Izvor: Glas javnosti, 01.Avg.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udavili se u reci
NOVI SAD - Roditelji Danijela Karačonija (12) i MigenaMeržana (13), utopljenih dečaka u kanalu Dunav - Tisa - Dunav u Novom Sadu, pozvani su juče iz novosadskog Instituta za sudsku medicinu da preuzmu njihova tela i nezvanično su obavešteni da je smrt nastala davljenjem u reci.
Pored velikog bola za tragično nastradalim sinovima roditelji su, kako smo juče čuli od njih na licu mesta, dodatno uznemireni špekulacijama o policijskom iskazu lokalnog pecaroša koji je potvrdio da >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ih je video žive na brodiću sa nepoznatom osobom.
U novosadskom Vidovdanskom naselju, u dvorištu kuće u Svetozara Markovića 29, u prisustvu mnogobrojne rodbine stradalih dečaka, razgovaramo sa Radomirom Petrovićem, Danijelovim ocem.
- Obojica su bili neplivači, a Migen se čak panično plašio vode, jer je skoro odbio i noge da skvasi u reci za vreme jedne šetnje. Danijelovo telo je pronađeno bez odeće, koja ni posle duge pretrage po obali nije pronađena.
Tog pecaroša pronašli smo dok smo mi istraživali šta nam je sa decom. Prvo je zamuckivao, pa nije mogao da objasni da li je brodić ili jahta, kao ni da li je ta osoba muškarac ili žena, jer je na glavi imala slamnati šešir.
Da bih izbegao incident mojih nervoznih rođaka pozvao sam policiju, koja je odmah došla i izdvojila ga u stranu da uzme izjavu. Dugo, više od pola sata, on im je pričao nešto detaljno i oni su sve zapisivali. Očigledno se pred nama uplašio, ali je sreća ako je policiji sve detaljno ispričao, objašnjava Danijelov otac Radomir.
POMOĆ
Od LJubice Jakovljević - Knežević, višeg referenta MZ „Vidovdansko naselje“, saznajemo da su već preduzeli mere da pomognu nesrećnim porodicama.
- Čim prođe sahrana dogovoreno je da sa Radomirom i njegovim sinom Darkom, odemo u Sekretarijat za obrazovanje u Novom Sadu, da mu se pomogne za upis u Ekonomsku školu, kao i da mu se pronađe đački internat gde bi stanovao i hranio se. Zaslužio je, jer smo čuli da je odličan đak, kao i da su mu oba roditelja nezaposlena. Spremili smo i materijalnu pomoć za obe porodice, tvrdi LJubica Jakovljević - Knežević.
Inače, obe porodice stradalih dečaka došle su pre desetak dana u Vidovdansko naselje, u posetu kod rođaka, kao i da Radomir najstarijeg sina Darka upiše u Ekonomsku školu i nađu mu mesto u đačkom internatu.
- Živimo u selu pored Srpske Crnje, a Migenovi u Hetinu, kod Žitišta. Danijel i Migen bili su nerazdvojni, pa nisam ni obratio pažnju kad su u ponedeljak otišli da se igraju pored reke. Pred uveče, Biserka, Migenova majka, digla je galamu što ih nema, pa smo svi, podeljeni u dve grupe, krenuli da ih tražimo.
Nismo ih našli te noći i prijavili smo policiji, a ja sam sutradan pronašao nekog Koleta, koji je pristao da sa svojim drugarima roniocima, besplatno, krene da ih traži u vodi u kanalu. Kad je pronađeno Danijelovo telo, bez majice i šortsa, pao sam u nesvest i hitna pomoć me dovezla kući. Jadan li sam, dovedoh tri sina, a vraćam dva, priča uzbuđeno Radomir.
