Izvor: Blic, 27.Mar.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uhapšeni Šuvaković, Pantović, Lončar, Sekulić, Janković, Mitrović,
Uhapšeni Šuvaković, Pantović, Lončar, Sekulić, Janković, Mitrović, Višnjić i general Ćurčić
BEOGRAD - Pripadnici MUP Srbije uhapsili su juče Uroša Šuvakovića, bivšeg visokog funkcionera Državne bezbednosti i funkcionera SPS, Danila Pantovića, bivšeg generalnog sekretara Saveznog ministarstva za inostrane poslove, i Miloša Lončara, donedavno direktora DIPOS - a, a istražni sudija im je odredio pritvor zbog zloupotrebe službenog položaja i prekoračenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ovlašćenja.
Tomislav Janković, višegodišnji direktor Zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije, Radoslav Sekulić, vlasnik firmi koje su bile ekskluzivni snabdevači VMA lekovima, primarijus dr Nikola Mitrović, bivši direktor Institita za onkologiju i radiologiju i Zoran Višnjić, direktor 'Medifarma' takođe su juče privedeni i predati istražnom sudiji, a kako 'Blic' saznaje, general policije Nikola Ćurčić u pritvoru se zbog zloupotrebe službenog položaja nalazi od subote.
Svetski elektronski mediji javili su da 'ova hapšenja predstavljaju novi pokušaj reformističkih lidera u Srbiji da otkriju i prekinu veze između organizovanog kriminala i starog režima.
Čovek za vezu DB sa SPS
Uroš Šuvaković, nekadašnji visoki funkcioner SPS, bio je po svemu sudeći glavna veza doskorašnje vladajuće kolicije i Službe državne bezbednosti. Prema nedavno objavljenim dokumentima, Šuvaković je bio zaposlen u SDB od 27. novembra 1998. do 30 oktobra 2000. godine, kada ga je ponovo preuzeo Glavni odbor SPS.
U dokumentu o zapošljavanju navodi se da je Šuvaković u SDB bio zaposlen kao specijalni savetnik, s obzirom na to da je diplomirao na Fakultetu političkih nauka kao politikolog za društveno političke odnose. Dokument o preuzimanju su potpisali Gorica Gajević, tadašnji generalni sekretar SPS, i Vlajko Stojiljković, nekadašnji ministar unutrašnjih poslova, takođe član SPS.
Šuvaković je u SDB radio na 'zadacima i poslovima ovlašćenog službenog lica, odnosno na određenim dužnostima u organima unutrašnjih poslova, na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem'. Šuvaković je radio u SDB sve dok se nije podigla hajka protiv njegovog šefa Radomira Markovića, kada je vraćen u GO SPS.
Inspektor DB Vladimir Nikolić, koji se nalazio u pritvoru za vreme slučaja 'Ibarska magistrala', rekao je u nedavno objavljenom intervjuu da je u zatvoru 'ostao 400 dana, jer se nije slagao sa takvom koncepcijom DB u kojoj je, u odseku za analitiku, visoki funkcioner SPS Uroš Šuvaković bio zadužen i za povratne informacije GO i rukovodstvu SPS'.
Šuvaković je političku karijeru počeo kao generalni sekretar Mladih socijalista Srbije, a zatim postao šef Sekretarijata za organizaciona pitanja SPS i konačno dobio mesto u Izvršnom odboru te partije.
Sada je asistent na predmetu Sociologija na Geografskom fakultetu. Interesantno je da je šef te katedre Mirjana Marković, šefica JUL i supruga Slobodana Miloševića. A.Ć.. Policajac u diplomatiji
Danilo Pantović je do smene vlasti 5. oktobra bio generalni sekretar Saveznog ministarstva inostranih poslova. Osim te državne funkcije, Pantović je bio i član Direkcije JUL, a kraće vreme, pre Ivana Markovića, bio je sekretar za informisanje Direcije JUL. Dobri poznanici Pantovićevi kažu da je po sopstvenom kazivanju 'u JUL-u zbog para'.
Karijeru je počeo u Privrednoj komori Srbije, kao šef kabineta Vlajka Stojiljkovića koji je bio predsednik. Kada je Stojiljković postavljen za ministra policije, Pantović je zadržao istu funkciju, samo je promenio kabinet. U MUP je odmah dobio i čin kapetana policije.
