Izvor: Blic, 05.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vatrogasci bez vode, izbeglice bez doma
Vatrogasci bez vode, izbeglice bez doma
BEOGRAD - Mario Slavović (40) je poginuo, a više od 200 izbeglica ostalo je bez smeštaja u požaru koji je juče ujutru uništio hotel u selu Čortanovci, dvadesetak kilometara od Novog Sada. U nekadašnjem hotelu 'Naftagasa', koji je pretvoren u kolektivni izbeglički centar, izgorele su sve sobe na prvom i drugom spratu, dok je prizemlje uništeno vodom i neuslovno je za život ljudi.
Požar je, prema nezvaničnim informacijama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izbio oko 2 sata ujutru u sobi Slavovića na prvom spratu. - Mario je živeo sam. Dosta je pio, imao mentalne probleme i jedva se kretao jer je bio poluparalisan. Najverovatnije se u njegovoj sobi zapalila grejalica i to je izazvalo požar. Naša soba je tačno iznad njegove, osetili smo vatru oko 2 sata i izašli na terasu. Pokušali smo da ugasimo požar, ali nije vredelo. Istrčali smo napolje, nismo uspeli ništa da ponesemo i sve je izgorelo. Neki drugi stanari čuli su Slavovićevo zapomaganje, ali nisu mogli da mu pomognu jer je vatra bila prevelika - pričaju za 'Blic' stanari hotela Zoran Mijić i Miroslav Krunić, prijatelji Slavovića.
Prema rečima stanara hotela, jedna vatrogasna kola iz Inđije stigla su pola sata po izbijanju plamena, ali nisu uspeli da ga ugase jer im je ubrzo nestalo vode. I u samom hotelu je ubrzo po izbijanju vatre nestalo vode i struje. Nešto kasnije, vatrogascima iz Inđije u pomoć su stigle kolege iz Novog Sada i Sremske Mitrovice i zajedno su uspeli da lokalizuju požar tek ujutru, s početkom kiše. I juče se iz pojedinih delova hotela mogao videti dim.
Đorđe Repić, zadužen za pitanja smeštaja izbeglica u opštini Inđija, rekao je da se požar širio munjevito, tako da su stanari hotela uspeli samo da istrče napolje u papučama i pidžamama.
- Ti ljudi ostali su i bez smeštaja i bez garderobe, bez ičega - kazao je Repić.
On je kritikovao vatrogasnu službu, rekavši da se na njihov dolazak čekalo čitavih 40 minuta.
- Da su bili malo revnosniji, dosta stvari bi bilo spaseno - ocenio je Repić. Z. Dojić Većina izbeglih neće iz Čortanovaca
Željko Trbojević, član Izvršnog odbora SO Inđija, izjavio je za 'Blic' da većina izbeglica odbija da napusti Čortanovce.
- Najveći problem je s licima čija deca idu u školu i koja rade u Inđiji ili Novom Sadu. Oni se nekako snalaze i njima je teško da napuste Čortanovce. Problem je i što je dosta njih rodbinski povezano, tako da ne žele da se razdvajaju. Njih 40 je mlađe od 18 godina. Mi kao opština možemo ponuditi privremeno rešenje za nekoliko narednih dana, ali većina odbija ono što smo ponudili. Njihov zahtev svodi se na to da im se trajno reši stambeno pitanje - ističe Trbojević.
Prema njegovim rečima, Izvršni odbor je dao nalog da se isprazni osnovna škola u Krčedinu, kako bi se smestile izbeglice. U školi su postavljeni kreveti i dušeci, a organizovana je i kuhinja. Trbojević kaže da se opštini i na lokalnu radio-stanicu javljaju ljudi koji nude pomoć u hrani i smeštaju. Javio se i Sreto Pećanac, zakupac motela 'Lovac', koji je za nekoliko dana ponudio besplatni smeštaj i hranu za 40 izbeglica.
U beogradskoj kancelariji Visokog komesarijata za izbeglice, 'Blicu' je rečeno da je hotel 'Čortanovci' bio najveći kolektivni izbeglički centar u Vojvodini, u kome je povremeno bivalo i po 270 ljudi, a u trenutku požara 250. Prema informacijama UNHCR, hotel se najverovatnije zapalio zbog dotrajalih električnih instalacija koje su bile vrlo opterećene, jer su izbeglice u hotelu i same spremale hranu.
Vesna Petković iz informativne službe UNHCR rekla je za 'Blic' da je juče ujutru oformljen krizni štab za pomoć izbeglicama.
- Jedan deo ljudi smešten je po okolnim vikendicama, a ostali bi trebalo da se smeste u desno krilo hotela koje nije izgorelo i u gimnastičku salu obližnje osnovne škole - kaže Petkovićeva, dodajući da UNHCR ima spremne krevete, dušeke i ćebad za ove ljude. N. R. - R. M. Pobegli u pidžamama
U zadimljenoj sali nekadašnjeg restorana hotela u Čortanovcima, juče se izbegličkim porodicama obratio Bojan Anđelić, pomoćnik republičkog komesara za izbeglice, koji im je rekao da niko neće ostati bez krova nad glavom i da će najverovatnije biti prebačeni u kolektivne smeštaje u Krnjači, Zrenjaninu, okolini Obrenovca i Doljevcu kod Niša.
Dok čeka da vidi gde će dobiti smeštaj, Snežana Čučuk kaže da je s dvoje dece ostala bez ičega, ali da ne želi da ide iz Čortanovaca. - Vatra je izbila u trećoj sobi od naše i pobegli smo u pidžamama. Ćerka mi je otišla u jednu kuću da se ogreje a sin je u kolima. Muž i majka su mi sahranjeni u Čortanovcima, a deca ovde idu u školu. Nisam zaposlena, ali sam ovde imala prijatelje koji su mi pomagali. Bolje da smo svi izgoreli u tom hotelu, nego sada ponovo da se selimo u Doljevac kod Niša - kaže Snežana Čučuk.
Dušanka i Mika Pjevalica ne znaju šta da rade i da li da prihvate preseljenje. Njihov sin Đura uspeo je posle dugo vremena da nađe privremeni posao u Novom Sadu. Gazda mu je obećao da će ga možda zaposliti za stalno, ali u spaljenoj sobi je nemoguće živeti.
- Sedam godina smo proveli ovde i prilagodili se. Đura je radio u Inđiji, pa u Novom Sadu. Gde je sad taj Doljevac? Ako odemo tamo, od posla nema ništa. Dajte nam malo hrane i ostajemo ovde - kažu Pjevalice.
Nedaleko od stola na kojem su službenici Komesarijata za izbeglice pravili raspored premeštaja, plakale su Tina Ačaković i njena petogodišnja ćerka. Devojčica je jecala zato što joj je vatra progutala igračke, a majka zato što ne može da joj pomogne.
- Istrčale smo iz sobe praznih ruku. Živela sam u Sarajevu i radila kao kuvarica, ali sam morala da pobegnem 1992. godine. Do pre godinu i po dana stanovala sam privatno, ali više nisam mogla jer nisam imala posao. Došla sam u ovaj hotel i tek što smo se prilagodili, a ponovo smo sve izgubili. Ne znam šta ćemo i gde ćemo - kroz plač priča Ačakovićeva. Z. D.
