Izvor: Politika, 20.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uputstvo za puštanje Kuma
Izjave bivšeg ministra policije pokrenule su lavinu pitanja i odgovora o događajima iz prošlosti
– Predložila sam ukidanje pritvora Miletu Lukoviću Kumu 2001. godine tek pošto mi je Rade Terzić, tadašnji okružni javni tužilac u Beogradu, izdao "obavezno uputstvo" – rekla je juče za "Politiku" Biljana Radovanović, četvrti opštinski tužilac u Beogradu, potvrđujući informacije iz medija da se bivši okružni tužilac poslužio svojim autoritetom kako bi "privoleo" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nižeg po rangu službenika da pripadnika "zemunskog klana" pusti na slobodu. Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum bili su u pritvoru zbog sumnje da su učestvovali u otmici Miroslava Miškovića.
Radovanovićeva objašnjava zašto je bila prisiljena da posluša Terzića iako je ona smatrala da Luković treba da ostane u pritvoru:
– Zakon o javnim tužilaštvima predviđa da, ukoliko ne postoji saglasnost višeg i nižeg tužioca u pogledu nekog pitanja u konkretnom slučaju, niži tužilac pismeno "traži" od višeg da mu formalno "naredi" donošenje određene odluke. Tako je bilo i u ovom slučaju. Nisam se slagala da Luković bude pušten, pa sam od Terzića, tražila da mi pošalje takozvano "obavezno uputstvo". Čim je ono stiglo, predložila sam Četvrtom opštinskom sudu da Lukoviću ukine pritvor, što je sud i učinio.
Iako je od puštanja Mileta Lukovića na slobodu prošlo gotovo šest godina, priča o ovom događaju aktuelizovana je posle izjave Dušana Mihajlovića da je puštanjem Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma na slobodu "utrt put atentatu na premijera Đinđića".
– Dušan Spasojević, Mile Luković, braća Aleksandar i Miloš Simović i Vladimir Milisavljević uhapšeni su u maju 2001. godine u Parizu zbog posedovanja falsifikovanih pasoša – navodi Biljana Radovanović i dodaje: – Pritvor koji im je određen zbog ovog krivičnog dela je produžen zbog sumnje da su učestvovali u otmici Miroslava Miškovića. U dopisu koji mi je Terzić dostavio navodi se da će se, po predlogu branioca okrivljenih Lukovića, Milisavljevića i braće Simović za ukidanje pritvora, četvrti opštinski tužilac saglasiti sa predlogom da se na slobodu pusti samo Luković. Taj dopis postoji u spisima predmeta. Da nije tako bila bih u zatvoru.
Na pitanje kako to da se u uputstvu ne pominje ime Dušana Spasojevića, četvrti opštinski tužilac je rekla da je "on pre ovoga pušten na slobodu".
– Ne sećam se tačno okolnosti pod kojima je Spasojević pušten na slobodu. Da bih vam odgovorila na ovo pitanje neophodno je da pregledam spise predmeta, a to u ovom momentu nije moguće. Zaista ne bih ništa govorila na pamet – rekla je Biljana Radovanović.
Za razliku od četvrtog opštinskog tužioca, tadašnji okružni tužilac Rade Terzić nije želeo da komentariše ni navode Dušana Mihajlovića, ni tvrdnje Radovanovićeve u vezi sa "obaveznim uputstvom".
– Ne bih se upuštao u priču Dušana Mihajlovića – rekao je Terzić za "Politiku". – Jedini osnov za određivanje i ukidanje pritvora su zakonski uslovi. Posebno ne bih komentarisao to "obavezno uputstvo". Samo ću da kažem da sud i tužilaštvo imaju obavezu da poštuju zakon. A, i od tog događaja je prošlo šest godina.
"Politikin" sagovornik iz Udruženja tužilaca Srbije, koji je želeo da ostane anoniman, tvrdi da je izdavanje "obaveznih uputstava" u praksi izuzetno retko. Kako objašnjava, u slučaju da smatra da je uputstvo nezakonito, "niži" tužilac ima pravo žalbe o kojoj odlučuje Republičko javno tužilaštvo.
Rade Terzić je na čelo Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu postavljen 2001. godine. Ostavku podnosi 25. marta 2003. godine iz, kako je rekao, "ličnih razloga". Na dan njegove ostavke, tadašnji premijer Zoran Živković saopštava da je uhapšena osoba koja je pucala na Zorana Đinđića, a istražni organi pronalaze pušku "hekler i koh G3" iz koga je pucano na premijera. Istoga dana Duško Maričić je razrešen dužnosti komandanta Jedinice za specijalne operacije, a jedinica je rasformirana.