Iz policije Pantović je otišao za generalnog sekretara SMIP.
To je uvek bio prestižno mesto na koje su postavljane diplomate i Pantović je prvi sekretar koji je došao iz policije. Bio je u rukovodstvu SD 'Milicionar' i u upravi Teniskog kluba 'Crvena Zvezda' u vreme kada je na čelu kluba bio Goran Perčević. Česti gosti u klubu su bili Srđan Smiljković, Uroš Šuvaković, Milorad Jakšić, Merima Njegomir i generali policije.
Pri izboru novog rukovodstva Teniskog kluba, kako nezvanično saznajemo, on je insistirao da se njegov izbor poništi uz obrazloženje kako ne želi da kompromituje klub, 'jer ima informacije da će odgovarati zbog stanja u ‘Diposu’'. Pantović je u 'Diposu' bio predsednik Upravnog odbora. Njegova želja je bila da ode za ambasadora na Kubu.
U vreme dok je bio generalni sekretar SMIP, Pantović je dobio rešenje za stan u izgradnji od 149,90 kvadrata u Ulici Filipa Filipovića pod uslovom da vrati stan u svojini od 70 kvadrata. Pantoviću je dodeljen ovaj ogroma stan iako je njegovo domaćinstvo dvočlano. Istovremeno, u saveznim organima nema jasnih dokaza da je Pantović svoj prethodni stan ustupio državi SRJ. Pantović je bio i član Savezne stambene komisije koja mu je i dodelila ovaj stan. E.B. Zamenik Radeta Markovića
Nikola Ćurčić, general-major policije, imenovan je za pomoćnika ministra Vlajka Stojiljkovića pre tri godine, istog dana kada je i Radomir Marković unapređen u general-pukovnika. Ćurčić je tada postavljen i za zamenika načelnika Resora državne bezbednosti.
Završio je Pravni fakultet i u policiji je radio od 1968. godine. Bio je zamenik, pa sekretar beogradskog SUP-a. Početkom 90-ih preživeo je tešku saobraćajnu nesreću i dugo nije radio. Dok se Ćurčić oporavljao, Marković je postavljen za sekretara, a 1992. godine za načelnika SUP-a Beograd. Po povratku s bolovanja Ćurčić je postavljen za direktora Instituta bezbednosti pri MUP-u. Odatle je 'prekomandovan' na mesto pomoćnika ministra i zamenika Radeta Markovića.
Upućeni tvrde da je Nikola Ćurčić bio veoma blizak sa Slobodanom Miloševićem, koji je ranije radio s Nikolinim bratom Veljkom u 'Beogradskoj banci'. Mnogi navode da je 'bliskost' s porodicom Ćurčić doprinela i uspešnoj karijeri Radeta Markovića. Naime, dok je Milošević doživljavao politički uspon, Nikola Ćurčić, tada čelnik beogradske policije, 'poverio je na čuvanje' Marka Miloševića Radetu Markoviću. Nakon hapšenja Markovića, pretpostavljalo se da je 'sledeći' upravo general-major Nikola Ćurčić. Pogrešili su samo u tome što su u međuvremenu na udaru zakona našla četvorica čelnika RDB osumnjičena za nezakonito prisluškivanje.
Kada su ministri Božo Prelević i Stevan Nikčević tražili od Markovića i Ćurčića izveštaj o tome da li je dokument 'Ćuran' o tajnom praćenju Slavka Ćuruvije autentičan, Ćurčić je, navodno, dostavio svoju izjavu, dok Marković to nije uradio. A. A. Dr Janković, za sva vremena
Višegodišnji direktor Zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije prim. dr Tomislav Janković, rođen pre više od šest decenija u okolini Vrnjačke Banje, a nakon završetka studija medicine, specijalizirao je ginekologiju.
Kao lokalni funkcioner SK, brzo stiže do mesta direktora Centra za rehabilitaciju u Vrnjačkoj Banji, koji zaista pod njegovim rukovođenjem doživljava procvat. Dočeci i 'večerinke' koje je dr Janković pripređivao za Dražu Markovića, pamte se i danas. Janković je ubrzo postao rukovodilac RSIZ-a za zdravstvo, nazivi su se potom menjali, ali je on uvek bio tamo gde su i pare...
