Izvor: Politika, 20.Sep.2011, 19:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uhapšeno pet oficira JSO
Policija, po nalogu specijalnog tužioca, privela Veselina Lečića, Miću Petrakovića, Dragoslava Krsmanovića, Vladimira Potića i Dragišu Radića zbog pobune „crvenih beretki” u novembru 2001. godine
Petorica bivših oficira Jedinice za specijalne operacije uhapšena su juče po podne pod sumnjom da su učestvovala u organizovanju pobune „crvenih beretki”, u novembru 2001. godine. Kako saznajemo, po nalogu specijalnog tužioca, privedeni su Veselin Lečić (51), nekadašnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pomoćnik komandanta JSO zadužen za kontraobaveštajni sektor, a sada pripadnik Bezbednosnoinformativne agencije, dvojica sadašnjih pripadnika Žandarmerije Mića Petraković (39) i Dragoslav Krsmanović (53), Vladimir Potić (37), žandarm iz Protivterorističke jedinice i DragišaRadić (53), penzioner.
Akcija je i dalje u toku, a sprovode je operativci Službe za borbu protiv organizovanog kriminala.
Pripadnici JSO blokirali su „hamerima” i pod punom ratnom opremom most „Gazela” u ranim jutarnjim časovima 12. novembra 2001. godine. Povod za pobunu, kako je saopšteno iz komande JSO u Kuli, bilo je hapšenje braće Predraga i Nenada Banovića, optuženih za ratne zločine u Hagu, odnosno to što „crvene beretke”, navodno, nisu znale koga hapse.To naređenje jeizazvalo revolt u jedinici, koja je smatrala da je izmanipulisana.
U vreme pobune JSO na mestu komandanta te jedinice bio je Duško Maričić (koji sada služi kaznu od 35 godina zatvora zbog ubistva Ivana Stambolića), ali je zapravo prvi čovek bio Milorad Ulemek Legija, penzionisani pukovnik MUP-a. Na mestu Maričićevog zamenika bio je Zvezdan Jovanović, koji je kasnije osuđen kao čovek koji je pucao u Đinđića.
Komanda i pripadnici JSO koji su do tada strogo vodili računa da se ne pojavljuju u medijima, na autoputu su snimljeni kamerama, a javnosti su se obraćali saopštenjima u kojima su naveli da je razlog protesta to što su bili izmanipulisani lažnom naredbom o hapšenju kriminalaca.
JSO je tražio smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, kao i to da jedinica bude stavljena pod komandu premijera. Taj zahtev nije prihvaćen ali je vlada Zorana Đinđića kapitulirala pred zahtevom jedinice za smenom Gorana Petrovića, tadašnjeg načelnika Resora državne bezbednosti i njegovog zamenika Zorana Mijatovića, u čijem je sastavu funkcionisao JSO.
Umesto njih dvojice, na rukovodeća mesta u tadašnjem RDB dovedeni su Andreja Savić i Milorad Bracanović. To je, po oceni Srđe Popovića, advokata porodice Đinđić, koji je zajedno sa kolegom Radivojem Paunovićem tražio proširenje optužnice i na pobunu, bio zapravo uvod u atentat na Zorana Đinđića.
Advokat Srđa Popović podneo je ranije Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal krivične prijave protiv umešanih u oružanu pobunu Jedinice za specijalne operacije, novembra 2001. godine kojom je obuhvaćen i tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica. Krivične prijave su podnete protiv nekadašnjih komandanata JSO Milorada Ulemeka i Dušana Maričića, članova komande JSO Veselina Lečića i Zvezdana Jovanovića. Popović je podneo prijavu i protiv tadašnjeg načelnika Uprave vojne bezbednosti generala Ace Tomića.
Kao organizatori pobune navedeni su Ulemek, Maričić, Jovanović i Lečić, a objašnjena je i uloga vođe kriminalnog „zemunskog klana” Dušana Spasojevića. Koštunici se prijavom pripisuje da, suprotno Ustavu SRJ, nije ugušio oružanu pobunu, a Tomiću podstrekivanje, obećanjem da se vojska neće mešati.
Krivična prijava tereti Milorada Ulemeka, Zvezdana Jovanovića, Dušana Maričića i još četvoricu pripadnika komande nekadašnje JSO da su u novembru 2001. organizovali pobunu. Prijava se odnosi i na Vojislava Koštunicu, jer, kako se navodi, kao predsednik Jugoslavije nije iskoristio svoje ustavne nadležnosti i nije izdao naredbu vojsci da tu pobunu uguši, kao i na Acu Tomića koji je u to vreme bio načelnik Uprave vojne bezbednosti jer je komandantu JSO dao garancije da se vojska u pobunu neće mešati. Kasnije se ispostavilo da hapšenje braće Banović nije bio pravi razlog pobune, već najava rasformiranja jedinice i mogućnost slanja pripadnika u Hag.
U vreme održavanja pobune JSO, politički protivnici premijera Đinđića okarakterisali su taj događaj kao protest. Vojislav Koštunica, tada predsednik SRJ, izjavio je da je protest naoružanih specijalaca identičan štrajku lekara u belim mantilima.
Veselin Lečić saslušan je kao svedok na suđenju za ubistvo premijera Đinđića. On je tvrdio da su odluku o izlasku na „Gazelu” doneli sami pripadnici JSO i da nije postojala naredba komande, niti politički uticaj. Blokada mosta usledila je, kako je rekao, pošto je premijer Đinđić odbio da smeni ministra policije, već samo načelstvo RDB.
Mićo Petraković, koji je 2003. godine prešao u Žandarmeriju, gde radi kao instruktor taktike i Dragoslav Krsmanović, bivši pomoćnik komandanta za logistiku, kasnije zamenik načelnika Centra za obuku MUP-a u Novom Sadu, takođe su svedočili na suđenju, ali su se njihovi iskazi uglavnom odnosili na zbivanja u centru JSO uoči atentata na premijera. Obojica su posvedočili da su 11. marta, dan pre atentata, Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović bili u centru JSO u Kuli, gde je bila organizovano skakanje padobranom.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 20.09.2011.
