Izvor: Politika, 10.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulazak u sivu budućnost
U Zabeli – u samici, prostoriji ne većoj od šest-sedam kvadrata, sa betonskim podom, smešteni su krevet, sto, stolica i paravan iza kojeg se nalazi plastična kofa, improvizacija toaleta
Požarevac – Zbog težine, ali i bremena koje skriva iz svojih kuta, metalna kapija Kazneno-popravnog zavoda Zabela, nedaleko od Požarevca, sporo se otvarala. Mučni zvuk njene škripe, ali i neobjašnjivog osećaja zbog onoga što ćemo videti kada prekoračimo prag, samo na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trenutak prekida njena jarkonarandžasta boja. Kome je uopšte i zbog čega palo na pamet da kapiju odene baš u tako, radosno, ruho?! Zar nije mislio da će onom koji posle izrečene presude pređe njen prag dani prolaziti mučno, a da će ih tek katkad presecati davna sećanja i buduća nadanja.
– Ovo je posao koji razdire dušu – tiho, gledajući čas u zemlju, čas u nas, prozbori jedan od zatvorskih čuvara.
I zaista. Iza narandžastih vrata je drugi svet. Tamne, velike zgrade, prozori sa debelim rešetkama, a na pojedinim krovovima bodljikave žice savijene ukrug. Laganim koracima i s neobjašnjivom jezom u srcu obilazimo zatvorski krug.
– Kao što vidite, osuđenicima je na raspolaganju sportski centar – pokazujući rukom na terene i otvoreni bazen objašnjava Dejan Novaković, zamenik upravnika Zabele. – Ovaj bazen osuđenici koriste tokom leta, a tu su i tuševi sa toplom vodom čije je izvorište van zatvorskih zidina. Pravo da koriste terene imaju svi osuđenici, i to po rasporedu koji se pravi unapred. Čak se organizuju i takmičenja između osuđenika različitih paviljona. Trudimo se da im, koliko je to moguće, olakšamo izdržavanje kazne.
A da li je moguće olakšati teskoban život nekome ko robija 40 godina, verovatno niko ne zna. Pa, čak ni sami osuđenici.
– U sklopu zatvora nalazi se i biblioteka sa preko 5000 naslova – nastavlja Novaković, kao da želi da nas uveri da u Zabeli nije sve baš tako crno kao što se priča. – Zakonom je predviđeno da svako osuđeno lice, jednom u tri meseca, sme da koristi takozvane posebne prostorije. U njima vreme može da provodi sa suprugom, venačnom ili nevenčanom. I to tri sata. One koji to zasluže primernim ponašanjem nagrađujemo vanrednim posetama. Da bi očuvali bračnu zajednicu.
Problem je, naglašava naš sagovornik, što zatvor, uprkos dobroj saradnji sa Ministarstvom zdravlja, nema stalnu lekarsku ekipu. Gotovo da nema onih, kaže, koji bi da zasnuju radni odnos i leče zatvorenike. Nije popularno, ističe. Zbog toga su nadležni u ovom kazneno-popravnom zavodu bili primorani da angažuju lekare iz požarevačke gradske bolnice. Oni rade po podne, a pre podne o osuđenicima brine lekar opšte prakse. Lekari specijalisti dolaze po potrebi.
– Organizujemo edukaciju osuđenih lica. Do sada je održano desetak predavanja na temu HIV-a i polno prenosivih bolesti – navodi Novaković.
U zatvorskom krugu, nedaleko od ozloglašenog sedmog paviljona, nalazi se učenička radionica. Osuđenici okupljeni oko velikih čeličnih mašina, gledaju kroz odškrinuta vrata.
– Trenutno je u Zabeli na izdržavanju oko 1300 lica, od kojih je oko 300 osuđenika u otvorenom delu. Sve preko ovog broja bilo bi previše. Evo, vidite, imaju i crkvu – pokazuje rukom naš sagovornik na drvena vrata sa velikim krstom.
