Izvor: Blic, 13.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uslovne presude u korist kriminalaca
Uslovne presude u korist kriminalaca
BEOGRAD - U jeku najava predstojećih promena Krivičnog zakona Republike Srbije, koje bi trebalo da obuhvate i promenu visine kazne za pojedina krivična dela, jedan od nosilaca funkcije javnog tužioca mr Goran Ilić ističe da to 'neće do kraja rešiti probleme, jer dobar deo njih leži i u načinu na koji sudovi odmeravaju kazne'.
- Procenat izrečenih zatvorskih kazni u beogradskim opštinskim sudovima, danas, kada se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << suočavamo sa takozvanim strukturalnim kriminalom, u ukupnom broju osuđujućih presuda niži je nego sedamdesetih godina kada je kriminal bio marginalna pojava. Dakle, umesto da se na povećanje kriminaliteta reaguje strožom kaznenom politikom, dešava se obrnuto - izriču se uslovne osude - kaže Ilić, javni tužilac Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, dodajući da ni tužilaštvo 'nije bez krivice u svemu tome'.
Ilustracije radi, Ilić navodi da se zatvorska kazna u beogradskim opštinskim sudovima izriče u oko 20 odsto slučajeva, što znači da se preostali procenat odnosi na uslovne osude. On napominje da je 'slika kaznene politike sudova u Srbiji prilično šarolika, jer u manjim gradovima ima opštinskih sudova koji presuđuju i 50 odsto zatvorskih kazni', što je, kako kaže, 'isto anomalija, jer proizilazi da je kriminal u manjim mestima ‘društveno opasniji’. pa treba izricati strože kazne'.
- Ovakva kaznena politika stvorila je krivična dela čije se činjenje 'isplati'. Recimo, ako neko učini delo iznude, što je pravni naziv za 'uterivanje duga', i tako naplati i ono što mu se ne duguje. Pritom, navodni dužnik i njegova porodica se izlažu raznim zlostavljanjima. Kada se ta osoba izvede pred sud, ukoliko ranije nije osuđivana, ima dobre izglede da dobije uslovnu osudu - napominje Ilić.
Naš sagovornik kaže da bi pored promena na zakonodavnom planu trebalo da dođe i do promena u samoj primeni Krivičnog zakona. On kaže da razloga za ovakvu kaznenu politiku ima više i kao jedan od poznatih navodi loš materijalni položaj pravosuđa što slabi motivaciju sudija i tužilaca, ali, izričit je Ilić, 'za to nema opravdanja'.- Da bi se izricale strože kazne trebalo bi, pre svega, smanjiti broj krivičnih dela. Neka bi trebalo brisati iz Krivičnog zakona, jer se po merilima javnog i privatnog morala takva ponašanja ne mogu smatrati protivpravnim - kaže Ilić i kao primer navodi kockanje 'koje je kažnjivo po zakonu dok, s druge strane, svuda ima kladionica i drugih mesta gde se organizuju razne igre na sreću, a u suštini se radi o kockarnicama'.
Pored toga, on smatra da bi neka dela trebalo pretvoriti u prekršaje i privredne prestupe. Kao primer navodi nehatno ugrožavanje javnog saobraćaja, sa lakim povredama kao posledicom, koje je, kaže, 'veoma često u sudskoj praksi, a trebalo bi da bude lakši delikt'.
- Ne bi se moglo reći da su KZ SRJ i Srbije blagi. Ipak, ima pojedinih krivičnih dela, poput onih protiv izbornih prava i slobode izjašnjavanja, za koja su, po mom mišljenju, propisane preblage kazne. Setite se samo izborne krize iz 1996. godine, kada je Prvi opštinski sud u Beogradu dobrim delom svojim odlukama menjao izbornu volju građana, ili odluke Savezne izborne komisije u izborima od 24. septembra 2000. godine, koje su zemlju dovele na ivicu građanskog rata - kaže Ilić i tvrdi da se za ova dela moraju propisati strože kazne. K. K.
