Izvor: Blic, 13.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veća prava haškim optuženicima
Veća prava haškim optuženicima
BEOGRAD - Predlozi dva zakona o saradnji SRJ sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, koje je Demokratska stanka Srbije podnela saveznom i republičkom parlamentu, predviđaju iste oblike saradnje s Tribunalom kao i zakonski projekat radne grupe koju je formirao bivši savezni ministar pravde Momčilo Grubač. Najznačajnije je da i predlozi DSS, poput nesuđenog Grubačovog zakona, sadrže odredbu o izručenju, odnosno predaji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << okrivljenih domaćih i stranih državljana Hagu.
Međutim, pravni eksperti Koštuničine stranke uneli su rešenja koja u postupku predaje okrivljenom pružaju veća prava i mogućnosti za odbranu. Istovremeno, zakonopisci su u odnosu na raniji projekat suzili ovlašćenja Tribunala, pa njegovi predstavnici na teritoriji SRJ mogu da preduzimaju istražne radnje samo zajedno sa domaćim organima i prema domaćim propisima.
Zakonski predlog, koji bi na saveznom nivou trebalo da reguliše osnove saradnje sa Tribunalom, sadrži najokvirnija i najopštija pravila o oblicima saradnje, kao i objašnjenja šta se pod tim podrazumeva. Tako u članu 4 ovog predloga stoji da se 'saradnja ogleda u omogućavanju predstavnicima Tribunala da učestvuju u preduzimanju istražnih radnji usmerenih na otkrivanje krivičnih dela iz nadležnosti Tribunala, pružanju pravne pomoći Tribunalu, izvršenju presuda Tribunala u Jugoslaviji...'.
Sledeći član predviđa da predstavnici Haškog suda 'mogu zahtevati da, radi otkrivanja krivičnih dela iz nadležnosti Tribunala ili učinioca, na teritoriji SRJ preduzimaju saslušanja osumnjičenih, optuženih, oštećenih, svedoka i veštaka, obdukciju i ekshumaciju, prikupljanje obaveštenja od građana, prikupljanje materijalnih dokaza i razgledanje i prepisivanje isprava'. Međutim, u istom članu haškim službenicima se postavlja i ograničenje, pa istražne radnje na teritoriji SRJ mogu da preduzimaju pod uslovom da to čine zajedno sa našim organima i uz primenu i poštovanje naših propisa.
U slučajevima kada Hag traži da mu se ustupi krivični postupak koji se vodi u SRJ, projekat DSS predviđa rešenje koje se sigurno neće dopasti ljudima iz Tribunala. Naime, u članu 7 piše: 'Ako Tribunal zahteva ustupanje krivičnog postupka koji se vodi pred saveznim organom ili predaju okrivljenog koji je u nadležnosti saveznog organa, shodno tome se primenjuju propisi republike članice koji su povoljniji po okrivljenog.'
Predlog saveznog zakona predviđa i mogućnost da haški osuđenici posle pravosnažne presude kaznu izdržavaju u našim zatvorima.
Projekat koji pretenduje da postane republički zakon konkretnije uređuje postupke saradnje s Hagom i njegove odredbe važiće za svakog ko se nađe na teritoriji Srbije, bez obzira na državljanstvo. Najviše prostora posvećeno je predaji okrivljenog Hagu, a u ovom postupku primenjivalo bi se domaće pravo. Zahtev za predaju okrivljenog mora biti uredan i mora da sadrži potvrđenu optužnicu Tribunala sa dokazima koji ukazuju na osnovanu sumnju da je okrivljeni počinio neko krivično delo iz nadležnosti Haškog suda, kao i naredbu za hapšenje okrivljenog. Ako je zahtev neuredan, Vrhovni sud Srbije ga dostavlja Saveznom ministarstvu pravde, koje ga, zatim, prosleđuje Tribunalu da bi otklonio nedostatke.