Posle nekog vremena šetnje pred nama je „čuveni” sedmi paviljon. Najozloglašeniji i najbolje čuvan. U njemu je trenutno oko 230 osuđenika, od kojih neki izdržavaju najteže kazne. Na levom zidu, tik uz sama ulazna vrata, zalepljeno je obaveštenje o prijavljivanju za besplatne akcije.
– Evo pogledajte kako izgleda samica – kažu nam čuvari dok teškim ključevima otvaraju vrata jedne od njih.
Ne progovaramo. Ono što smo videli nas je zateklo. U prostoriji, ne većoj od šest-sedam kvadrata, sa betonskim podom, smešteni su krevet, sto, stolica i paravan iza kojeg se nalazi plastična kofa, improvizacija toaleta. „Nameštaj” nalikuje onom bolničkom. A i paravan.
Uz opasku izrečenu više sebi u bradu, nego naglas, zaključujemo da ovo nije dostojno čoveka.
Ispred svake sobe u sedmom paviljonu stajala je plava plastična kesa za smeće. I na svakoj je zalepljen broj sobe. Kao da je ljudima ovde bitno hoće li smeće bacati u svoju ili tuđu kesu.
Još nošeni utiskom iz sedmog paviljona prelazimo u potpunu suprotnost. U deo Zabele namenjen licima osuđenim za organizovani kriminal i ratne zločine. Ali on je – prazan.
– Deo zatvora u koji bi trebalo da budu smeštena lica osuđena za organizovani kriminal i ratne zločine još nije u upotrebi jer nije donet zakon koji bi to regulisao – objašnjava naš sagovornik.
Tu smo i završili obilazak. Ubrzanim koracima grabimo ka izlazu. Da što pre iza sebe ostavimo taj neki, drugi svet.
----------------------------------
Obezbeđenje
Kazneno-popravni zavod Zabela poznat je kao jedan od najbolje čuvanih u Srbiji, a sada je iz njega gotovo nemoguće pobeći. U zatvor je stigla nova sigurnosna oprema najnovije tehnologije, kojom je pokriven svaki ćošak. Novi sistem u Zabeli obuhvata blindirana vrata s rendgenskim prolazom, ukupno 250 sigurnosnih kamera i kontrolnu sobu iz koje se prati svaki kutak zatvora.
Video nadzorom nisu obuhvaćene jedino ćelije, jer zatvorenici imaju pravo na privatnost.
-------------------------------------
Srpski Alkatraz
Poseban deo za lica osuđena za organizovani kriminal i ratne zločine je impozantna dvospratna građevina, koja se prostire na 2.200 kvadratnih metara, ima sve uslove da opravda epitet najbezbednijeg zatvora na Balkanu. Opasan je debelim zidinama visokim šest metara po kojima šetaju stražari, neprekidno je pokriven video nadzorom i ima zasebni kuhinju, prostoriju za posete, trpezariju, vešeraj i bolnicu, tako da najpoznatiji srpski kriminalci, koji bi već narednih dana mogli da budu prebačeni ovde, neće imati nikakvog kontakta sa ostalim osuđenicima Zabele. Specijalni paviljon ima i zasebnu lekarsku ordinaciju, biblioteku i laboratoriju, odvojeno dvorište za šetnju, sa koševima za basket. Prilikom poseta zatvorenici će od „gostiju” biti odvojeni neprobojnim staklom, a moći će da komuniciraju sa njima telefonom. Osuđenici ovog dela Zabele, čiji će svaki korak danonoćno putem stotinu video kamera pratiti straža na velikim „plazma” ekranima, neće imati mogućnost da se susretnu sa pripadnicima svoje kriminalne grupe. Mislilo se i na bezbednost stražara, pa se prilikom projektovanja ovog objekta vodilo računa da straža na svakom spratu u slučaju pobune može neprobojnim vratima da se potpuno izoluje i sačeka pojačanje. „Alkatraz” će moći da primi oko 120 zatvorenika.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 11.05.2008]
.jpg)
