Izvor: Politika, 30.Apr.2010, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Usaglasićemo naše pravosuđe sa evropskim

U nekoliko najvećih sudova u Srbiji povećaćemo broj sudija. – Najveći broj kritičara je bio na vlasti do 2000. godine i vrlo dobro pamtimo stanje u pravosuđu iz tog vremena. – Sramno je da neko ide i snima ljude po gradu, kao Bata Stojković u Kovačevićevom „Balkanskom špijunu”. – Zar da Brankica Stanković živi u vanrednom stanju

Reforma pravosuđa, nesvakidašnje sudske presude, polemike oko daljeg razvoja našeg pravnog sistema, pretnje visokim zvaničnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – sve su to pitanja za koja je Snežana Malović, ministarka pravde Srbije, pravi sagovornik.

Da li postoje konkretne zamerke Evropske komisije na reizbor? Šta konkretno radite da ispravite greške na koje je ukazala Evropska komisija?

Prioritet Srbije je članstvo u Evropskoj uniji i svesni smo da naše pravosuđe mora biti potpuno usaglašeno s pravosuđem zemalja EU. Održali smo brojne sastanke s predstavnicima Evropske unije, dobili smo dobronamerne sugestije koje se u najvećoj meri odnose na obrazloženja neizabranim kandidatima, kao i na veću transparentnost postupka. U tom smislu su, prvo, Državno veće tužilaca, a potom i Visoki savet sudstva doneli paket mera koje su usaglašene sa sugestijama Evropske komisije. Proces reforme pravosuđa je živa stvar, pažljivo analiziramo situaciju na terenu i spremni smo da probleme otklonimo. Naravno da ih u tako velikom zahvatu ima, jer je uspostavljen novi sistem sudstva, ali, s druge strane, postoji volja svih koji nose najveći teret reforme da takve stvari otklonimo. Bolje je sada imati stalni dijalog sa Evropskom komisijom i strukovnim udruženjima i prilagođavati prilike u pravosuđu evropskim standardima, nego da se pravosuđe nađe na putu Srbije ka Evropi. Ja to, kao ministarka pravde, neću dozvoliti. Spremni smo da, sve do otvaranja 23. poglavlja pregovora za ulazak Srbije u Evropsku uniju, radimo zajedno sa evropskim ekspertima, kako bismo izbegli svaku moguću grešku. Želimo da naučimo nešto na primeru Hrvatske gde je Evropska komisija takođe izrazila zabrinutost za stanje u pravosuđu, ali u nešto kasnijoj fazi. Dakle, hoćemo probleme da otklonimo sada, a ne da ih ostavljamo za narednu fazu evropskih integracija. Napomenula bih da ćemo ovog meseca imati sastanak na ministarskom nivou s predstavnicima EU na kome će biti dogovoreni dalji koraci važni za reformu. 

Hoće li reforma biti nastavljena u smislu povećanja broja sudija?

Imajući u vidu da nije bilo moguće utvrditi tačan broj predmeta, jer su jedni podaci dolazili od sudova, drugačiji od Vrhovnog suda Srbije, a izveštaji te dve instance razlikovali su se od podataka kojima je raspolagalo Ministarstvo pravde, postoji mogućnost da će se u nekim sudovima broj sudija povećati. Pažljivo analiziramo situaciju na terenu, a do juna ćemo prvi put imati sve predmete u Srbiji zavedene u jedinstvenom kompjuterskom programu, tako da ćemo na osnovu broja, vrste i težine predmeta moći da donesemo odluku da li je potrebno povećati broj sudija. Prema prvim informacijama o radu sudova, o povećanju broja predmeta može se eventualno govoriti samo u nekoliko najvećih sudova u Srbiji, kao što je slučaj u Prvom osnovnom i Višem sudu u Beogradu.

Šta se nalazi na kompakt diskovima koji su dostavljeni neizabranim sudijama na njihov zahtev?

Visoki savet sudstva nije odlučivao samo a osnovu tih podataka, već na osnovu originalnih materijala koji su dobijeni od predsednika sudova, a tek pošto je završen proces opšteg izbora sudija, ta dokumentacija je prekucavana i snimana na disk. Međutim, rad Visokog saveta sudstva nije dobro koristiti u političke svrhe, to su nezavisni organi koji su temelj pravosuđa. U njima sede ljudi koji imaju više iskustva nego svi članovi cele opozicione političke elite i najboljih pravnika u Srbiji, svetu pa i šire.

Šta građani mogu da očekuju od reformisanog pravosuđa?

