Izvor: Politika, 01.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velike zaplene droge potresaju podzemlje
Policija je u Srbiji tokom poslednje tri godine oduzela čak 1.315 kilograma heroina. – Krijumčarenje kokaina u porastu
U prvoj polovini ove godine srpska policija je u 2.086 akcija zaplenila 411 kilograma droge, od čega 170 kilograma heroina i osam kilograma kokaina. Zaplenjeno je i 206 kilograma marihuane, 138 grama hašiša i 5.020 tableta ekstazija. Ivan Brandić, načelnik Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja narkotika u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << MUP-a Srbije, kaže za "Politiku" da je policija već tradicionalno orijentisana na borbu protiv trgovine heroinom, koji se balkanskim putem droge krijumčari u države EU.
Tako je u poslednje tri godine u Srbiji zaplenjeno 1.315 kilograma heroina. Poređenja radi, za isto vreme naši susedi i zemlje u regionu zajedno su zaplenili 635 kilograma heroina.
– Srbija je lider u regionu kada je reč o suzbijanju trgovine narkoticima. Nijedna međunarodna razmena podataka ne može da prođe bez naše policije. Oko 75 odsto zaplena droge u Srbiji rezultat je operativnosti i saznanja stečenih koordinisanim radom policije unutar MUP-a, ali i saradnjom sa drugim zemljama. U 25 odsto slučajeva policija slučajno zapleni drogu rutinskim pregledom na graničnim prelazima – kaže Brandić.
Velika količina zaplenjene droge je, prema rečima našeg sagovornika, poreklom sa Kosmeta, što predstavlja svojevrstan problem ne samo za Srbiju već za ceo region i zapadnu Evropu.
– Kosovo i Metohija je veliki "magacin" droge koja se krijumčari iz Turske, preko Bugarske. Međutim, ne postoje precizni podaci o švercu droge na teritoriji ove srpske pokrajine. Problem je u tome što srpska policija nema nadležnost na Kosmetu, već sarađuje sa Unmik policijom. Mi razgovaramo, ali nema razmene operativnih podataka i konkretnih rezultata zaplene narkotika na Kosmetu. Policija Unmika ne razume jezik lokalnog stanovništva i ne shvata da je Albancima na Kosmetu trgovina narkoticima posao od kojeg žive – objašnjava Brandić.
Sudeći prema statističkim podacima, napominje Brandić, u porastu je krijumčarenje kokaina preko srpske zemlje. Tako je 2005. godine zaplenjeno 5,3 kilograma ove droge, da bi već sledeće godine policija oduzela čak 12 kilograma. Za samo šest meseci ove godine zaplenjeno je oko osam kilograma.
– Kokain je droga bogatih i uglavnom je u tranzitu preko Srbije ka zemljama EU, Skandinaviji i Velikoj Britaniji. Kuriri ga prenose avionima iz Južne Amerike i to u fabrički izrađenim koferima napunjenim drogom. Osim vazdušnim putem, kokain se švercuje i preko luka – crnogorske, italijanskih, španskih, grčkih, a odnedavno je za narkodilere "zanimljiva" Luka Konstanca u Rumuniji – objašnjava Brandić.
Heroin, za razliku od kokaina, stiže sa druge strane sveta, iz Avganistana i Irana. Srbija se nalazi na centralnom "balkanskom putu" heroina, preko kojeg prođe 80 odsto od ukupno proizvedene količine ove droge. U našoj zemlji, kako kaže Brandić, ostaje svega deset odsto ove droge koja se miksuje, dok ostalo odlazi na zapad gde je na ceni "čista" droga.
U prvom polugodištu srpska policija otkrila je dve veće grupe narkodilera. Podnete su 2.432 krivične prijave za krivično delo neovlašćene proizvodnje, držanja i prodaje narkotika. Svaka veća zaplena droge uzrokuje potres u kriminalnom miljeu. Droga, odnosno novac, često su uzrok vatrenih obračuna narkogrupa u Srbiji. Brandić kaže da, kada je reč o trgovini narkoticima, granice ne postoje.
– U Srbiji se grupe organizuju uglavnom po vrstama droge, jedne "rade" kokain, druge heroin ali ima onih koje se bave trgovinom i rasturanjem nekoliko vrsta narkotika. Imaju bar pet članova, a uglavnom ih je mnogo više. Specifično za sve njih je što postoje delovi grupe koji su locirani u zemljama porekla droge i zaduženi su za nabavku. Veze kriminalaca, čiji je osnovni interes novac, funkcionišu odlično i kod njih su nacija, vera i politika u drugom planu. Deo kriminalne organizacije čine kuriri zaduženi za transport. Na kraju, deo grupe rastura drogu i prodaje – objašnjava naš sagovornik.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 01.08.2007.]
