Izvor: Politika, 23.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vatra odnosi živote
U toku prošle godine u ugostiteljskim objektima u Srbiji desio se 221 požar, dok je u 2006. godini taj broj iznosio 204, a u 2005. godini 195
Kafić „Landž” u kojem je u noći između subote i nedelje osmoro ljudi poginulo u požaru, nije se vodio kao ugostiteljski objekat već kao stambeni. Upravo zbog toga nije ni stvoren preduslov da ovaj prostor obiđe nadležna inspekcija za protivpožarnu zaštitu. Samim tim, nadležni u kafiću nisu obezbedili ni osnovne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mere zaštite od požara, što je dovelo do tragične smrti osmoro mladih ljudi.
Pomoćnik ministra Predrag Marić, načelnik Sektora za zaštitu i spasavanje MUP-a Srbije, kaže za „Politiku” da i manji objekti, kakav je bio kafić „Landž” imaju obavezu da urade projekat adaptacije prostora prema propisima.
– Prema važećem zakonu, da je „Landž” prijavljen kao ugostiteljski objekat, projektant njegove adaptacije bio bi u obavezi da primeni odgovarajuće standarde koje bi ocenjivao opštinski organ uprave. Postoji akt kojim se objekti manji od 150 kvadratnih metara, kao što su recimo ugostiteljski, razvrstavaju u četvrtu kategoriju ugroženosti od požara, što znači da moraju da obezbede određene protivpožarne mere. Uglavnom se polazi od toga da su oni izgrađeni na bazi postojećih tehničkih standarda za zaštitu od požara – objašnjava Marić.
Da je bio prijavljen kao ugostiteljski objekat i adaptiran u te svrhe, „Landž” bi između ostalog morao da ima sigurnosno osvetljenje, uređaje i opremu za gašenje požara, kao i obezbeđen prolaz za evakuaciju ljudi i imovine. Pored toga, nikako ne bi smeo da na zidovima ima lako zapaljivu jamboliju. Ovo su samo neke od mera protivpožarne zaštite čije se neprimenjivanje nažalost pokazalo kao kobno.
– Imamo određenu dinamiku inspekcijskog nadzora koju primenjujemo kada je reč o ugostiteljskim objektima. U svakom slučaju preduslov da inspektor obavi nadzor je da se taj objekat kod pravnih lica vodi kao prisutan, što u slučaju kafića „Landž” nije ispunjeno. Intenzivniji nadzor ovih objekata obavlja se naročito pred novogodišnje i božićne praznike. Nadzorom nisu obuhvaćeni samo kafići, klubovi i restorani, već i diskoteke. To se kontinuirano radi godinama. Posledice vršenja tog nadzora su od zabrane obavljanja delatnosti do nalaganja određenih mera i izricanja prekršajnih kazni – napominje Marić.
Prema rečima našeg sagovornika, u toku prošle godine u ugostiteljskim objektima u Srbiji izbio je 221 požar, dok je u 2006. godini taj broj iznosio 204, a u 2005. godini 195.
– U oblasti zaštite od požara situacija je takva da ima oko 100 važećih propisa. Problem je što većina nije usklađena sa standardima Evropske unije, kao i činjenica da je postojeća zakonska regulativa pravljena za državu koje više nema. Važeći Zakon o zaštiti od požara datira iz 1988. godine. Tek 6. februara ove godine usvojen je Pravilnik o sadržini i načinu izrade tehničke dokumentacije za objekte visokogradnje, čime je stvorena prava spona između Zakona o planiranju i izgradnji i budućeg zakona o zaštiti od požara, u smislu postupanja naših inspektora oko davanja saglasnosti na projekat o zaštiti od požara – objašnjava Marić.
Marić kaže da su „tri zakona zadatak za ovu godinu”.
– Pored zakona o zaštiti i spasavanju, plan je da do juna bude gotov predlog zakona o zaštiti od požara. Sa druge strane, postoji inicijativa vlade da se izvrši prevođenje i priprema za primenu evropskih normi i standarda u Srbiji. To je najjednostavniji način da se svi tehnički propisi koji su sad na snazi zamene evropskim, a taj proces zahteva određeno vreme. Osim toga, do kraja godine planiramo i zakon o prometu eksplozivnih materija – najavljuje naš sagovornik.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 24.02.2008.]
