Izvor: Politika, 18.Jul.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubistvo može da bude i privilegovano
Teški zločini koji su izvršeni pod posebnim okolnostima mogu delu da daju lakši oblik
Zbog ubistva na podmukao i svirep način trinaestogodišnje Tamare Ivanović i protivprirodnog bluda nad jedanaestogodišnjom S. N., nad kojom je delo počinjeno dok se nalazila u besvesnom stanju, sudsko veće beogradskog Okružnog suda osudilo je u maju 2007. godine Dragana Nikolića Čombeta (44) na 40 godina zatvora. Okrivljeni je, mirno stojeći, s rukama na leđima, saslušao izrečenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << presudu i njeno obrazloženje. Dok su ga sudski stražari izvodili iz sudnice, ubica se cinično smejao.
Tamara je, na dan kada je izvršen zločin, dobila peticu iz srpskog. Samo nekoliko sati posle toga je ubijena. Prolazeći pored pruge u Batajnici, naišla je na Nikolića koji je tu ležao. Prišla mu je i pružila ruku da mu pomogne da ustane, a on je izvadio kuhinjski nož čije je sečivo bilo dugo 14,5 centimetara i naneo joj 19 uboda. Telo devojčice, oko 21 sat, pronašao je njen deda koji je pošao da je traži.
Spasa joj ne bi bilo, kako su na suđenju izjavili veštaci, ni da joj je lekarska pomoć ukazana odmah. Nikolić je ubode nanosio nezaustavljivom brzinom, jedan za drugim. Pošto ju je zverski ubio, kako je sud utvrdio, pomahnitali napadač je od Tamare uzeo mobilni telefon i na pančevačkom buvljaku ga prodao za hiljadu dinara.
Uzimajući u obzir sve dokaze izvedene na glavnom pretresu, sud je ubistvo okvalifikovao kao svirepo i izvršeno na podmukao način.
– Ubistvo se kao svirepo kvalifikuje kada se žrtvi nanosi bespotreban bol, muka i patnja, koji po intenzitetu i trajanju prevazilaze okrutnost koja inače prati krivično delo ubistva. Podmuklo ubistvo bilo bi ono koje je izvršeno na prikriven način, a pri kome učinilac izražava svoju lukavost, prepredenost, zlonamernost" Na primer, ubistvo supružnika na spavanju ili trovanje gosta pozvanog na večeru – objašnjava Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu.
Teško ubistvo, prema rečima naše sagovornice, postoji i ukoliko je izvršeno iz koristoljublja (primanjem naknade za izvršeno ubistvo ili ubistvo poverioca), bezobzirne ili krvne osvete ili neke druge niske pobude. Kod ovakvog oblika teškog ubistva, okolnosti na osnovu kojih se ono kvalifikuje vezuju se za motiv ubistva.
– Zakon propisuje i one kod kojih se kvalifikatorne okolnosti vezuju za žrtvu, pa su to ubistva službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti, ubistvo deteta ili trudne žene, ubistvo člana porodice koje je počinilac prethodno zlostavljao" Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika kao oblik teškog ubistva predviđeno je i ubistvo nosioca pravosudne funkcije ili policijskog službenika u vezi sa vršenjem službene dužnosti, kao i ubistva osoba koje obavljaju poslove od javnog značaja – navodi Ramićeva.
Krivični zakonik, prema rečima naše sagovornice, poznaje i četiri vrste „privilegovanih ubistava”. To su: ubistvo na mah, ubistvo deteta pri porođaju, ubistvo iz samilosti i ubistvo iz nehata. Privilegovano ubistvo, objašnjava Ramićeva, je ono koje je izvršeno pod posebnim okolnostima koje delu daju lakši oblik.
– Učinilac ubistva na mah delo vrši u stanju jake razdraženosti u koje nije doveden svojom, već krivicom ubijenog. Žrtva, napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem, kod učinioca stvara jaku razdraženost, odnosno afektivno stanje jačeg intenziteta koje utiče na sposobnost rasuđivanja i odlučivanja. Za ovo delo, zakon propisuje kaznu zatvora od jedne do osam godina – rekla je portparol Okružnog suda.
Za razliku od ubistva na mah, ubistvo iz nehata postoji kada je učinilac bio svestan da svojim postupkom nekoga može da ubije, ali je „olako držao” da do toga neće doći ili da će to moći da spreči. Takođe, ovakvo ubistvo postoji i kada njegov učinilac nije bio toga svestan, iako je bio dužan da takav bude i zbog okolnosti u kojima se nalazi, ali i zbog svojih ličnih osobina.
– Za krivično delo ubistva iz nehata zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Primer za ovakvu vrstu ubistva bilo bi, recimo, nepažljivo rukovanje vatrenim oružjem. Kazna koju propisuje zakon može da bude izrečena i majci koja ubije svoje dete za vreme ili neposredno posle porođaja, dok kod nje traje poremećaj izazvan rađanjem deteta. Zanimljivo je da se ovaj oblik ubistva u srednjovekovnom krivičnom pravu smatrao težim oblikom ubistva, a kao privilegovani oblik pojavljuje se od 19. veka. Za ovakvu odluku, presudna su bila nova medicinska saznanja da se za vreme porođaja i izvesno vreme posle njega majka nalazi u stanju značajnih psihofizičkih poremećaja. Krivični zakonik uvodi još jedan oblik privilegovanog ubistva – lišenje života iz samilosti, za koje propisuje kaznu od šest meseci do pet godina. Delo postoji kada se punoletna osoba, na njen ozbiljan i izričit zahtev, liši života zbog teškog zdravstvenog stanja u kome se nalazi – navodi Ramićeva.
Inače, krivično delo ubistva spada u takozvana klasična krivična dela. Radnja izvršenja dela može da bude pucanje, davljenje, trovanje, podmetanje požara" Ubistvo može da se izvrši na dva načina: neposredno (izvršilac upuca žrtvu, udavi je, udari nekim predmetom) što je najčešće i posredno (postavljanjem eksploziva pod automobil žrtve koji eksplodira prilikom paljenja automobila). U oba ova slučaja, za postojanje krivičnog dela ubistva potrebno je da je učinilac bio svestan da „preduzima radnju kojom je moguće da usmrti čoveka i da je to hteo, odnosno da je na takvu posledicu pristao”.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 19/07/2009]