Uredan zahtev za izručenje Savezno ministarstvo pravde šalje okružnom sudu, a ovaj sud upoznaje okrivljenog sa sadržinom zahteva i potom ga ispituje o svim okolnostima značajnim za odlučivanje u ovom postupku. Značajno je da okrivljeni i njegov branilac, prema ovom predlogu, mogu predložiti da se izvedu i novi dokazi, posebno ako idu u prilog odbijanju zahteva.
Predstavnicima Tribunala se daje pravo da prisustvuju izvođenju dokaza i da, uz odobrenje suda, postavljaju pitanja i daju predloge. Ali, ovo pravo sud može i da uskrati u slučajevima kada nadležni državni organ podnese dokazni materijal iz koga proizilazi da bi prisustvo haških istražitelja moglo da šteti bezbednosti ili odbrani države. Na ovakvu odluku okružnog suda predstavnici Tribunala mogu u roku od tri dana da se žale Vrhovnom sudu Srbije.
Kada okružni sud donese rešenje kojim utvrđuje da su ispunjeni uslovi za izručenje, okrivljeni, njegov branilac i javni tužilac imaju pravo žalbe Vrhovnom sudu Srbije, petnaest dana posle prijema rešenja. Prvostepeno rešenje Vrhovni sud može da potvrdi, preinači, ili ukine. Ova sudska instanca može i da vrati predmet na ponovni postupak ako smatra da treba da se izvedu još neki dokazi koji su značajni za odlučivanje.
Pošto primi pravosnažno rešenje kojim je sud utvrdio da su ispunjeni svi uslovi za izručenje, Republička vlada odlučuje o predaji okrivljenog Hagu. Vlada može da odbije predaju čak i kad su ispunjeni uslovi za ekstradiciju, ukoliko oceni da bi to moglo da škodi zemlji. Vlada može i da privremeno odloži predaju, ako je 'kod okrivljenog nastupila neka ozbiljna bolest ili za to postoje drugi značajni razlozi'. Odluku Vlade o predaji okrivljenog Hagu izvršava MUP, a o tome ona preko Saveznog ministarstva obaveštava Tribunal.
Kada se radi o istražnim radnjama koje zahteva Tribunal, one mogu biti preduzete kada se s tim saglasi Vrhovni sud Srbije. On može i da uskrati ovu saglasnost ako nadležni državni organ pismeno podnese uverljiv dokaz da bi preduzimanje takvih radnji moglo da šteti bezbednosti ili odbrani zemlje. Istovremeno, Vrhovnom sudu se dozvoljava i da povuče saglasnost, ako predstavnici Tribunala ne preduzimaju istražne radnje zajedno sa domaćim organima, ne poštuju domaće propise ili primenjuju silu, pretnju, obmanu ili neko drugo pravno nedozvoljeno sredstvo. Ako se pri preduzimanju istražnih radnji pojavi potreba da se nekome ograničavaju prava i slobode priznati ustavom, zakonom ili međunarodnim aktom, predstavnici Tribunala i domaćih organa zajednički podnose Vrhovnom sudu Srbije zahtev za njihovu primenu. Na odluku Vrhovnog suda kojom se ovaj zahtev prihvata ili odbija, nije dopuštena žalba ni prigovor.
Prilikom postupanja po zahtevu Tribunala da mu se ustupi krivični postupak koji se vodi pred našim sudom, Predlog republičkog zakona predviđa ista pravila koja važe i za predaju okrivljenog Hagu. Kada Vlada odobri ustupanje, postupak pred domaćim sudom se prekida i okrivljeni se predaje Tribunalu. M. Ilić Pritvor do šest meseci
Prilikom odlučivanja o zahtevu za izručenje stražni sudija može okrivljenom da odredi pritvor do dva meseca. Posle toga o ovoj meri odlučuje veće okružnog suda. Prema ovom zakonskom predlogu, pritvor može da traje najduže šest meseci. Po isteku ovog roka 'okrivljeni se obavezno pušta na slobodu, ako pre toga nije predat Tribunalu, ili pušten na slobodu.'
