Izvor: Blic, 21.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzimali 10.000 evra za lažni posao
Uzimali 10.000 evra za lažni posao
- Poverovala sam u obećanje da ću brzo dobiti posao medicinske sestre u Austriji i ostala bez 1.500 evra, auta i bez posla u državnoj ustanovi. Sama sam kriva što sam pristala da ceo život okrenem naglavačke. Tek kada sam sve to učinila, shvatila da nikada više neću videti čoveka koji me je prevario - priča za 'Blic' M. J. (30) iz Novog Sada, jedna u nizu žrtava prevaranata koji se kriju iza primamljivih oglasa za zapošljavanju u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << inostranstvu.
Niko u Srbiji pouzdano ne može da proceni koliko je onih koji su nasamareni na ovaj način ili na slične načine, ali u policiji i nadležnom Ministarstvu rada potvrđuju da je prevarantskih oglasa po novinama sve više i da svi prevaranti operišu na isti način.
- Osim sklapanja igračaka u kući, trenutno oni najčešće nude radove na građevini u inostranstvu, kao i branje pomorandži u Grčkoj. Obično se oglašavaju u štampi, ali i na televiziji - kaže za 'Blic' Zoran Kovačević, inspektor odseka za suzbijanje prevara i falsifikata beogradske policije.
Članarina za prevaru
Pomenuta priča M. J. je tipičan primer prevare. Zainteresovani za posao se prvo javi na oglas iza kojeg stoji samo broj mobilnog i sa oglašivačem dogovori susret, obično u kafiću. 'Poslodavac' zatim pokaže žrtvi zahteve za dobijanje viza koje nije teško nabaviti, uzme od nje od 300 do 2.500 evra i posle toga nestane bez traga.
Neki od prevaranata, objašnjava Kovačević, 'posluju' i preko navodnih agencija za zapošljavanje. Zainteresovani građanin je obavezan da 'agenciji' za članarinu plati 10 evra i dodatni iznos u dinarima. To je zapravo cena falsifikovanih radnih knjižica za nezaposlene, jer bez ovog dokumenta ne mogu da dobiju vizu. Kada posle izvesnog vremena postanu nervozni i pokušaju da se raspitaju o obećanom poslu, telefon agencije po pravilu ostane nem. Oni retki koji dođu do adrese 'agencije' tamo zatiču zaključana vrata stana jer su ga prevaranti već napustili i novac poneli sa sobom.
Kazne
- Dešavalo se da ljudi daju i po 10.000 evra da bi dobili radnu vizu za SAD ili Kanadu. Bilo je i slučajeva da cela porodica želi da ode u Grčku, da bi brala pomorandže, radila u ugostiteljstvu ili na građevini i to za platu od oko 1.200 evra. Mnogi su dali otkaze u firmama, pozajmili pare da bi obezbedili sve što im treba za put i na kraju ostali bez ičega, na ulici - navodi Kovačević.
U razbijanje ovih novih prevarantskih mreža uključeno je i Ministarstvo za rad.
- Svaki put kada vidimo sporan oglas zatražimo ispitivanje legalnosti agencije. Nelegalne agencije se zatvaraju ili kažnjavaju - kaže Tatjana Prijić iz Ministarstva.
Ona napominje da je dozvola za rad agencije prvo što treba da se proveri. A ako je bilo šta sumnjivo, u priču treba uključiti i policiju. Sa njom se slažu i u MUP-u.
Zoran Kovačević apeluje na građane da se ako primete bilo šta sumnjivo u ponudama odmah obrate policiji.
- Građani treba da prijave i prevare od dvadesetak evra, a ne samo one veće od 15.000 dinara, koje inače gonimo po službenoj dužnosti - kaže Kovačević.
H. Dunđerov - N. Jovanović - A. Adžić Agencije sa dozvolom za rad
U Beogradu je registrovano 13 agencija za zapošljavanje: 'HR Consalting' DOO, IRS, 'Pobednik O.Z.B.', 'E-Search', 'Hill international', 'BC Biznis kontakt Gajić Ljubomir', 'Adecco employment agency', 'Palilula', 'RC Internacional recruitment CO', 'K3 karijere trećeg milenijuma', 'Dekra zapošljavanje' DOO, 'Komet medija' i 'Simex' DOO.
Dve agencije registrovena su u Novom Sadu - 'Sitter' DOO i 'Goldman' DOO. Ostale registrovane agencije su: 'Empirium' iz Novog Pazara, 'Omicrom euploment' iz Kraljeva, 'Perspektiva' iz Kragujevca, 'Elan-line' iz Pirota, 'Adut centar' iz Paraćina, DOO 'Link group' iz Zemuna, 'B i S Internacional' iz Pančeva, 'Groš' iz Lazarevca, 'Inoberza' iz Kragujevca, 'SOZ+' iz Niša, 'Omega' iz Užica i 'Čalex' iz Petrovca na Mlavi. Zakon ne dozvoljava uzimanje novca
Rada Katić, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, upozorila je da po zakonu agencije za zapošljavanje ne smeju da uzimaju novac od stranke koja traži posao.
- Kada izađemo na teren da bismo proverili da li je određena agencija naplaćivala uslugu traženja posla od nezaposlenog, nailazimo uvek na istu stvar. O tome u agencijama sklanjaju dokumentaciju - objašnjava Katićeva i dodaje da je u poslednje vreme proveren rad 10 agencija koje nisu imale dozvolu za rad.
- Pet smo uspeli da privedemo pravoj nameni, a pet smo zatvorili - priča Katićeva.