M. Derikonjić
--------------------------------------------------------------------------
Proveriti izjave Mihajlovića
Zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Žarko Obradović zatražio je juče u parlamentu da se republički javni tužilac oglasi povodom izjava bivšeg ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića o sprezi vlasti i mafije, u vreme dok je bio "prvi policajac" Srbije, od januara 2001. do marta 2004. godine.
Obradović je zatražio da tužilac poslanicima dostavi informaciju "šta je tačno ili nije tačno" u Mihajlovićevom intervjuu dnevnom listu "Pres", kao i da Mihajlović objasni ko su to "prijatelji, a ko neprijatelji naroda" i ko je to uticao na rad tužilaštva. Mihajlović je u intervjuu "Presu" i u emisiji "Poligraf" Televizije B92 izneo nepoznate detalje koji su prethodili ubistvu premijera Zorana Đinđića i posle tog događaja, i govorio o ulozi pojedinih državnih činovnika i članova "zemunskog klana". Bivši ministar unutrašnjih poslova izjavio je da je njegov poraz kao ministra to što su vođe "zemunskog klana" Dušan Spasojević i Mile Luković pušteni iz zatvora pošto su uhapšeni zbog otmice biznismena Miroslava Miškovića. "Njihovo puštanje iz zatvora je moj poraz, ali i poraz policije i države. Taj potez otvorio je prostor pobuni JSO i kapitulaciji vlade. Tom kapitulacijom utrt je put i atentatu na premijera", rekao je Mihajlović u intervjuu listu "Pres". Mihajlović je dodao da mu se u "greške" ubraja to što je Spasojevića i Lukovića uhapsio "bez znanja onih koji su sa njima sedeli i vladali Srbijom". Mihajlović je Televiziji B92 rekao i da je nekadašnji šef vladinog Biroa za informisanje Vladimir Beba Popović, stvorio "paralelnu vlast" koja je dovela do ubistva premijera Đinđića. Posebno je važno da javnost u Srbiji konačno sazna ko je Spasojevića i Lukovića posle hapšenja pustio na slobodu, kako je obustavljen postupak koji je protiv njih započet i da li je neko iz vrha tadašnje vlasti umešan u to, izjavio je juče istim povodom portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović, uz ocenu da Mihajlovićeve izjave "zaslužuju pažnju". "Pošto se radi o bivšem ministru policije, takve tvrdnje ne smeju da ostanu bez reagovanja nadležnog tužilaštva, jer Mihajlović otvoreno postavlja pitanja ko je pustio na slobodu odgovorne za ubistvo premijera", rekao je tim povodom Mladenović.
Tanjug
-------------------------------------------------------------------------
Povlenska beleška
U knjizi "Povlenske magle i vidici" Dušan Mihajlović objavio je belešku o saslušanju "Svedoka", neidentifikovanog pripadnika "zemunskog klana" privedenog u akciji "Sablja". "Svedok" je tvrdio da se Ljubiša Buha angažovao oko puštanja Dušana Spasojevića na slobodu, i da se posebno brinuo da krivična prijava protiv osumnjičenih za otmicu Miroslava Miškovića ne ode u Okružni sud. Na sve načine on je nastojao da za nju bude zadužen beogradski Četvrti opštinski sud.
– Oko toga je pomogao Rade Terzić preko Čede Jovanovića – navodi Mihajlović u knjizi. – Spominjao se i drugi čovek. Dok je trajala istraga u Četvrtom opštinskom sudu, Ljubiša Buha je tražio svedoke, razgovarao sa njima i odvodio ih u sud da daju iskaze. Buhi je bilo izuzetno važno da što pre iz pritvora izvuče Dušana Spasojevića.
Isto lice reklo je policiji i da su Spasojevića, dok je bio u pritvoru u Centralnom zatvoru, često bez dozvole, preko upravnika posećivali Buha i Čedomir Jovanović. Pošto je zadržavanje Spasojevića u pritvoru potrajalo, "Svedok" je Jovanoviću servirao priču prema kojoj Spasojević "hrani mnoge ratnike i da će oni, ako ne puste Dušana "oplesti" po Jovanoviću.
– Ubrzo posle toga Dušan je pušten iz pritvora. Posle toga je Dušan preuzeo da što pre iz pritvora izvuče saučesnike – navodi se u knjizi.
U službenoj belešci MUP-a Srbije, koju je Mihajlović u knjizi citirao, piše da je "Svedok" tvrdio da je Čeda Jovanović često dolazio u Šilerovu i da o tome postoje video snimci.
[objavljeno: 20.06.2007.]
