podrazumevaju, stanari ove višespratnice imaju privilegiju da besplatno gledaju 30 kanala na kablovskoj televiziji.
- Imamo sopstvenu kablovsku mrežu i satelit, tako da stanari ne moraju da se izlažu dodatnim troškovima. Preko 60 kompjutera u zgradi je umreženo, imamo svoj sajt i četiri veb-kamere. Preko globalne mreže svako od naših u belom svetu, ko se uželeo Lepenice, može uživo da je vidi. Kamere ujedno služe i kao video-nadzor, tako da je ovde poslednja krađa bila pre osam godina - kaže Zoran Jovanović.
Svako ko se useli u zgradu, prvo upoznaje predsednika Zorana. Razmene brojeve telefona, dobijaju uputstva o osnovnim pravilima ponašanja. Da svi to poštuju, vidi se po tome što u hodniku nema nijednog papirića ili opuška. Kada se u soliteru rodi dete, odmah svi dolaze na čašćavanje. Ljiljana Đukić je prošlog meseca dobila unuka. Kaže da je sa komšijama cele noći slavila.
- Sjatili su se ovde kod mene da čestitaju prinovu. Ovaj soliter je specifičan po tome što smo zajedno i u dobru i u zlu - kaže Ljiljana.
Na kraju svake školske godine stanari za sve učenike, koji ovde žive ili dolaze u goste kod baka i deka, organizuju zabavu. Ispred solitera postave zvučnike i tada počinje žurka, a stariji sede na klupama i uživaju u ružičnjaku. Ispred solitera je uređeno dečje igralište, klackalica, ljuljaške i tobogan, koje su sami napravili i redovno ih farbaju. Juče su prekopavali zemlju da poseju travu.
Pre dve godine slavili su i rođendan solitera. Uz jelo i piće proslavili su dan kada su se pre 40 godina uselili. U goste su pozvali poštara Paju, koji više od tri decenije raznosi poštu, rejonske policajce, liftadžiju Mitra, alpiniste koje čiste prozore, vatrogasce koji su u ovoj zgradi samo jednom gasili požar, i to kada su bile restrikcije struje.
Svi pamte Erika
U soliteru još pamte Erika Jorgensena, koji je radio u Danskom savetu za izbeglice. Iznajmio je stan i tu proveo nekoliko godina. Otišao je oduševljen prisnošću i urednošću u zgradi.
- Bio je oduševljen komšijskim odnosima. Nije mogao da veruje da ljudi na ovako malom prostoru mogu tako dobro da se druže. I sada često zove iz Danske da se raspita kako smo, a na vebsajtu ostavlja poruke i fotografije - kaže Zoran Jovanović.