Reforma je skup mera, promena pravosudnog sistema, zakona, unapređenje sudske uprave. Smatram da su dva najveća problema, sa stanovišta građana, upravo bili dugotrajni sudski postupci i nedovoljna efikasnost prilikom izvršenja sudskih odluka. Sasvim je sigurno da je reformom pravosuđa onemogućeno da sudski postupci traju neprimereno dugo, zbog čega se veliki broj građana žalio i Ustavnom sudu, ali i Evropskom sudu za ljudska prava. Postupci će ubuduće trajati najviše do godinu dana u krivičnim i dve godine u parničnim materijama, što je praksa u drugim evropskim zemljama. Ujedno, i problem dugog trajanja izvršenja sudskog postupka će usvajanjem izmena i dopuna ZIP koje se očekuje uskoro, biti uspešno rešen. Srbija više neće biti zemlja u kojoj se na izvršenje u proseku čeka oko 500 dana, dok u EU izvršenja traju najduže 30 do 40 dana. Za mene je posebno važno da se u predstojećem periodu vrati poverenje građana u sudstvo i očekujem da će svojim radom, rezultatima i autoritetom reformisano sudstvo ovo poverenje ponovo uspostaviti. Svaki početak je težak, ali ne smemo posustati.

Ekonomska kriza u Srbiji je, prema mnogim ocenama, na kraju. Kakve efekte će reforma pravosuđa imati na ekonomski razvoj Srbije?

Žao mi je što je ova važna tema nekako uvek bila zapostavljena, a upravo je reforma pravosuđa jedan od ključnih segmenata za ekonomski razvoj Srbije. Uz adekvatno zakonodavstvo, efikasno sudstvo, ambijent za poslovanje domaćih i stranih kompanija biće unapređen, što je najbolji osnov za dalje privlačenje stranih investicija koje znače nova radna mesta za građane Srbije. Kompanije koje posluju u Srbiji, a pre svega strane koje nameravaju da posluju u Srbiji, moraju imati pravnu sigurnost koja, primera radi, podrazumeva i nepovredivost ugovora i sposobnost sudova da sprovedu odluke. Takođe, reformisano pravosuđe će zasigurno efikasnije rešavati slučajeve kada su u pitanju krivična dela korupcije koja mogu biti prepreka daljim stranim ulaganjima.

Srpska napredna stranka je započela žestoku kritiku reforme pravosuđa. Kako to komentarišete? I mnogi drugi govore o propustima i greškama prilikom opšteg izbora sudija.

Zanimljivo je ko govori o greškama i propustima i kakvim se interesima oni koji to čine rukovode. Najveći broj kritičara je bio na vlasti do 2000. godine i vrlo dobro pamtimo stanje u pravosuđu iz tog vremena. Sto pedeset nemačkih maraka je bila sudijska plata, a politička elita je, po sistemu 2:1, birala sudije podobne Miloševićevoj i Šešeljevoj politici. Tada su i ljudi iz SNS-a bili ministri i potpredsednici vlade. Kritike opšteg izbora dolaze od opozicionih političkih stranka, ali i od onih koji se rukovode ličnim interesima, a cilj im je da ovaj izuzetno važan i neophodan reformski proces dovedu u pitanje, zanemarujući pri tom interese celokupne zajednice. Igraju na nezadovoljstvo neizabranih, koji se sada, kako čujem, učlanjuju u SNS. Očigledno je da je SNS u potpunosti usmeren na izazivanje prevremenih parlamentarnih izbora i destabilizaciju postojećih političkih prilika i da pri tom ne bira sredstva. To je legitiman politički cilj i deo političke borbe.

Međutim, postoji crvena linija, a to je poštovanje institucija ove zemlje. Niko ne sme na takav način govoriti o predsednici Vrhovnog kasacionog suda. Pošto inicijativa s milion potpisa građana nije dala željeni rezultat, naprednjaci su pokrenuli kampanju diskreditacije procesa reforme pravosuđa, kao jednog od ključnih reformskih projekata u Srbiji, verovatno procenjujući da je će ovaj napad dati željene rezultate. Smatram da je ova kampanja apsolutno neprimerena, odnosno nedopustiv i zlonameran način da ostvarite neke svoje političke ciljeve.