Sa dolaskom dr Leposave Milićević na mesto ministra zdravlja, dr Janković je 'udaljen' od zdravstvene kase (Zavoda za zdravstveno osiguranje), odlazeći na mesto direktora Instituta za imunologiju i virusologiju 'Torlak', gde je doskora bio.
'Torlak' i u vreme najžešćih sankcija izvozi vakcinu u beli svet, zaposleni imaju odlične plate, nešto privilegija, proširuje se i unapređuje proizvodnja vakcina i seruma. Dr Janković iz SPS-a prelazi u JUL, nakon hapšenja dr Nenada Đorđevića postaje ponovo direktor Fonda, ali i jedan od 'favorita' predsednice Direkcije JUL-a dr Mire Marković, koju često prati na njenim putovanjima po Indiji, prilikom promocije njenih knjiga. Z.D.M. 'Izgubio' sto vila
Miloš Lončar došao je na čelo diplomatsko- stambenog preduzeća 1997. godine kao likvidacioni upravnik. Janura 1998. godine, Savezna i Republička vlada odlučile su da likvidiraju ranije preduzeće i oforme 'Dipos' kao akcionarsko društvo, kome su dali na korišćenje svoju imovinu namenjenu za smeštaj stranih diplomata. Za direktora novog preduzeća ponovo je imenovan Lončar. Pre dolaska na ovu funkciju, Lončar je bio direktor građevinskog preduzeća u Novom Sadu koje je, kako se saznaje, po nekoliko puta višoj ceni od stvarne, adaptiralo jugoslovensku ambasadu u Atini, u vreme kada je Lončarev kum Milan Milutinović bio naš ambasador u grčkoj prestonici.
Lončar je nedavno izjavio za 'Blic' da je od 1997. godine do sada više od sto luksuznih objekata, stanova i vila izuzeto iz stambenog fonda 'Diposa', pa je broj objekata sa 590 smanjen na 420.
Lončar je izjavio da nije odgovoran za smanjenje fonda 'Diposa', jer ovo preduzeće samo upravlja imovinom dve Vlade, koje o njoj same odlučuju. On je istakao da su na njega vršeni veliki pritisci i to iz Savezne vlade od strane predsednika stambene komisije (Jugoslava Kostića, Vuka Ognjanovića i Zorana Vujovića), dok je iz Republičke vlade pritiske vršila sekretar Vlade Živka-Cica Knežević.
Nalozi za izuzeće vila i stanova stizali su sa potpisom saveznog ministra inostranih poslova ili generalnog sekretara ministarstva, a Lončar nije znao 'kome su oni dodeljivani i kakva je bila njihova sudbina.'
- Nisam odgovoran za ono što se događalo. I dalje živim u stanu od 45 kvadrata u Novom Sadu i niko od mojih nije ništa dobio. Plata mi je 14 hiljada dinara i uskoro ću da se povučem sa ovog mesta - rekao je Lončar. K.P. 'Veliki Lale' Sekulić
VMA je u planu nabavke zdravstvene opreme iz 1998. godine predvidela kupovinu deset aparata za ORL kliniku od danske firme 'Medsen' iz Kopenhagena. Domaći zastupnik ove firme je 'Jugolek' u čijoj je ponudi ova oprema koštala oko 160.000 maraka. Međutim, u posao uvoza za VMA ulazi firma 'King trejding' iz Lihtenštajna, a kao uvoznik se pojavljuje 'Best interkorp' iz Ivanjice, iza koje' stoji dr Radoslav Sekulić, bivši direktor ivanjičkog 'Javora' i Savezne uprave carine pre Kertesa, poznat kao Big Lale, koji tvrdi da je reč o humanitarnoj pomoći vrednoj 186.900 maraka. On tvrdi da VMA nije platila nijedan dinar za ORL opremu. Iznos od 186.900 maraka za nabavku ove opreme, kako tvrdi Lale, platio je 'misteriozni' Elrad Maron firmi 'King trejding' iz Lihtenštajna, a VMA je potom uvezla preko 'Best interkorpa'. Oprema za VMA iz Lihtenštajna stigla je 31. maja prošle godine. Ova oprema, uvezena za 186.900 marka, prema cenovniku danske firme, vredi 97.763 maraka, što je jeftinije za 89.137 maraka. S.St.
