Izvor: S media, 02.Sep.2010, 13:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upotreba tajne službe
Za vreme vladavine Josipa Broza Tita tajna služba beležila intrige koje je kasnije koristila za ucenjivanje visokih funkcionera i privrednika. Uvek je UDBA bila jača od Centralnog komiteta. Služba likvidirala državne neprijatelje, kaže za S media portal advokat Dragoljub Todorović.
Kada bi dosijei i arhive tajne službe bili dostupni javnosti možda bismo saznali mnogo toga što je godinama, pa i decenijama, skrivano. Postoje, međutim, i mišljenja da otvaranje dosije >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ne bi donelo ništa epohalno i da bi mnogima moglo da napravi probleme. Posebno bi bilo osetljivo razgolititi saradničku mrežu službe u malim mestima u kojima svako svakoga poznaje. No, ni to nije dovoljan razlog da se najzad ne raskrsti sa misterijama koje arhivi službe bezbednosti kriju.
„Dok je bio predsednik Savezne Republike Jugoslavije, Dobrica Ćosić je uzeo svoje dosijee od tajnih službi Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije i o tome pisao u knjizi ’Piščevi zapisi’. Ali, naveo je da iz Srbije nije dobio ništa“, kaže za S media portal advokat Dragoljub Todorović.
Ubistva s potpisom UDBA
Direktor marketinga zagrebačke naftne industrije „INA“ Stjepan Đureković ubijen je 2. jula 1983. godine u Nemačkoj. Ubistvo koje je organizovala Služba državne bezbednosti vođeno je pod šifrom „Operacija Dunav“. Đureković je 1982. godine emigrirao u Nemačku u kojoj se povezao sa Hrvatskim nacionalnim odborom. Pre nego što će pobeći iz zemlje, govorilo se da je mogao da bude nezgodan svedoka u procesu protiv sina Mike Špiljka, nekadašnjeg visokog funkcionera SKJ i organa Federacije. Posle Đurekovićevog ubistva, njegov sin Damir odlazi u Kalgari zbog straha za svoj život. Pronađen je mrtav 10. septembra 1987. godine.
Ustaškog zapovednika logora Jasenovac, za koga su tvrdili da je esktreman sadista i mentalni bolesnik, Maksa Luburića ubio je agnet UDBA Ilija Stanić. Luburić je ubijen u svojoj vili u Šaniji 20. aprila 1969. godine idarcima metalnom štanglom u glavu i sa više uboda nožem u grudi.
Surovo je likvidiran i Andrija Lončarić, bivši četnički komandant i osnivač Srpskog oslobodilačkog pokreta Otadžbina u SAD. Lončarićevo unakaženo telo policija je pronašla 9. marta 1969. godine u Aveniji Filipa Augusta 92 u Parizu. Istraga je utvrdila da je ubijen četiri dana ranije udarcima satarom u glavu. Ubijen je za račun tajne službe.
Dragiša Kašiković, jedan od lidera srpske političke emigracije u Čikagu, ubijen je po nalogu službe 1977. godine a 1994. godine ustanovljena je nagrada koja nosi njegovo ime i dodeljuje se svake godine.
Za vreme vladavine Josipa Broza Tita tajna služba beležila je intrige koje je kasnije koristila za ucenjivanje visokih funkcionera i privrednika. U to vreme najveći državni neprijatelji bili su disidenti Dobrica Ćosić, Borislav Mihajlović Mihiz, Milovan Đilas i ostali. „Lažni disidenti“, dodaje Todorović.
„Tajna služba u Srbiju uvek je bila jaka, uvek je UDBA bila jača od Centralnog komiteta, osim možda za vreme Marka Nikezića i Anta Markovića. Ovu našu službu niko ne dira a do sada je mnogo toga propušteno. Pesimista sam da će išta uskoro da bude urađeno u vezi sa tim. Služba je i dalje mnogo jaka, videli ste ovo sa sudijama šta je rađeno, dostavljani su tajni podaci o pojedinim sudijama koji su korišćeni u njihovom izboru“, kaže Todorović.
„Služba je koristila kriminalce i emigrante za likvidaciju političke emigracije, ljotićevaca, nedićevaca, četnika i ustaša. Radili su za nju i Željko Ražnatović Arkan i Đorđe Božović Giška, Dragan Malešević Tapi... „Služba je u inostranstvu ubila onog Đurekovića iz „INA“, pa Vjekosava Maksa Luburića, Lončarića, Dragišu Kašikovića...“, navodi Todorović.
Todorović kaže i da je veoma interesantno da niko iz jedinica Željka Ražnatovića Arkana do sada nije nigde odgovarao ni za šta.
„Arkan je direktno sarađivao sa DB-om preko Milorada Ulemeka Legije, Jovice Stanišića i Frenkija Simatovića. Osuđeni su pripadnici jedinica ’Škorpioni’, ’Žute ose’, ’Šakali’, ’Dušan silni’, ’Beli orlovi’... a niko od Arkanovih ’Tigrova’. Interesantna je i uloga Jedinice za specijalne operacije koja je delovala u ratu u Bosni pod pokroviteljstvom DB-a“, rekao je Todorović.
Uloga tajne službe obelodanjena je donekle u presudama za ubistvo Ivana Stambolića, četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali i atentat na Vuka Draškovića u Budvi. U periodu kada su izvršeni ti zločini, služba je korišćenja u svrhu očuvanja tadašnjeg režima i pozicija vlasti. Po načinu rada nije se razlikovala od mnogih tajnih službi bivši komunističkih zemalja koje nisu doživele transformaciju i reformu. Kao što je uostalom bilo u svim onim zemljama koje nisu imale prerogative države i ličile su na provizorijum.
Dejan St. Jeremić