I sam Vladimir Cvijan, koji je bio upotrebljen u ovoj kampanji, rekao je da će prošle sedmice dostaviti dokaze za svoje tvrdnje. Gde su? Osim stalnih napada u „Pravdi” na Natu Mesarović i mene, koju posredno uređuje SNS, ne vidim ništa konkretno. Sramno je da neko ide i snima ljude po gradu, kao Bata Stojković u Kovačevićevom „Balkanskom špijunu”. Prosto, to je ispod svakog nivoa i zaista sam zgrožena takvim postupcima gospodina Cvijana. Srpsku naprednu stranku i mogu da shvatim. Cvijan je iskorišćen u dnevno-političke svrhe.

Da li je Ministarstvo pravde kao izvršni organ, na bilo koji način, u sukobu sa sudskom vlašću s obzirom na to da su predstavnici Ministarstva pravde javno komentarisali odluku sudije Jelene Milinović da odbaci optužnicu protiv šestorice navijača Partizana zbog pretnji upućenih novinarki B92 Brankici Stanković?

Smatram da bi svi, a pogotovo advokati, trebalo da budu upoznati sa Zakonom o sudijama i nadležnostima Ministarstva pravde. Ministarstvo pravde nije nikada, niti će ubuduće komentarisati sudske postupke koji su u toku i sudske presude, ali i te kako ima nadležnost da podnese kako inicijativu za razrešenje sudije, tako i disciplinsku prijavu da se preispita da li je sudija postupao po zakonu. Važno je naglasiti kako ne bi bilo nedoumica da disciplinski postupak sprovodi disciplinski tužilac koji je sudija, a da same sudije odlučuju o eventualnom izricanju sankcije. Nadležnosti su jasne i sukoba u tom pogledu ne može biti. U konkretnom slučaju, mi smo naglasili da ćemo podneti inicijativu VSS-a.

Kako komentarišete različitu sudsku praksu kada su u pitanju pretnje upućene Stankovićevoj?

Znate, postoji nezavisno sudstvo i nezavisno novinarstvo. Postoji i pravo na život i rad novinarke Brankice Stanković. Nažalost, u Srbiji imamo mnogo opomena iz prošlosti. Da li se sećate jednake reakcije pravosudnih organa u slučaju „Bagzi” i njegovog puštanja iz pritvora? Da li treba da vas podsećam na posledice? Danas Brankica Stanković živi u vanrednom stanju. Da li treba neko da je ubije da bismo zaključili da smo pogrešili? To je moje mišljenje kao građanina Srbije, a svakako da je najvažnija stvar u sistemskom smislu nezavisnost sudstva i pravo sudija da donese odluku. Postoji dvostepenost u postupanju i zato treba prepustiti pravosuđu da donese svoju konačnu odluku. Međutim, postoje i druge vrednosti koje država mora da štiti, a to je pre svega pravo na život. Jedan od najvećih problema u postupanju srpskih sudova je bila različita sudska praksa i upravo zbog toga smo reformom pravosuđa koncentrisali sudove, tako da postoje četiri apelaciona suda, koja faktički funkcionišu tek nekoliko meseci, i oni će upravo imati zadatak da ujednačavaju sudsku praksu. Mogu samo da konstatujem da smo svi odgovorni za stanje u društvu, a poziv na ubistvo novinarke jeste nešto strašno i nešto čemu se mora stati na put.

Mnogo se govorilo o pretnjama koje su upućivane Vama, specijalnom tužiocu Miljku Radisavljeviću, pripadnicima BIA i MUP-a, pa čak i o promeni Vašeg mesta stanovanja. Da li promena adrese znači da država nije u mogućnosti da zaštiti predstavnike vlasti?

Naravno da ne, sve mere predostrožnosti u smislu bezbednosti pojedinih funkcionera koje se preduzimaju znače samo da smo ozbiljna država, da je Srbija platila veliku cenu ubistvom premijera 2003. godine i da nećemo dopustiti destabilizaciju države. Logično je da nadležne službe odrede koje objekte je lakše obezbeđivati što im omogućuje da svoj posao rade na najbolji mogući način, a naša je obaveza da te odluke poštujemo. Kriminalci su ti koji su u strahu i koji svakodnevno menjaju prebivalište, tako da mi nastavljamo da radimo svoj posao. Borba protiv organizovanog kriminala je tek počela i mislim da će kriminalci menjati prebivalište jer će svi oni koji pljačkaju narod, kupuju narko-novcem njihova dobra, truju našu decu drogom po ulicama biti hapšeni i procesuirani. Srbija je evropska zemlja i na braniku je upravo takvih vrednosti. Ovde nema mesta za kriminal.

Miroslava Derikonjić

[objavljeno: 01/05/2010]

Nastavak na Politika...

SrbijaNet.rs: Malović: Pravosuđe Srbije mora biti usklađeno sa onim u EU