Izvor: Politika, 25.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učestale nesreće u lovištima
U Srbiji ove godine poginula dva lovca, u Republici Srpskoj pas "sačmarom" ranio vlasnika
Nesreće u lovu u Srbiji nisu neuobičajena pojava, o čemu najbolje svedoči podatak da su od početka ove godine u lovištima već stradala dvojica iskusnih lovaca. Prvo je 14. januara prilikom lova na divlje svinje u ataru sela Čubura život izgubio Slaviša Ognjanović (24). Ognjanovića je, hicem ispaljenim sa razdaljine od dvadesetak metara, slučajno ustrelio njegov prijatelj Zoran >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Milenković (40), za koga se ispostavilo da čak nije imao odobrenje za držanje i nošenje oružja.
Potom je 18. februara metkom iz lovačke puške usmrćen Radomir Laudanović (37) iz sela Boljkovci kod Gornjeg Milanovca. Laudanović je stradao dok je lovio jazavca sa svojim najboljim prijateljem Milanom Stevanovićem (27). Do nesreće je došlo kada se Stevanović okliznuo i pao, posle čega je puška opalila a metak pogodio Laudanovića u stomak, posle čega je preminuo.
Prošle nedelje smrt je za dlaku izbegao lovac Milivoje Radoja (48) iz sela Miloševci kod Banjaluke. Kako pišu "Nezavisne novine", Radoja je po povratku iz lova iz "sačmarice" ustrelio njegov pas Gara! Pas se naime poigrao sa lovačkom puškom okačenom o traktorsku prikolicu, posle čega je ona opalila, a Radoja je pogođen u potkolenicu. Prema tvrdnjama banjalučkih lekara, malo je falilo da ostane bez noge.
Kako je za "Politiku" potvrdilo nekoliko iskusnih lovaca, glavni uzrok nesreća u lovu je ljudska nepažnja. Prema evidenciji MUP-a, u Srbiji je registrovano blizu pola miliona komada lovačkog naoružanja. Bezbednost u lovu je regulisana statutom Lovačkog saveza Srbije i Kodeksom lovačkog ponašanja koji se, prema rečima naših sagovornika, sporadično primenjuje.
– Kultura lova u Vojvodini se značajno razlikuje od ostatka Srbije. U Vojvodini svako selo ima takozvanog lovnika koji je neprikosnoveni autoritet u vreme trajanja lova. Često se događa da lovnik usred lova odstrani neoprezne lovce, jednostavno ih pošalje kući sa preklopljenim oružjem. U drugim delovima Srbije takva kultura ne postoji, ne pamtim da je neko udaljen iz lova zbog ugrožavanja bezbednosti ostalih lovaca – rekao je naš sagovornik.
Osnovna lovačka bezbednosna pravila su da puška bude zakočena dok se divljač ne pojavi na vidiku, kao i da lovac mora da se jasno uveri u šta cilja. Pri organizaciji grupnih lovova, naročito hajki, vođa lova posebnu pažnju obraća na raspored lovaca na liniji gađanja, gde svako mora imati tačno označeno stajalište koje ne sme da napusti sve do okončanja lova. U lovu nije dozvoljena upotreba alkohola.
Preporuka stručnjaka je da lovci u grupnom lovu moraju da budu prikladno odeveni, odnosno da preko svojih uobičajenih kamuflažnih odela treba da nose narandžaste prsluke ili kačkete, koji se vide sa velike udaljenosti, čak do 200 metara. Ovakva praksa je dugo na snazi u razvijenim zemljama, a nauka je dokazala da životinje fluorescentno narandžastu boju vide isto kao i kamuflažnu. Poslednjih godina specijalizovanih radnji za prodaju lovačke opreme ima i u Srbiji, pa se ovakva zaštita lako i jeftino može nabaviti. Prema procenama američkih stručnjaka, nošenje narandžastih prsluka za prepoznavanje povećava bezbednost lovca od "prijateljske vatre" za čak sedam puta.
Da ne bude zabune, nesreće nisu svojstvene samo lovcima u Srbiji – prošle godine za vreme lova na divlje ćurke, potpredsednik SAD Dik Čejni teško je ranio teksaskog advokata Harija Vitingtona. On je pogođen sačmom u desnu stranu lica, vrata i grudi, a posle ranjavanja je pretrpeo i blaži srčani udar, koji je izazvalo zrno sačme koje se probilo do srca.
M. Albunović
[objavljeno: 25.02.2007.]
.jpg)
